“TREBA IM ZVER OD 14 TONA” Ovo je jedino oružje kojim bi Izrael mogao da uništi ključno NUKLEARNO postrojenje u Iranu: Zovu ga “RAZARAČ BUNKERA”
Izraelski napad na Iran demonstrira surov spoj vazdušne moći i obaveštajnih podataka, kao i značajnu razliku između dve zemlje u sukobu koji će verovatno biti dug ako je cilj eliminisanje nuklearnog kapaciteta Teherana.
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo preduzelo je talase vazdušnih udara, počevši od oko 3 sata ujutru u petak, usmerenih, kako su pokazali brifinzi, prvo na iranske vojne lidere i obaveštajne službe u Teheranu, a zatim na baterije protivvazdušne odbrane, mesta za lansiranje raketa i, pre svega, na ključni objekat u Natanzu, gde se uranijum može obogaćivati do kvaliteta za oružje.
“Taktički gubitak i poniženje”
Prvobitni cilj je izgleda bio da se razbije lanac komandovanja u iranskoj vojsci, ubistvom general-majora Mohameda Bagerija, načelnika štaba iranske vojske, i generala Hoseina Salamija, komandanta Korpusa islamske revolucionarne garde, koji je ubijen zajedno sa drugim visokim članovima grupe.
Burdžu Ozčelik, istraživačica u Kraljevskom institutu za ujedinjene snage (Rusi), rekla je da sama razmera napada “rizikuje da preoblikuje strateški pejzaž Bliskog istoka” ciljajući njegovo vojno rukovodstvo i nuklearnu infrastrukturu.
Sama dubina i preciznost udara – koji su dosegli srce Teherana i eliminisali ključne ličnosti poput Salamija – podvlači obim prodora izraelskih obaveštajnih službi i degradirano stanje iranskih sistema protivvazdušne odbrane. Za Teheran, ovo nije samo taktički gubitak, već i duboko strateško poniženje – dodala je ona.
Procena štete na ključnoj lokaciji
Neposredno pitanje je kolika je šteta načinjena u Natanzu, gde je Iran sproveo veći deo svog nuklearnog obogaćivanja na lokaciji za koju se smatra da je 8 metara pod zemljom, uglavnom zaštićenoj armiranim betonom i tvrdim stenama. Video-snimci pokazuju crne oblake koji izlaze iz područja lokacije, ali štetu je nemoguće proceniti.
Iran je saopštio da je lokacija u Natanzu pogođena, ali da nije bilo žrtava, prema poluzvaničnoj novinskoj agenciji Mehr, dok je Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila da još uvek procenjuje štetu. U međuvremenu, izraelski vojni portparol, Efi Defrin, rekao je da je bombardovanje pogodilo podzemni prostor i povezanu kritičnu infrastrukturu.
– Naneli smo značajnu štetu ovoj lokaciji – dodao je.
Istovremeno, izraelska spoljna bezbednosna služba, Mosad, tvrdila je da je izvela mešavinu komandoskih napada, sa zrnastim termalnim snimcima, i udara unapred pozicioniranih dronova – u stilu nedavnog napada Ukrajine na ruske vazduhoplovne baze – usmerenih na iranske sisteme protivvazdušne odbrane, uključujući i vazduhoplovnu bazu Esfedžabad.
Neke od tvrdnji Mosada su verovatno propagandne, ali vojna realnost je da do sada nije bilo znakova efikasne iranske protivvazdušne odbrane niti bilo kakvih izveštaja o žrtvama u izraelskom vazduhoplovstvu. Izrael izgleda ima gotovo potpunu vazdušnu nadmoć, što mu omogućava da nastavi bombardovanje u petak novim napadima na Tabriz.
YOU’VE BEEN ASKING HOW ISRAEL MANAGED TO BRIDGE IRANIAN SECURITY AO BAD – HERE’S HOW
“The Mossad spy agency reveals rare footage showing its actions against Iranian air defenses and ballistic missile launchers in Iran this morning, including a video appearing to show two… pic.twitter.com/9rg8jNd16H
— J. C. Okechukwu (@jcokechukwu) June 13, 2025
Prvobitni odgovor Irana, prema rečima Izraela, bio je lansiranje više od 100 dronova na svog napadača, a svi su oboreni do sredine jutra. Dronovi se sporo kreću, potrebno im je do sedam sati da pređu oko 700 milja između zemalja – i bio bi potreban mnogo veći talas pre nego što bi čak i šačica njih udarila u zemlju.Teheran, međutim, ima i druge vojne opcije. Najneposrednije opasno je skladište do 3.000 brzih balističkih raketa, od kojih je oko 180 upotrebljeno u svom poslednjem napadu na Izrael u oktobru 2024. Oko dvadesetak je pogodilo vazduhoplovne baze Nevatim i Tel Nof (gde se smatra da je skladišteno nuklearno oružje) u Izraelu i lokacije u blizini sedišta Mosada, ali šteta koja je nastala izgleda bila relativno skromna.Prvi izveštaji sugerišu da je Kermanšah u zapadnom Iranu, dom mesta za lansiranje balističkih raketa zakopanih u kanjonima, bio jedno od prvih na meti. Međutim, uspešno uništavanje ili onesposobljavanje podzemnih lokacija je poznato teško, a pravi uticaj će se videti samo ako Iran pokrene raketni kontranapad sa onim što je preostalo njegovoj vojsci na raspolaganju.
Najveći rizik za Teheran
Alternativne mogućnosti mogu biti sajber ili teroristički napadi, mada na političkom nivou nijedno ne bi moglo delovati kao ekvivalentan odgovor odmazde, čak i ako su ostvarivi – dok bi udari na američke mete bili veoma rizični za Teheran, noseći sa sobom mogućnost da se SAD, sa svom svojom vatrenom moći, pridruže ratu.
Ali opcija koja nije na stolu jeste oslanjanje na tradicionalne regionalne posrednike. U petak je libanski Hezbolah, čije je rukovodstvo eliminisano tokom dvomesečnog rata sa Izraelom prošle jeseni, rekao da “neće pokrenuti sopstveni napad na Izrael” u znak podrške Iranu. Jemenski Huti, koje je Izrael napao u utorak , udaljeni su više od 1.600 kilometara i imaju samo mogućnost da izvode povremene napade balističkim raketama.
Jedini način da se unište ključni objekti
Komplikacija za Izrael je to što je Iran imao dugo vremena da se pripremi, a njegova nuklearna postrojenja su dobro branjena. Do petka popodne, Izrael nije pokušao da napadne drugo postrojenje za obogaćivanje u Fordovu, zakopano 80-90 metara pod zemljom, izvan mogućnosti svojih najmoćnijih poznatih raketa, “Roks” od 1,8 tona i „Er Lora“ od 1,6 tona.
Uspešan napad na Natanz, prema analizi Rusija, “verovatno bi zahtevao nekoliko udara u isti krater kako bi se ‘ukopalo’ do objekta i kroz njega uspešno eksplodiralo oružje” – dok se uništenje Fordoa smatra izvodljivim samo sa američkom bombom GBU 57/B “razarač bunkera”, koja, budući da teži skoro 14 tona i dugačka je 6 metara, može biti lansirana samo sa američkih bombardera B-2.
Takve ojačane mete, u kombinaciji sa izraelskom vazdušnom dominacijom i izuzetnim samopouzdanjem, ukazuju na produženu vojnu kampanju protiv Irana – prema nekim izveštajima, dugu dve nedelje – kao i na napet i neizvestan međunarodni period, koji, ukoliko ne dođe do iranske kapitulacije, možda neće imati očigledan kraj.
(Gardijan, Blic)
