“SPREMNI SMO ZA RAT SA RUSIJOM” Dramatično upozorenje finskog generala: “Čekamo to decenijama, bio bi to jak otpor, najvažnija linija odbrane je IZMEĐU NAŠIH UŠIJU”
FINSKA se decenijama priprema na ruski napad i pružila bi snažan otpor ako do toga dođe, rekao je danas čelnik vojnih snaga te države Timo Kivinen.
Skandinavska zemlja izgradila je veliki vojni arsenal, no osim vojne opreme, general Kivinen kaže da je ključan faktor to što bi u slučaju napada Finci bili motivisani da se bore.
“Najvažnija linija obrane je ona između ušiju, kao što to rat u Ukrajini upravo dokazuje”, rekao je Kivinen u intervjuu.
Finska je dvaput ratovala protiv Rusije
Finska je 40-ih godina ratovala dvaput protiv svoga istočnog suseda s kojim dijeli 1300 kilometara dugu granicu. Zbog zabrinutosti da bi Rusija mogla izvršiti invaziju kao na Ukrajinu 24. februara, neutralna Finska podnela je zahtev za učlanjenje u vojni savez NATO.
Od Drugog svetskog rata, Helsinki je na visokom nivou vojne spreme.
Sistematski smo razvijali svoju vojnu odbranu za ovakvu vrstu rata koji se događa u Ukrajini, uz masovnu upotrebu vatrene moći, oružanih i vazdušnih snaga”, rekao je Kivinen i dodao:
– Ukrajina je težak zalogaj (za Rusiju), a bila bi i Finska.
U ratovima s Rusijom ubijeno 100.000 Finaca
Oko 100.000 Finaca ubijeno je tokom dva rata koje je Finska vodila protiv Sovjetskog saveza, a izgubila je i desetinu teritorije.
Nacija od 5.5 miliona ima ratnu vojnu snagu od oko 280.000 vojnika s 870.000 uvežbanih rezervista. Nije ukinut vojni rok za muškarce kao u mnogim drugim zapadnim nacijama nakon kraja hladnog rata.
Zemlja ima takođe krstareće projektile s dometom do 370 kilometara i u tom segmentu je među najboljima u Evropi. Troši 2 posto svoga BDP-a na odbranu, što je razina viša od mnogih zemalja članica NATO-a.
Ratni brodovi, borbeni avioni, dronovi….
Finska naručuje četiri nova ratna broda, kao i 64 F-35 borbenih aviona od američkog odbrambenog diva Lokid Martina. Također, Finska planira da naruči do 2000 dronova, protivvazdušnu opremu i gradi ograde na granici s Rusijom.
Oko 82 posto ispitanika koje je 18. maja odgovaralo u anketi za ministarstvo obrane, reklo je da bi bili dobrovoljci u nacionalnoj odbrani ako Finska bude napadnuta. Finskomi i švedskom zahtevu za pristup NATO-u protivi se Turska, članica Saveza i vode se pregovori o tom pitanju. Ankara optužuje Helsinki i i Stokholm da podržavaju kurdske militante i embargo oružja Turskoj.
Izvor.Index.hr
