ONI SU UKRAJINSKO TAJNO ORUŽJE – Mučili su ga Rusi, a sada je dobio priliku da se OSVETI: Izgradio je mrežu diverzanata
Vojnik iz sovjetske ere koji je postao ukrajinski partizan bio je zatočen u zatvorskoj bolnici gde su ga čuvali proruski separatisti. Bilo je to 2015. godine u gradu Lugansku.
Tada 52-godišnji Žemčugov je uhvaćen nakon što je slučajno puzao preko mine dok je pokušavao da sabotira dalekovod do kampa koji podržava Rusija. Obe ruke su mu bile raznesene i bio je oslepljen.
Kaže da su mu ruski obaveštajci, koji su ga držali, pretili da će mu svakodnevno udarati strujom unakažene patrljke ruku kako bi dobili informacije.
Uprkos bolu, mraku i užasnim uslovima, ukrajinski borac je odbio da se povinuje. Preživeo je dovoljno dugo da bude pušten u razmeni zarobljenika, a sedam godina kasnije, nakon što je Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu u punom obimu, Žemčugov je dobio šansu da se osveti.
– Kao građanin okupirane teritorije, imao sam sve kontakte sa ljudima tamo, pa sam počeo da gradim mrežu diverzanata kada je Putin napao Ukrajinu – kaže Žemčugov za Independent iz Kijeva gde se sada nalazi.
Žemčugov, koji inače govori ruski jezik, opisao je neke detalje svojih zaduženja.
– Sada koordinišem ljudima na novookupiranim teritorijama. Izvan ovih područja, takođe smo regrutovali ljude u grupama od 10, upućujući ih kako da budu zaverenici i kako da koriste svoje pametne telefone. Daju im se dve nedelje obuke o bilo čemu, uključujući pravljenje improvizovanih eksplozivnih naprava – rekao je on.
Pošto je proveo nekoliko godina na mučenju u zatvoru, on zna sve opasnosti posla – nepoznat broj partizana je ubijen od početka invazije 24. februara.
Ali on kaže da je njegova rastuća mreža pomogla zemlji u njenim zapanjujućim dobicima, uključujući proterivanje snaga Moskve iz regiona Kijeva, Harkova i Hersona.
Najveći problem sa kojim se suočava ukrajinska vojska jeste mnogo veći broj ruskih vojnika, ali i oružja i municije.
Ogroman priliv oružja sa Zapada – posebno HIMARS-a višeraketnih sistema koji su nabavili iz SAD – pomogao je da se preokrene situacija.
Ali iza nekih od najvećih pobeda stoji drugo tajno oružje Ukrajine: njena vojska civilnih pristalica. Obični građani su se uključili u ratne napore, mnogi od njih rade na tajnom zadatku iza neprijateljskih linija.
Oni su odgovorni za zasede, uništavanje kritične infrastrukture, pa čak i navodne atentate, duboko na teritoriji koju je okupirala Rusija, kao što je Krim. Čak i daleko od prve linije fronta, došlo je do širenja akcija civila, pa su Ukrajinci sada u mogućnosti da evidentiraju rusko kretanje na aplikaciji za mobilne telefone koja se zove „e-neprijatelj“ i koja koristi postojeću aplikaciju koja se nekada koristila za evidentiranje svakodnevnih administrativnih dokumenata.
Najopasniji je posao partizana, koji preuzimaju vojne dužnosti i obučeni su da rade bilo šta, od dizanja u vazduh ruskih vozila do presecanja linija snabdevanja. Žemčugov procenjuje da trenutno u okupiranim regionima kao što su Herson i Zaporožje živi oko 500 partizana.
A tu je i tajna vojska građanskog otpora, koja tiho radi iza neprijateljskih linija, koja obaveštava Ukrajince o ruskim pozicijama. Veruje se da 10.000 ljudi radi ovu vrstu posla.
A sve veći obim ovog posla obavljaju žene.
Jedna od njih je Marija (nije njeno pravo ime), koja radi kao borac otpora u Hersonu. Rizikovala je život da bi u tajnosti poslala nekoliko redova Independentu rekavši da se pridružila otporu „jer su Rusi došli da ubiju mene i moju porodicu“.
– Pre rata imala sam normalan posao. Uvek se plašim. Morali biste da budete ludi da ne brinete o svojoj bezbednosti i bezbednosti svoje porodice. Izgubila sam mnogo prijatelja. Mnogi su zatvoreni i ubijeni – rekla je ona.
Igor (50) otac troje dece i bivši policajac, radio je kao borac otpora u Balakiji, u Harkovu, tokom šestomesečne okupacije. Kaže da je posao bio toliko tajan da nije imao pojma da njegov komšija koji je živeo nekoliko spratova iznad njega takođe obaveštava Ukrajince o ruskim pozicijama.
– Viđali smo se svaki dan i nismo imali pojma da radimo isti posao. Ispostavilo se da je oko 10 ljudi koje znam koji su radili ovaj posao, uključujući ženu sa dve ćerke. Ali to smo utvrdili tek kada je grad oslobođen – kaže on za Independent iz Harkova gde sada živi.
Ali prenošenje informacija postalo je sve teže kada su ruske snage počele da blokiraju signal mobilnog telefona i prekidaju internet. Postojalo je samo nekoliko mesta u gradu gde biste mogli nazvati one koji se nalaze na teritoriji pod kontrolom Ukrajine. Svako ko bi bio uhvaćen da ide na ta mesta bio je uhapšen.
– Ljudi su nestajali zbog svojih telefona. Neki moji prijatelji su uhvaćeni, mučeni i držani u policijskoj stanici. Počeli su da slušaju naše pozive – rekao je Igor.
On je opisao kako se skrivao po praznim stanovima i kako su ga umalo otkrili dva puta. Rekao je kako su morali da smisle svoje šifre kako bi otkrivali partizanima lokacije ruske vojske.
Igorov obaveštajni rad podržavao je oružane napore partizana koji su se krili u šumama u sivoj zoni.
Među njima je bio i Dima (26) koji se nekoliko meseci skrivao na selu oko 50 kilometara južno od Balakije ispred okupiranog Izjuma. Pripadnik teritorijalne odbrane, on je opisao kako je njegova brigada napala ruske patrole sa tajnih položaja, pomažući ukrajinsku kontraofanzivu.
Živeli su na ničijoj zemlji – neverovatno opasnoj teritoriji fronta koja je delovala kao tampon između dve strane. Ukrajinski partizani bi se redovno ušunjali u područja pod ruskom okupacijom da bi prikupili obaveštajne podatke i napali male konvoje.
– Bili smo u kontaktu sa mrežom unutar grada Izjuma, lokalnim ljudima koji su se ušunjali preko informacija. To smo koristili za napad na male konvoje – kaže Dima.
On kaže da je deo njegovog posla koji ga je najviše zabrinjavao bilo to što je njegova porodica još uvek u Izjumu, što ih dovodi u ozbiljnu opasnost ako bude otkriven.
– Ali rad na ponovnom zauzimanju grada i na pobedi bio je najvažniji od svega – dodaje on.
(Independent, Blic)
