PUTIN POKREĆE NOVI RAT – Nova računica ruskog lidera: Rešio da destabilizuje Evropu preko Ukrajine, a posledice će osetiti CEO SVET

– Ljudi širom sveta plaćaju cenu ovog rata – rekao je ukrajinski ministar poljoprivrede Mikola Solski govoreći o poremećaju globalnog snabdevanja hranom usled ruske invazije.

“Želi da destabilizuje Evropu”

Bivši ambasador Nemačke u Moskvi Diriger Frič optužio je u ponedeljak ruskog predsednika Vladimira Putina da namerava svesno da izazove glad na Bliskom istoku i u Africi, sa ciljem da masivnim talasom izbeglica destabilizuje Evropa. On je za “Tagesšpigel” rekao da je računica Putina u tome da će nakon obustave isporuke žitarica, glad naterati ljude da idu put Evrope i da Rusija zbog toga sprečava ukrajinski izvoz i bombarduje silose.

– To je novi način hibridnog ratovanja – rekao je Frič.

Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir optužio je Rusiju ranije ovog meseca za krađu žita u istočnoj Ukrajini, dok je ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova reklo da Moskva pokušava da proda nešto od ukradenog žita na globalnom tržištu, pozivajući se na zvanične procene da je Rusija možda već ukrala 400.000-500.000 metričkih tona žitarica čija je cena preko 100 miliona dolara.

– Ovo je posebno odvratan oblik rata koji Rusija vodi… Rusija je krala, pljačkala, uzimala za sebe žito iz istočne Ukrajine – rekao je Ozdemir.

Prema podacima nemačke vlade, Rusija u Ukrajini blokira izvoz 20 miliona tona žitarica namenjenih severnoj Africi i Aziji, a većina se nalazi u luci Odesa. Prošle nedelje je i američki državni sekretar Entoni Blinken optužio Rusiju da koristi hranu kao oružje u Ukrajini.

Globalna kriza hrane

Rat u Ukrajini već je izazvao skok globalnih cena žitarica, ulja za jelo, goriva i đubriva, navodi Rojters, dok su UN upozorile da bi ruska invazija mogla da uzrokuje globalnu krizu hrane, urgirajući na Moskvu da pusti ukrajinsko žito. Generalni sekretar svetske organizacije je prošle srede izjavio da će uslediti godine masovne gladi ukoliko se ne reši rastuća globalna kriza hrane, preneo je Wionews.com.

Rat u Ukrajini doveo je do ogromne globalne nesigurnosti u vezi hrane, krize koja je već pogodila zemlje usled porasta temperature i pandemije korona virusa.

– Sada rat u Ukrajini pojačava i ubrzava sve ove faktore – klimatske promene, kovid i nejednakost – rekao je Gutereš, dodajući da to “preti da gurne desetine miliona ljudi preko ivice u nesigurnost u vezi hrane, praćeno neuhranjenošću i masovnom glađu, u krizi koja bi mogla da traje godinama”.

Oko 44 miliona ljudi u 38 zemalja sveta su na ivici gladi. Većina je, kako je to sročio portal Theconversation.com, samo jedan ekonomski šok dalje od katastrofe, kao što je potencijalno povećanje cena hrane od 37 odsto koje sada predviđa Svetska banka.

Rusko poricanje

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u ponedeljak da “Rusija nije izvor pretnje globalne gladi”, napominjući da je do ove situacije došlo zbog sankcija.

– Rusija je uvek bila pouzdan izvoznik žita kao i Ukrajina. Ruska strana uopšte ne zabranjuje Ukrajini da izvozi žito železnicom u Poljsku. Odatle stiže naoružanje i niko im ne brani da na isti način izvoze pšenicu – naglasio je Peskov.

U međuvremenu je zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da Rusija ima sve mogućnosti da spreči prehrambene krize.

“Još niko nije ubrao žetvu preko TV i interneta. Za to su potrebne njive i poljoprivredna oprema, đubrivo i ruke naviknute da seju hleb, a ne da potpisuju glupe odluke”, naveo je Medevedev u postu na “Telegramu”.

“Zločin bez imena”

Dok se Rusija u invaziji na Ukrajinu već optužuje za ratne zločine, srednjovekovne opsade gradova – pa i delova gradova, nakon skoro tromesečne opsade čeličane u Marijupolju – sada se nakon odsecanja ukrajinskih luka od sveta koje je omelo lance snabdevanja, optužuje za novi vid “ratovanja glađu”, koje je portal Theconversation.com opisao kao “zločin bez imena”.

Navodeći kako su “igre glađu” u rusko-ukrajinskom ratu pogoršale situaciju u svetu, ekonomista Majkl Santi je za Luxuo.com ukazao da “globalna glad nije isključena”, ali da se “najgori efekat sankcija Rusiji još nije osetio – ni na nama ni od nas”.

Rusija je svesna da najefikasnija ekonomska šteta leži u targetiranju izvoznih ruta na kopnu i moru. Više od 70 odsto ukrajinskog izvoza – uključujući 99 odsto njenog kukuruza – odvija se brodskim transportom. Još prvog dana invazije obustavila je kretanje komercijalnih plovila u Azovskom moru “do daljnjeg”, a u martu je blokirala ukrajinsku obalu Crnog mora, čime je odsekla napadnutu zemlju od međunarodne pomorske trgovine koja, prema podacima Svetske trgovinske organizacije, čini više od 80 odsto svetskog obima trgovine.

Desetine raznih plovila zaglavljeno je u ukrajinskim lukama dok rastuće cene brodskog transporta i stope osiguranja guraju trgovačke brodove na bezbednije lokacije.

Kolateralna šteta

Korišćenje gladi kao oružja u ratu nije ništa novo. Ženevskim konvencijama zabranjeno je izgladnjivanje civila kao metod ratovanja. Nezakonite su i morske blokade, osmišljene da uskrate stanovništvu osnovne namirnice za preživljavanje. Savet bezbednosti UN je 2018. – uključujući Rusiju – ponovo potvrdio zabranu upotrebe gladi kao oružja rata.

Problem je, međutim, u tome što su ta pravila usmerena na zaštitu civila u ratnim zonama ali ne i van njih. Nisu osmišljena da spreče kolateralnu štetu nanetu udaljenoj populaciji nepovezanoj sa konfliktom.

Šta planira Evropa?

Evropska komisija (EK) predložila je pomoć Ukrajini u izvozu njene pšenice i drugih žitarica kako bi zaobišla rusku blokadu crnomorskih luka koja onemogućava da ključne zalihe stignu u druge delove sveta.

– Dvadeset miliona tona žitarica mora da napusti Ukrajinu za manje od tri meseca… pa je neophodno koordinisati i optimizovati logističke lance, postaviti nove rute i izbeći prepreke što je više moguće – rekla je Adina Valean, evropska komesarka za transport, preneo je Scmp.com.

Potencijalni gubitak zaliha žitarica na koje se oslanjaju Afrika, Bliski istok i delovi Azije povećao je rizik od globalne nestašice hrane i političke nestabilnosti u zemljama u kojima je već mnogi nisu dobijali dovoljno. Cene hrane su porasle usled invazije, uz visoke cene đubriva čiji je najveći izvoznik Rusija, kao i ulja za kuvanje, što je dodatno pritislo globalni lanac hrane.

Da bi snabdela svet ukrajinskom hranom Evropa želi da poveća isporuke putem železnice i kamionima. Železnica se već pokazala ključnom u invaziji na Ukrajinu. Vozovi su počeli da prevoze tovare žita u Austriju i Nemačku preko drugih zemalja Evropske unije, ali to je samo delić kapaciteta crnomorskih luka. Jedan od ključnih izazova je i različita širina koloseka između Ukrajine i zemalja EU, zbog čega se roba mora prebacivati u kamione ili vagone adaptirane drugom sistemu.

EU navodi da je prosečno vreme čekanja na hiljade vagona na ukrajinskoj granici sa 27-članim blokom 16 dana, a u nekim mestima i do 30. Da bi se ova zagušenja rešila, EK je rekla da je “najhitniji prioritet” obezbediti dodatna transportna vozila za prevoz žitarica u evropske luke.

Hitno su potrebne prikolice za žito, kontejneri, barže i plovila, navela je EK. S obzirom na to da su u Ukrajini civilni letovi prizemljeni zbog invazije, nove rute snabdevanja trebalo bi da budu organizovane uglavnom preko kopnenog i rečnog transporta, uključujući, na primer, ukrajinske luke na Dunavu.

(Blic)