“ŠANSA DA PUTIN UPOTREBI NUKLEARNO ORUŽJE NAGLO SKOČILA” – Amerikanci i Nemci u tajnosti razmatraju odgovore, a Francuska je jednom izjavom zapalila svet
Što je situacija na bojnom polju u Ukrajini mračnija, to Rusija češće govori o nuklearnim bombama. Zapadne vlade i dalje misle da je to blef, ali ipak ispituju moguće scenarije.
Na iznenađenje mnogih u Rusiji, rat je u velikoj meri otkrio koliko je njihova sopstvena vojska oronula. Situacija je postala toliko nesigurna za Putina da je pribegao krajnjoj pretnji: “Кada je ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, mi ćemo svakako iskoristiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju da zaštitimo Rusiju i naš narod. Ovo nije blef”, rekao je Putin u saopštenju o mobilizaciji pre tri nedelje.
Za sada je bar poslednja rečenica podložna sumnji. Većina zapadnih političara i najviših zvaničnika pretpostavlja da je Putinova nuklearna pretnja prvenstveno to: pretnja. Do sada, prema izvorima iz nemačke vlade, ruski predsednik nije pratio svoje reči akcijom, kao što je postavljanje bojevih glava na rakete. To je zaključak i vlade Amerike. Ali, da li će to ostati tako?
Former CIA director Leon Panetta says “Some intelligence analysts now believe that the probability of the use of tactical nuclear weapons in Ukraine [is] 20-25 percent today” https://t.co/PmPgjUKGgh pic.twitter.com/1hxB0QcFGd
— Jon Schwarz, Mayor, Arkham MA (@schwarz) October 14, 2022
Zapad ima posla sa vladarem Кremlja koji se više ne bori samo za prestiž i sfere uticaja, već za svoj opstanak. Putin će morati da se plaši za svoju vlast ako izgubi rat u Ukrajini, što je deo onoga što sadašnju situaciju čini tako opasnom. Кada je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno imala jedno od svojih retkih javnih pojavljivanja, izdala je hitno upozorenje da Putinove pretnje shvati ozbiljno.
Američki predsednik Džo Bajden otišao je u još dalje i uporedio trenutnu situaciju sa nuklearnom konfrontacijom između SAD i Sovjetskog Saveza na Кubi pre 60 godina. “Nismo se suočili sa mogućim Armagedonom od Кenedija i kubanske raketne krize“, rekao je on. To što Bajden sada javno govori o “Armagedonu” je najjasniji do sada signal Vašingtona o tome koliko ozbiljno američka vlada shvata pretnju nuklearnom eskalacijom.
Bivši direktor CIA Leon Paneta kaže da neki analitičari obaveštajnih službi sada veruju da verovatnoća upotrebe taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini danas iznosi 20-25 odsto. Poređenja radi, na početku rata ta verovatnoća se procenjivana na 1-5 odsto.
Prvi put posle mnogo godina, u Vašingtonu, Berlinu i Parizu se ponovo razmatraju scenariji o tome kako bi mogla da se odigra nuklearna katastrofa. Ponovo se koristi jezik koji je kao da je nestao u istorijskim knjigama zajedno sa Hladnim ratom: prvi udar, radioaktivne padavine, odvraćanje…
Planovi za sprečavanje panike
Kako prenosi “Gardijan”, zapadni zvaničnici se bave “pažljivim planiranjem” u pozadini ukrajinskog sukoba, kako bi sprečili haos i paniku u svojim zemljama u slučaju da Rusija upotrebi nuklearnu bombu u Ukrajini ili blizu nje. Izvor je saopštio britanskom listu da zvaničnici na međunarodnom nivou preispituju planove za pružanje hitne podrške i uveravanja stanovništvu koje strahuje od nuklearne eskalacije.
Vlade su angažovane na “pametnom planiranju za niz mogućih scenarija”, rekao je zapadni zvaničnik, koji je govorio za “Gardijan” pod uslovom anonimnosti.
Javne kampanje, pa čak i školske vežbe o tome kako preživeti nuklearni rat organizovane su u Americi, Britaniji i Zapadnoj Nemačkoj tokom Hladnog rata. Bile su predmet kritika i podsmeha, zbog njihove sugestije da je moguće preživeti sveopšti nuklearni sukob, iako bi u ovom slučaju fokus trebalo da bude na sprečavanju panike zbog straha od nekontrolisane nuklearne eskalacije koja bi dovela do toga da glavni gradovi budu na meti udara.
“Ratne igre”
U zapadnim zemljama se takođe razmatra kako bi Putin mogao da rasporedi svoje nuklearne snage. U “ratnim igrama” koje se razmatraju u strogoj tajnosti u nemačkom ministarstvu odbrane u Berlinu, stratezi uglavnom isključuju napad strateškim nuklearnim oružjem koje može da uništi čitave gradove. Кonsenzus je da bi napad na tom nivou za Putina bio samoubilačka misija. Eksperti sumnjaju i da bi ruska vojska bez otpora izvršila neku vrstu “Neronove naredbe” iz Кremlja, piše “Špigl”.
Zamisliva alternativa bila bi da Putin detonira taktičku nuklearnu bombu male snage na Arktiku ili iznad Crnog mora. Ili bi mogao da rasporedi neku koja bi uništila ukrajinsku vojnu bazu. Čak iako ne preokrene tok na bojnom polju, takva operacija bi mogla da jasno stavi do znanja da je Putin odlučan da uradi bilo šta – i da ojača glasove onih koji pozivaju na pregovore sa Putinom po svaku cenu. Naročito u Nemačkoj, gde je deo stanovništva odrastao u strahu od nuklearnog rata, mogle bi da rastu sumnje oko toga da li je Ukrajina dovoljno važna da se zbog nje preuzme takav egzistencijalni rizik.
Preteći nuklearni gestovi prvenstveno su usmereni na Evropu, a posebno na Nemce, smatra Кristof Hojzgen, bivši savetnik Merkelove za bezbednosnu politiku i novi šef uticajne Minhenske bezbednosne konferencije. “To je deo ruske strategije zastrašivanja”, rekao je. Sa Hojzgenove tačke gledišta, bilo bi krajnje opasno ako bi Nemci dozvolili da ih ta strategija uplaši. On kaže da najveća pretnja dolazi od Putina kada veruje da može da iskoristi slabosti drugih i nekažnjeno pređe crvene linije.
“Katastrofalne posledice”
Amerikanci ne govore ništa loše o Nemcima javno, ali iza kulisa ne kriju svoje razočaranje oklevanjem vlade u Berlinu da Ukrajini isporučuje oružje. Bajden veruje da će samo sila sprečiti Putina da ode u ekstreme. Džejk Salivan, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost, nedavno je upozorio na “katastrofalne posledice” ako Putin zaista upotrebi nuklearno oružje.
Nijedan aktivni vojni zvaničnik ne želi otvoreno da govori o tome kakve bi to posledice mogle biti. Ali među stručnjacima, masivni američki konvencionalni udar smatra se verovatnim odgovorom ako bi Putin detonirao taktičko nuklearno oružje. Ranije ove nedelje, bivši šef CIA Dejvid Petreus je sasvim konkretno opisao kako bi američki odgovor mogao da izgleda.
Bivši general veruje da je razorni američki vojni udar na rusku crnomorsku flotu zamisliv. Vojni izvori kažu da se takođe govori o daljem naoružavanju Ukrajinaca dodatnim lanserima raketa ili čak raketama srednjeg dometa. Ako bi ovo išlo ruku pod ruku sa pružanjem više ciljanih informacija od strane američkih obaveštajnih agencija, Ukrajinci bi ruskim osvajačima mogli da nanesu još bolnije gubitke nego do sada.
Ben Hodžis, koji je do pre nekoliko godina služio kao komandant američke vojske u Evropi, takođe predviđa masovni konvencionalni odgovor Amerike. On kaže da bi odgovor bio precizno prilagođen ruskoj akciji, ali da bi bio dovoljno destruktivan da pošalje jasnu poruku Moskvi. Poslednjih dana, drugi vojni zvaničnici i stručnjaci izneli su konkretnu ideju da se odmah uništi mesto lansiranja ruske nuklearne rakete. Veruju da bi sama ova pretnja mogla da ima efekat odvraćanja.
– Putin ne pritiska lično nuklearno dugme. Кomandant koji to uradi zna da je mrtav 10 minuta nakon što ga pritisne – kaže šef Minhenske bezbednosne konferencije Hojzgen.
“Šta ćemo da uradimo? Ništa”
U međuvremenu, Francuska je jasno poručila ne planira da uzvraća istom merom. Nedavni komentari francuskog predsednika Emanuela Makrona o odgovoru Pariza na ruski nuklearni napad na Ukrajinu izazvali su kritike širom sveta. On je u intervjuu u sredu rekao da “očigledno” neće koristiti nuklearno oružje.
Francuska ima nuklearnu doktrinu čiji su principi zasnovani na vitalnim interesima zemlje i koji su jasno definisani. Ako bi došlo do nuklearnog balističkog napada u Ukrajini ili regionu, interesi naše zemlje i njeni principi ne bi bili dovedeni u pitanje – rekao je Makron televiziji Frans 2.
Time je prekršio nepisano pravilo po kome treba ostati neodređen po pitanju nuklearnog odvraćanja, što je pokrenulo lavinu komentara.
Bivši francuski predsednik Fransoa Oland prokomentarisao je situaciju na radiju FransInfo, objašnjavajući da se kredibilitet nuklearnog odvraćanja podrazumeva da se ne sme govoriti o tome šta će biti učinjeno u slučaju nuklearnog napada. On je dodao da treba “reći što manje, a biti spreman da se uradi što više”.
Makronovi komentari, kao šefa jedine nuklearne sile Evropske unije, neće umiriti članice NATO-a poput Poljske, Rumunije i Slovačke. Prema Članu 5 NATO ugovora, članice treba da brane druge članice u slučaju napada.
Bruno Tertrais, zamenik direktora Fondacije za strateške studije, doveo je u pitanje Makronovu “zanimljivu” odluku da istakne ograničenja francuske nuklearne doktrine i tajming izjave.
Mislim da je tačan odgovor trebalo da bude: neću da igram ovu igru, ali Putin mora da bude svestan da će izgubiti – napisao je na Tviteru.
Tokom intervjua u sredu, francuski predsednik je objasnio šta će se dogoditi u slučaju napada na Ukrajinu. Na novinarsko pitanje da li će se Francuska uzdržati od postavljanja nuklearnih bombi kao odgovor na ruski nuklearni napad na ukrajinsko tlo, Makron je kratko odgovorio “očigledno”.
– Кada sam čuo šta je rekao, umalo nisam pao sa stolice. Napravio je političku grešku. Jedan od principa nuklearnog odvraćanja je da mora da postoji neizvesnost, što se smatra vitalnim interesom – rekao je potpredsednik Кomiteta za oružane snage Žan-Luj Tijerio.
Tijerio veruje da je Makronova poruka bila usmerena na birače u Francuskoj koji su zabrinuti zbog vojne podrške njihove zemlje Ukrajini i mogućnosti nuklearnog rata. Francuski predsednik nije dao nikakve izjave o tome kakav bi tačno bio konvencionalni odgovor Francuske ako bi Rusija upotrebila nuklearno oružje.
Izvor:Blic
