PUTIN SABIJEN U ĆOŠAK – Najavio je djelimičnu mobilizaciju i svi se pitaju šta je sljedeće: Pred njim su sada OVE OPCIJE

Rat u Ukrajini je za svojih skoro sedam meseci već doživeo niz neočekivanih preokreta, a ukrajinska vojska je zapanjila svet uspesima svoje kontraofanzive i povraćajem teritorija na istoku i jugu zemlje tokom protekle prošle nedelje. Sada se čini da je Putin sateran u ćošak pa je naredio eskalaciju – delimičnu mobilizaciju vojske.

Iznenađujuća kontraofanziva Kijeva i brzi ruski kolaps preokrenuli su naglavačke čitav narativ o ratu, ubeđujući mnoge zapadne političare da bi Ukrajina zaista mogla da odnese stratešku pobedu, i gurajući ruskog predsednika Vladimira Putina, kako piše “Forin polisi” (FP), do njegove politički najranjivije tačke od početka rata.

– Ruska vojska je imala gore performanse nego što sam ikada mogao da zamislim. Prerano je za planiranje pobedničke parade tamo ali mislim da su Ukrajinci na tački da postignu nepovratni trenutak dokle god mi, Zapad, stojimo pored njih – rekao je FP-u Ben Hodžis, bivši general američke vojske u Evropi.

Putin se usled toga, kao i sve većeg pritiska ruskih nacionalista i uticajnih blogera, našao pod sve većim pritiskom da eskalira sukob, dok svet čeka da vidi kako će reagovati kad se nađe sabijen u ćošak.

– Poslednjih 200 godina ruske istorije ukazuje da kad ruski lideri uđu u rat i ne dobiju ga, mogu se naći u problemu. A Putin nije imun na generalno pravilo da gubljenje rata nije popularno – istakao je za FP Danijel Frajd iz tink-tanka Atlantski savet.

Džek Vetling, istraživač Instituta RUSI, rekao je da, s obzirom da se kontraudar nastavlja, ruski odgovor sada nije u rukama vojnih snaga i verovatno počiva na političkoj računici Putina.

U međuvremenu su hitno i istovremeno zakazani referendumi u Donjecku, Lugansku, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, a Putin je najavio delimičnu mobilizaciju ruske vojske.

Desetine stručnjaka, analitičara i diplomata SAD i Evrope odgovorilo je na pitanje “Forin polisija” kako bi Putin mogao da reaguje dok se sve više sabija u ćošak.

Eskalacija

Izgledi da će se Rusija okrenuti taktičkom nuklearnom oružju – malim bojevim glavama namenjenim za upotrebu na bojnom polju – nadvija se u pozadini rata. Iako većina stručnjaka smatra da je upotreba takvog oružja malo verovatna, nisu voljni da taj rizik u potpunosti isključe.

Prvo, malo je verovatno da će to Kijev naterati da kapitulira.

– To ne bi promenilo računicu za Ukrajince. Oni to već vide kao egzistencijalni sukob – ističe Vetling.

Da je Putin izabrao da na bojnom polju detonira malu nuklearnu bojevu glavu a da to nije iznudilo značajnu promenu u korist Kremlja, izgubio bi jednu od poslednjih preostalih kredibilnih pretnji Rusije.

– Njegov poslednji element odvraćanja bi u suštini bio iskorišćen, sem nuklearnog udara punog obima na SAD i NATO, za koji iskreno smatram da niko to ne razmatra ovde – rekao je FP-u Mejson Klark, vođa tima za Rusiju na Institutu za proučavanje rata (ISW).

Andžela Stent, istraživač Institucije Brukings i stručnjak za spoljnu rusku politiku, rekla da postoje načini koji nisu striktno vojni a koji mogu da pogoršaju stvari.

– Ipak, postoji ograničenje na ono što mogu da urade i do sada nismo videli one vrste sajber napada za koje smo mislili da bih mogli da ih vidimo ranije – istakla je Stent.

Masovna mobilizacija

Mesecima su ruski zvaničnici ukazivali na izglede šire mobilizacije vojnika i vodili neuspešne akcije regrutovanja širom zemlje. Zabrinut da bi inače pasivnu rusku javnost mogao da okrene protiv rata, Kremlj se do sada klonio masovne mobilizacije.

– Jedna je stvar poslati siromašne ljude iz Burjatije ili Tuve ili Kavkaza kojima je očajnički potreban novac da se tamo bore, ali pokušati da mobilišete sinove urbane elite, obrazovane ljude – dobićete mnogo više opozicije ratu – ističe Stent.

Putin se odlučio za delimičnu mobilizaciju, odnosno za slanje rezervista.

Čak i ako Kremlj u nekom trenutku objavi punu mobilizaciju, trebaće meseci da se obuče novi regruti a pitanje je da li imaju dovoljno opreme da izdrže njihov prijem. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u utorak da Rusija “ne razmatra tu opciju”. Američki zvaničnici takođe veruju da je Putin sateran u ćošak jer se vlast opirala da zvanično objavi rat Ukrajini, označavajući ga kao “specijalnu vojnu operaciju”.

Moskva se umesto toga do sada oslanjala na paravojnu grupu Vagner, proruske separatiste, stanovnike okupiranih delova Ukrajine, čak i zatvorenike. Nedavno je objavljen video na kojem se vidi kako Vagner obećaje osuđenicima da će biti pušteni iz zatvora u zamenu za šestomesečno ratovanje u Ukrajini. Ali Putin bi se mogao naći “zavezanih ruku”.

– Politički establišment, silovikiji, sistemska opozicija, Ujedinjena Rusija, čak i tehnokrate, biznisi, kad vide šta se dešava želeće pre da Rusija objavi mobilizaciju nego da izgubi rat. Na ulogu su njihovi životi, buduće karijere i bezbednost – rekla je FP-u Tatjana Stanovaja, analitičarka “R.Politika”.

Ućutkivanje kritičara

Putin bi takođe mogao da se suoči sa najvećim političkim izazovom, nakon što su ruski nacionalisti počeli da otvoreno kritikuju rusku vladu.

Dok je malo njih kritikovalo Putina lično, ruskoj vladi oni prebacuju to što nije pozvala na masovnu regrutaciju kako bi se popunili redove iscrpljene vojne mašinerije, te pozivaju na “totalni rat” protiv Ukrajine bez obzira na civilne žrtve.

Među njima je i Igor Girkin, veteran ruske bezbednosne službe i ultrakonzervativni bloger sa pola miliona pratilaca na “Telegramu”. Iako podržava invaziju, on je kritikovao Kremlj što se nije u potpunosti “posvetio” vojnoj akciji. Nakon što su Ukrajinci napali Ruse HIMARS-om, ukazao je da bi rusko vojno rukovodstvo, uključujući ministra odbrane Sergeja Šojgua, trebalo oštro kazniti.

Čekanje zime

Rusija je signalizirala da će prekinuti izvoz gasa u Evropu kako nastupa zima, što ima za cilj podrivanje političke podrške za rat i pritisak na neke evropske lidere da poguraju Kijev na brze pregovore o okončanju sukoba.

– Jedna karta koja je ostala u Putinovom špilu a koju nije iskoristio je zima. Postajemo sve sigurniji da Kremlj čeka da vidi kakve će posledice imati sama zima na evropsku podršku ratu – rekao je Klark.

Aliona Getmančuk, direktorka Novog evropskog centra u Kijevu, rekla je FP-u da “Putin zaista smatra da ni Evropa ni Ukrajina neće preživeti zimu”.

– To je u stvari centralni stub oko kojeg on sada razvija svoju strategiju – dodala je.

(Blic)