Rusija trpi ponižavajuće udarce na Krimu: Partizani PRAVE RUSVAJ Kremlju
Čuvenu rusku crnomorsku flotu drma kriza. Dok Kijev sve očiglednije signalizuje da stoji iza nedavnih eksplozija na Krimu i govori o novoj strategiji, Rusija je nakon novog poniženja krenula u poteru za “saboterima”, smenila komandanta Crnomorske flote, te u znak osvete bombardovala Odesu i Nikolajev, u vreme kad rat u Ukrajini nakon šest meseci ulazi u odlučujuću fazu.
Rusija je u subotu izvestila o novim napadima ukrajinskih bespilotnih letelica na štab ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, samo dan nakon što su izbile eksplozije u blizini vojnih baza na područjima pod kontrolom Rusije u Ukrajini i u samoj Rusiji.
Najmanje tri eksplozije potresle su Krim u prošli utorak. Iako Kijev nije ni potvrdio ni porekao odgovornost za “misteriozne” eksplozije, smatra se da su ih izveli ukrajinski operativci.
Predsednik Volodomir Zelenski je nakon toga izjavio da Krim nije mesto za Ruse, dok se u internom izveštaju njegove vlade, koji je CNN-u pokazao anonimni zvaničnik, potvrđuje da iza tri eksplozije stoji Kijev.
Dronovima na Krim
Za vikend je došlo do napada dronovima na sedište Crnomorske flote na Krimu.
– Nažalost, dron nije oboren, uleteo je na krov pre 25 minuta. Nisko je leteo, nismo uspeli. Nije bilo žrtava! – napisao je on u svom prvom postu u subotu na Telegramu.
Razvožajev je nakon prvog posta da dron nije oboren, posle pola sata napisao da su ruske snage oborile dron iznad štaba Crnomorske flote u Sevastopolju na Krimu, da je pao je na krov i zapalio se.
– Protivvazdušna odbrana flote se aktivirala. Dron je oboren tačno iznad sedišta flote. Zapalio se nakon pada na krov. Napad nije uspeo. Bravo, momci! – napisao je Razvožajev, ne precizirajući da li se radi o odvojenim napadima.
Zvaničnik na Krimu je rekao da je tamošnja odbrana oborila neodređeni broj dronova iznad grada Sevastopolja.
Kampanja degradiranja
U izveštaju se na vazdušnu bazu Saki opisuje se kao “težak ali jednokratan” gubitak za rusku vojnu infrastrukturu na Krimu, praćen naknadnim napadima kao dokazom sistematske vojne sposobnosti Ukrajine da gađa poluostrvo. A Zelenski je nagovestio da se može očekivati još sličnih napada.
– Ne približavajte se vojnim objektima ruske vojske – upozorio je Zelenski Ukrajince u okupiranim oblastima.
Napadi na Krim skupo su koštali Moskvu. Najmanje osam vojnih aviona uništeno je u bazi Saki, dok su u eksploziji u skladištu municije kod Džankoja uništeni dalekovod i elektrana, što je rusko Ministarstvo odbrane opisalo kao “sabotažu”.
Potraga za saboterima
Rusija je nakon toga krenula u potragu za “saboterima”. Obaveštajna agencija FSB je navela da je uhapšeno šestoro ruskih građana na Krimu koji pripadaju terorističkoj ćeliji koja je sarađivala sa ukrajinskim “emisarima”, preneo je Msn.com.
Američki Institut za proučavanje rata (ISW) je u sredu saopštio da Rusija želi da “predstavi nedavne ukrajinske udare na rusku vojnu imovinu na Krimu kao činove terorizma”, neosnovano upirući na islamističku grupu Hizb ut-Tahrir.
Ali, Ukrajina je uspostavila tajnu mrežu boraca otpora još pre invazije. Snage su formirane u januaru u skladu sa zakonom usvojenim 2021. a poslednjih nedelja su aktivirane na okupiranim teritorijama, navodi “Vašington post”.
“Gerilski borci poslednjih nedelja su preuzeli sve značajniju ulogu u ratu, pomažući u zadavanju ponižavajućih udaraca u okupiranim područjima za koja su ruske snage mislile da su bezbedna, a posebno na Krimu”, piše “Njujork tajms”.
“Rusi gube poverenje u bezbednost Krima”
Dramatični snimci snimljeni na Krimu nakon eksplozije u bazi Saki pokazuju uspaničene turiste kako beže i ogromne kolone automobila.
– Cilj je pokazati okupatorima da nisu kod kuće, da ne treba da se opuštaju ni udobno spavaju – rekao je “Tajmsu” partizan kodnog imena Svarog.
Štaviše, ISW je procenio da rusko vojno rukovodstvo “verovatno sve više gubi poverenje u bezbednost Krima”, ukazujući da je Kremlj u tišini smenio admirala Igora Osipova, komandanta Crnomorske flote, a na njegovo mesto postavio viceadmirala Viktora Sokolova. Ovo će, ako se potvrdi, biti jedno od najistaknutijih otpuštanja do sada u ratu, ocenio je “Gardijan”.
Ukrajinski obaveštajci rekli su u sredu da Rusija premešta desetine ratnih aviona i helikoptera sa Krima nazad na rusku teritoriju ili dublje na poluostrvu.
Da je Rusija pretrpela ozbilje gubitke, govori i činjenica da će Crnomorska flota u toku 2022. godine dobiti 12 novih brodova, zajedno sa dodatnim letelicama i kopnenim vozilima, izjavio je novoimenovani komandant Sokolov, preneo je Rojters pozivajući se na ruske medije.
Gubici Crnomorske flote
Rusija se muči da kontroliše Crno more. Britansko Ministarstvo odbrane je reklo da gubitak aviona na Krimu predstavlja minorni deo ukupne flote Rusije, ali da je Saki glavna baza za podršku ruskoj mornarici na Crnom moru i da će incident “verovatno podstaći rusku vojsku da revidira svoju percepciju pretnje”.
Prema poslednjoj proceni zapadnih obaveštajnih službi, napadi od na vazdušnu bazu Saki su onesposobili čak polovinu vazdušnih snaga Crnomorske flote.
Čuvena Crnomorska flota, čije je sedište na Krimu, pretrpela je više udaraca od početka invazije. U aprilu je potopljena njena glavna krstarica “Moskva”, a u junu su se Rusi povukli sa strateški važnog Zmijskog ostrva. Prema zapadnim zvaničnicima, u napadima prošle nedelje flota je ostala bez polovine vadušnih snaga.
Crnomorska flota mnogo je veća od ukrajinske mornarice i izvor je ruskog ponosa još od svog osnivanja 1783. Krim, koji je Rusija anektirala 2014, obezbeđuje glavnu rutu snabdevanja za ruske snage na okupiranom jugu Ukrajine za koji Kijev planira kontraofanzivu. Flota je blokirala ukrajinske luke od početka rata, a tek nedavno je ključni izvoz žitarica ponovo pokrenut nakon sklapanja sporazuma.
Podrivena strategija
Britansko Ministarstvo odbrane je reklo da trenutno ograničena efektivnost Crnomorske flote podriva rusku strategiju invazije, dodajući da je to delimično zato što je amfibijska pretnja luci Odesa sada “u velikoj meri neutralisana”.
To znači da Ukrajina može da preusmeri resurse da pritisne ruske kopnene snage na drugim mestima, ističe se u izveštaju i ukazuje da ruska plovila “nastavljaju da se drže ekstremno odbrambenog položaja, sa patroliranjima uglavnom ograničenim na vode unutar vidokruga obale Krima”.
Ruski strateški avioni su u sredu bombardovali Odesu, a serija snažnih eksplozija odjeknula je i u Nikolajevu.
Piter Rutland, profesor Univerziteta Veslijan u Konektikatu, rekao je da je “jedna od najvećih zagonetki loših performansi Rusije u Ukrajini bila nesposobnost njenih vazduhoplovnih snaga da ostvare vazdušnu superiornost”.
– U nedostatku kontrole nad nebom, brodovi Crnomorske flote biće primorani da se drže daleko od ukrajinske obale, s obzirom na ranjivost površinskih brodova na rakete sa kopna – rekao je on “Njuzviku”.
Nova strategija Ukrajine
Kijev se nada da će novom strategijom napada na ključne vojne mete duboko unutar ruski okupiranih teritorija potkopati sposobnost Rusije da drži linije fronta uoči eventualne kontraofanzive.
– Ukrajinskim snagama manjkaju oružje i municija koji su potrebni za pokretanje pune kopnene invazije za povraćaj teritorija od Rusa – rekao je “Vašington postu” ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov.
Kijev takođe želi, kako se videlo na Krimu, da naruši ruske vojne sposobnosti napadajući njene vojne instalacije iznutra.
– Koristimo strategiju uništavanja njihovih zaliha, skladišta, štabova… To je naš odgovor na njihove taktike mrcvarenja – rekao je Reznikov.
Američko oružje
Šta god da je uzrokovalo eksplozije na Krimu, moglo bi da ima značajne posledice po konflikt, posebno ako su napadi izvedeni oružanim sistemima dugog dometa. Reznikov je istakao da Ukrajina ne koristi američko oružje u napadima, umanjujući time zabrinutosti SAD od eskalacije. A Vašington podržava ukrajinske napade na Krim, piše “Politiko”.
– Ne biramo mete, naravno, i sve što smo im mi obezbedili je u svrhe samoodbrane. Bilo koja meta koju oni izaberu da gađaju na suverenom ukrajinskom tlu je po definiciji samoodbrana – rekao je listu zvaničnik administracije SAD, dodajući da je “Krim ukrajinski”.
Zelenski je nakon eksplozija u bazi Saki na poluostrvu poručio da je “rat počeo i da se mora završiti sa Krimom, njegovim oslobađanjem”. Njegov ruski rival, predsednik Vladimir Putin, ne deli takve stavove.
– U našim srcima znamo da je Krim uvek bio neotuđivi deo Rusije – rekao je on nakon aneksije 2014.
(Blic)