Putinov brutalni potez prijeti da ugrozi pola svijeta
Nakon što su dronovi sa eksplozivom napali crnomorsku pomorsku bazu u Sevastopolju, koja predstavlja okosnicu ruske mornarice na Krimu, Vladimir Putin doneo je odluku da se Rusija povuče iz dogovora o izvozu žitarica iz Ukrajine, koji je nedavno potpisan u Istanbulu. Ova odluka povlači posledice po ceo svet, a najveći udar osetiće zemlje “na ivici gladi” u Africi i na Bliskom istoku.
Dramatični napad na bazu u Sevastopolju dogodio se u subotu, kada su vazdušni i podvodni dronovi gađali rusku crnomorsku bazu.
Na video snimcima koji su podeljeni od strane ruskog i ukrajinskog ministarstva odbrane vidi se devet bespilotnih letelica i sedam autonomnih morskih dronova.
Portparol ministarstva odbrane Rusije Igro Konanšenkov je prvobitno rekao da je minolovac Ivan Golubets pretrpeo manju štetu u incidentu, ali su ruski i ukrajinski mediji odmah spekulisali da je možda pogođen i vodeći brod Admiral Makarov.
Nije se dugo čekalo na odmazdu Rusije za ovaj napad, pa je ruski lider Vladimir Putin povukao drastičan potez – povukao se iz dogovora o žitaricama, koji je u julu ove godine sklopljen u Istanbulu.
Uz posredstvo Turske i Ujedinjenih nacija, predstavnici Rusije i Ukrajine – Sergej Šojgu i Oleksandr Kubrakov potpisali su sporazum o izvozu žitarica iz Ukrajine, nakon što su rusku brodovi mesecima ranije blokirali izvoz što je dovelo do krize na svetskom tržištu.
„Danas postoji svetionik na Crnom moru. Svetionik nade, svetionik mogućnosti, svetionik olakšanja u svetu kojem je to potrebno više nego ikad“, rekao je tada generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Tri meseca kasnije, svetionik je zvanično urušen.
Nevolje na pomolu
Ovaj sporazum omogućio je Ukrajini da nastavi izvoz žitarica iz crnomorskih luka bez straha da će trgovački brodovi biti napadnuti, dok je Rusiji dozvoljeno da izvozi hranu i đubrivo.
Ukrajinsko ministarstvo infrastrukture saopštilo je u subotu da inicijativa za žito ima „isključivo humanitarni karakter“ i upozorilo na rizik po bezbednost hrane ako se dogovor ne pokrene ponovo.
Od prvog avgusta, prema podacima pomenutog ministarstva, izvezeno je ukupno devet miliona tona žitarica, pre svega „u zemlje na ivici gladi“ u Africi i na Bliskom istoku.
Pored toga, Ukrajina poseduje četvrtinu svetske „crne zemlje“, poznate kao černozem, koja je veoma plodna.
Rusija i Ukrajina inače zajedno čine oko 25 odsto svetskog izvoza pšenice i 16 odsto kukuruza, što je dovelo do skoka cena žitarica na međunarodnim tržištima.
Cena na svetskom nivou
Ionako visoke cene hrane mogle bi dodatno da skoče nakon što je Vladimir Putin povukao Rusiju iz pomenutog sporazuma i tako obustavio isporuku žitarica iz Ukrajine. Putin je ovim potezom srušio kompletan dogovor o žitnom koridoru nakon što je optužio Britance da su pomogli Ukrajincima u izvođenju napada bespilotnim letelicama na Crnomorsku flotu.
Britansko ministarstvo obrane saopštilo je da Kremlj „prodaje lažne priče“, kako bi odvratio pažnju od poraza na frontovima u Ukrajni
Dejvid Laborde, viši naučni saradnik na Međunarodnom institutu za istraživanje politike hrane, rekao je za britanske medije da bi cena pšenice mogla da poraste za 10 posto kada se tržišta otvore u ponedeljak, te da će se učinci odluke osećati u celom svetu još mesecima.
“Hrana je već skupa, a ovo će je poskupeti“, istakao je on.
Ko su najveći uvoznici žitarica iz Ukrajine
Prema podacima Međunarodnog trgovačkog centra, najveći uvoznici žitarica iz Ukrajine su Egipat i Turska, koje se na uvoz oslanjaju za oko 70 odsto svojih potreba. Krajnja destinacija više od 95 odsto žitarica iz Ukrajine su Azija i Afrika.
Tako Egipat uvozi žitarice u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, Turska 1,9 milijardi dolara, Bangladeš 703,7 miliona dolara, Indonezija 543,3 miliona, Pakistan 535,3 miliona, Jemen 318,7 miliona, Maroko 286,7 miliona, Azerbejdžan 284,5 miliona, Sudan 282,9 miliona, a Filipini 229 miliona dolara.
Zelenski traži odgovor međunarodne zajednice
Ruska suspenzija sporazuma o izvozu žitarica zahteva snažan međunarodni odgovor Ujedinjenih nacija i G20, poručio je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.
On je u video obraćanju optužio Rusiju da pokušava da stvori veštačku glad u Africi, na Bliskom istoku i u Južnoj Aziji. (Nova.rs)
Kijev bez struje i vode