Rus koji je imao „dozvolu za ubijanje“ otkriva najbrutalnije zločine: U vojsci su manijaci, silovali su majke i ćerke u Buči
Nikita Čibrin je ruski oficir koji je bio stacioniran u Buči. Nekoliko meseci nakon povlačenja iz grada koji predstavlja krvavo obeležje rata u Ukrajini, za CNN je otkrio sve detalje monstruoznih zločina koji su počinjeni u gradu nedaleko od Kijeva.
Čubrin kaže da se i dalje seća da su njegove kolege ruski vojnici pobegli nakon što su navodno silovali dve Ukrajinke tokom razmeštanja severozapadno od Kijeva u martu.
„Video sam ih kako beže, a onda sam saznao da su silovatelji. Silovali su majku i ćerku”, rekao je on. Njihovi komandanti, navodi Čibrin, slegli su ramenima kada su saznali za silovanja. Navodni silovatelji su, kaže, pretučeni, ali nikada u potpunosti kažnjeni za svoje zločine.
„Nikada nisu bili u zatvoru, nego otpušteni. Samo tako: ‘Idi!’ Oni su jednostavno otpušteni iz rata. To je to“.
Čibrin je bivši vojnik iz ruskog grada Jakutska koji kaže da je služio u 64. zasebnoj gardijskoj motornoj brigadi, ozloglašenoj ruskoj vojnoj jedinici optuženoj za ratne zločine tokom ofanzive na Buču, Borodjanku i druge gradove i sela severno od Kijeva.
Dezertirao je iz ruske vojske u septembru i pobegao u Evropu preko Belorusije i Kazahstana.
Vojnike Čibrinove brigade ukrajinsko ministarstvo odbrane je u aprilu proglasilo ratnim zločincima nakon što su otkrivene masovne grobnice ubijenih civila i leševa na ulicama nakon povlačenja ruskih snaga iz regiona Kijeva.
Čibrinova vojna dokumenta, u koje je uvid imao CNN, pokazuju da je njegov komandant bio Azatbek Omurbekov, oficir zadužen za 64. odvojenu gardijsku motornu brigadu. Omurbekov, poznat kao „mesar iz Buče“, pod sankcijama je Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva.
Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u masovna ubistva, ponavljajući tvrdnje da su slike civilnih tela lažne.
U potezu koji je izazvao gnev širom sveta, ruski predsednik Vladimir Putin dodelio je jedinici počasnu vojnu titulu i pohvalio je za njeno „herojstvo“ i „hrabre akcije“.
Čibrin je rekao da nije video nijedno od navodnih herojstava, već mnoge zločine.
U razgovoru za CNN u jednoj evropskoj zemlji u kojoj je zatražio azil, on je detaljno opisao neke od zločina za koje kaže da je bio svedok i čuo izveštaje, i rekao da bi bio spreman da svedoči protiv svoje jedinice na međunarodnom krivičnom sudu. On tvrdi da lično nije počinio nikakav zločin.
„Nisam video ubistva, ali sam video silovatelje kako beže, jurili su ih jer su počinili silovanja“, rekao je on.
On je takođe naveo da je jedinica imala „direktnu komandu da ubije“ svakog ko deli informacije o položajima jedinice, bilo vojnih ili civilnih.
„Ako je neko imao telefon – smeli smo da ga upucamo“, rekao je on. Tvrdi da nema sumnje da su neki od muškaraca u 64. zasebnoj gardijskoj streljačkoj brigadi bili sposobni da ubijaju nenaoružane civile.
„Ima manijaka koji uživaju u ubijanju čoveka. Tamo su se pojavili takvi manijaci“.
Čibrin je takođe opisao veliku pljačku, pri čemu su ruski vojnici uzimali kompjutere, nakit i sve što im se dopalo.
„Oni to uopšte nisu krili. Dosta njih iz moje jedinice, kada smo napustili Lipovku i Andrejevku krajem marta, uzimali su automobile, vozila, uzimali su civilne automobile i prodavali ih u Belorusiji. Mentalitet je, ako nešto ukradeš, dobar si. Ako te niko ne uhvati, dobro! Ako vidiš nešto što je skupo i ukradeš to i ne budeš uhvaćen, dobar si“, kaže bivši vojnik.
Što se tiče komandira jedinica, rekao je da su oni dobro upoznati sa navodnim silovanjima i ubistvima i pljački, ali su bili malo zainteresovani za traženje pravde.
„Reagovali su jednostavno: ‘Kako god. To se desilo. Pa šta?’ Zapravo, nije bilo reakcije“, rekao je on.
CNN je zatražio komentar od ruskog Ministarstva odbrane, ali nije dobio odgovor.
„Rusija će izgubiti rat“
Čibrin ne sumnja da će Rusija na kraju izgubiti rat protiv Ukrajine, ali ne dok još mnogo života ne bude izgubljeno.
„Zato što Rusija neće stati dok se ne prolije velika krv, dok svi ne pomru. Vojnici su im topovsko meso. Oni ih ne poštuju“, rekao je on.
Videvši borbe iz prve ruke, rekao je da oprema koju imaju ruski vojnici ne može da se poredi sa oružjem kojem Ukrajina ima pristup. On kaže da, dok Ukrajina dobija neke od najnaprednijih dostupnih oružja od svojih zapadnih saveznika, ruska vojska se oslanja na opremu iz sovjetske ere, korišćenu tokom rata u Avganistanu 1980-ih.
„Naravno da će Rusija izgubiti. Zato što ceo svet podržava Ukrajinu. Misliti da će Rusi pobediti je glupo„Mislili su da će zauzeti Kijev za tri dana. Koji je sada dan rata? Mislili su da će doći u Ukrajinu i dočekati ih sa cvećem. Ali im je rečeno da odj*bu i gađali su molotovljevim koktelima“.
„Lagali su nas“
Muškarci u njegovoj jedinici takođe su bili izuzetno loše pripremljeni za borbu, kaže Čibrin. On je rekao da se obuka koju je njegova jedinica imala sastojala od toga da su im komandanti dali oružje, metu i 5.000 metaka.
„Nastavite da pucate i onda ste slobodni. Niko ništa nije radio. Stvarne obuke nije bilo. Radio sam sa kompjuterom, u kancelariji”, rekao je on.
Nedostatak obuke postao je očigledan u Ukrajini. Isti ljudi koji su se hvalili da su „kao Rambo“ pre nego što su raspoređeni vratili su se slomljeni.
„Oni koji su rekli da će lako pucati na Ukrajince, kada se vrate sa prve linije… nisu mogli ni da razgovaraju sa mnom. Videli su rat, videli su poraz, videli kako ubijaju njihove saborce, videli su leševe. Shvatili su, ali nisu mogli da pobegnu“, kađe Čubrin.
Kada se 64. gardijska motorna streljačka brigada krajem marta povukla iz oblasti severozapadno od Kijeva, posle neuspele ofanzive, on i njegova jedinica su se vratili u Belorusiju.
Rekao je da ima povredu leđa i da je otišao u vojnu bolnicu u Rusiji, ali je bio primoran da se vrati u Ukrajinu u maju. Ovog puta je poslat u oblast Harkov u istočnoj Ukrajini, a zatim je proveo vreme u šumama oko Izjuma.
Tada je konačno našao priliku da pobegne. Primetio je da komandanti drugih jedinica kamionom napuštaju područje ka Rusiji i uskočio je.
„Uskočim u kamion i vidim, vau, drugi momci, takođe napuštaju Ukrajinu. A oni kažu da nećemo da se borimo, platili smo komandantu novac. I čekam i čekam i onda smo blizu granice sa Rusijom i auto je zaustavljen i momci skaču i ja takođe skačem. I odem na granicu sa Rusijom i kažem da mi treba medicinska pomoć“, rekao je on.
Kada se vratio u Rusiju, Čibrin je rekao da je proveo skoro mesec dana u bolnici, većinom prikovan za krevet sa strašnim bolovima u leđima.
„A prijatelji su mi rekli da moram da se sakrijem“, istakao je on.
Prvo je pobegao u Sankt Peterburg, a zatim vozom za Belorusiju. Tamo je uspeo da pronađe posrednika koji mu je pomogao da stigne do Kazahstana odakle je na kraju otputovao do svoje trenutne lokacije.
Izvor:Nova.rs
