POKAZALI ZUBE PUTINU – Ruski predsednik u problemu: Švedska je samo nekoliko sati nakon primanja u NATO preduzela mere protiv Rusije
Dan nakon što je primljena u NATO, Švedska je ušla u Alijansu na velika vrata, u stilu svojih vikinških predaka. Samo nekoliko sati nakon što je Rusija obećala da će preduzeti „kontramere” zbog pristupanja Stokholma alijansi, te mere su u petak naišle na kontranapad dve švedske letelice za elektronsko izviđanje.
Švedska je time pokazala da pretnje smatra ozbiljnim, ali i da neće pognuti glavu pred Vladimirom Putinom. Velika misija “ELINT”, na kojoj su se nalazila dva švedska aviona, obično se sastoji od praćenja bežičnih i telefonskih komunikacija, prikupljanja i analize radarskih signala, telemetrijskih uređaja i raznih senzora, kao i radarskog mapiranja, nuklearne detekcije i testiranja sistema za navođenje raketa.
Rusi nisu reagovali
Oba aviona su poletela iz Linkopinga, što se može videti na radarskoj slici koju je objavio italijanski vojni portal “ItalMil Radar”. Prvi, Saab 340 AEV&C, specijalizovan za rano upozoravanje i kontrolu u vazduhu, prošao je preko Gotlanda i stigao do morske granice Letonije. Ova letelica je zasnovana na platformi putničkog aviona, a u vojnoj varijanti nosi ime Argus, po divu iz grčke mitologije koji je imao hiljadu očiju i nije mogao ništa da promaši.
Na krovu nosi radarsku antenu u obliku snopa dužine 9 m i težine 900 kg, proizvodnje domaće kompanije Ericsson. Od klasičnih radarskih antena se razlikuje po tome što je fiksna, za razliku od onih koje poznajemo iz američkog AVACS-a. U borbenom zadatku pokriva površinu od 250 km, a u neborbenim misijama, kao što je ova u petak, 8. marta, oko Argusa može da vidi i do 450 km. Tačnije, od krajnje zapadne tačke svoje misije, Argus je imao pod kontrolom ceo vazdušni prostor Kalinjingradske oblasti, sve do granice sa Belorusijom.
Od četvrtka, kada je Švedska ušla u NATO, a Finska od prošle godine, Rusi ne mogu ni da plivaju na Baltiku, a da nisu pod nadzorom Atlantske alijanse.
Drugu misiju je izveo Gulfstream S102B, koji je doleteo u Gdanjsk u Poljskoj, zatim ostao u blizini Kalinjingrada i potom nastavio duž granice Belorusije do trojne granice Slovačke, Poljske i Ukrajine. Gulfstream S102B je modifikovani poslovni mlaznjak opremljen nizom senzora. Može da se koristi za praćenje komunikacija i svih drugih elektronskih signala i nema sumnje da su meta ove obaveštajne misije bile ruske vojne aktivnosti.
Obaveštajna upozorenja
Slične misije Šveđani su izvodili i ranije, ali ovo je prvi put da su to izveli kao članice Atlantske alijanse, odmah nakon direktne pretnje koju je tom savezu uputio kaplar KGB-a iz Moskve. Zanimljiva je i reakcija Rusije, koja, uprkos ranijim obećanjima, ovoga puta nije podigla svoje brze i izuzetno pokretne lovce SU-27 Flanker, kao ranije kada su se Šveđani približili Kalinjingradu.
Da ne bi neko pomislio da Šveđani ne znaju s kim imaju posla kada „vide medveda“ – još 2018. istim tipom aviona doleteli su do Larnake na Kipru i odatle izviđali područje uz granicu sa Sirijom , Liban, pa sve do Egipta. Sirija je, zapravo, služila Rusima kao poligon za testiranje nekih sistema naoružanja. Upravo su elektronski signali i način delovanja bili interesantni i Šveđanima, koji računaju da će pre ili kasnije takva oprema biti raspoređena u ruskoj enklavi nasuprot Holandije, drugog najvećeg ostrva u Švedskoj.
Nije daleko ni Moskva
Ruski gnev zbog prijema Švedske u Atlantski savez je dobro poznat. Poznate su ruske teritorijalne pretenzije prema Finskoj, koje datiraju još od Zimskog rata 1940. Iako je Rusija, odnosno tadašnji Sovjetski Savez zbog tog rata izbačena iz Lige naroda, preteče današnjih UN, uspeli su da od Finske zauzme 41.888 km² teritorije, odnosno ceo Karelijski moreuz, sa gradom Viborgom, zapadnom i severnom obalom Ladoškog jezera i gradovima Kakisalmi, Sortavala i Suojarvi. Osim toga, Finci su bili primorani da daju Sovjetima ustupak na poluostrvu Hango, koji je okončan 1944. godine.
Od tada do danas, Finci su se spremali za novu rusku agresiju i pažljivo paze na svaki svoj korak. Finska bezbednosno-obaveštajna služba je zato u petak, dan posle ruske pretnje i praktično tokom švedskih izviđačkih operacija, upozorila Stokholm na „sve veću pretnju” iz Rusije, prenosi agencija Andola.
Prema finskim vlastima, od pristupanja zapadnom vojnom savezu, ruske operacije su naglo porasle, a Finska bezbednosno-obaveštajna služba (SUPO) upozorila je Švedsku na isti mogući razvoj događaja.
„Moramo biti spremni“, rekao je vršilac dužnosti šefa SUPO-a Teemu Turunen za švedski lokalni emiter SVT Niheter.
– Nikada ne treba potcenjivati mogućnosti ruske obaveštajne službe. Oni su vešti i mi moramo da budemo spremni, dodao je on.
Finska je u decembru zatvorila granicu sa Rusijom, a vlasti su optužile Moskvu da je izvela navodni „hibridni napad“ i namerno pomagala infiltraciju ilegalnih migranata, što je Rusija negirala. Članstvo u NATO-u znači eskalaciju tenzija između zemalja i „Rusija sada Finsku smatra neprijateljskom zemljom, što znači mere protiv nas“, naglasio je Turunen.
(Jutanji list)
