NEKE OD NJIH “POJEDE MRAK” / Procenjuje se da je oteto skoro DVA MILIONA UKRAJINACA, njihovu decu daju na usvajanje u Rusiju

U pitanju su petocifreni brojevi kidnapovanja iz Ukrajine koji se nalaze u dokumentima humanitarne organizacije „Helping to Leave“. Od sredine marta, organizacija je zabeležila 13.547 slučajeva. Ali broj neprijavljenih slučajeva mogao bi biti višestruko veći, pretpostavlja Bogdana Jakovenko.

Ovi slučajevi završavaju kod nje i njenih kolega, a iza njih često ne stoje pojedinačne sudbine, već grupe ljudi koji prijavljuju da su protiv svoje volje dovedeni u Rusiju. Jakovenko i njen tim procenjuju da je broj otetih skoro dva miliona.

Ne može svako da traži pomoć

Samo u njenom odeljenju, 40 zaposlenih sada vodi računa o sudbinama tih ljudi, kaže ona u intervjuu za tagesschau.de. Jakovenko zna da ne mogu svi oteti da se registruju u „Helping to Leave“, neki su privedeni, dok jedan broj može da napusti Rusiju bez pomoći.

Takve slučajeve prati organizacija za ljudska prava “Human rights watch”, kaže Belkis Vil. Međutim, nema konkretnih podataka o kidnapovanju, kaže Vil. Rusija je objavila da u zemlji živi više od tri miliona Ukrajinaca. Ali, kako Vil kaže, ne zna se koliko ih je tamo deportovano.

Nije stvar slobodne volje

Jakovenko iz „Helping to Leave” ne veruje da su mnogi ljudi iz Ukrajine dobrovoljno otišli ​​u Rusiju. Neki su, kaže, postupili iz čiste nužde jer su samo hteli da pobegnu posle višenedeljnog traženja skloništa po podrumima, ali to nema veze sa slobodnom voljom.

Osim toga, kaže Jakovenko, još jedan znak govori u prilog tome da je reč o masovnim otmicama: jasan sistem iza toga je prepoznatljiv. Tako se ljudi iz oblasti pod ruskom okupacijom odvode u logore, često u regione Donjecka i Luganska, koje je Rusija od tada anektirala nakon fiktivnih referenduma, kažu oni.

Ljudi prolaze kroz “proces filtriranja”

Tu, kaže, počinje ono što mnoge organizacije nazivaju “proces filtriranja”. Ovo uključuje ankete o političkim stavovima, kao i registraciju ljudi. Tamo se, navodi se dalje, uzimaju otisci prstiju, traže tragovi borbe i fotografišu, piše “Dojče vele”.

Pored toga, pretražuju se mobilni telefoni, neki od njih su primorani da brišu fotografije i video zapise. Za one za koje se sumnja da će ubuduće „praviti probleme” i zauzimati proukrajinske pozicije, postavljaju se strogi uslovi ili ih pritvaraju, navode nevladine organizacije. Zatim se autobusima ili vozovima nasilno prebacuju u unutrašnjost Rusije.

Izveštaji o nehumanom postupanju

Jakovenko kaže da skoro svi koji su se obratili organizaciji „helping to leave” tvrde da se prema njima postupalo nehumano. Humanitarne pomoći obično nema, kaže ona. Kaže i da su mnogi koji se obrate ovoj organizaciji u lošem fizičkom stanju i žale se na mržnju i poniženje.

Osim toga, kaže Jakovenko, uvek ih vode na ista mesta u Rusiji – na primer, u Rostov, Taganrog, Belgorod, ali i u regione oko Moskve i Sankt Peterburga. Prisutan je i masovni dolazak ljudi koji dolaze u Rusiju i žele odmah da odu, kaže Jakovenko.

A ima i slučajeva ukrajinske dece koja su oteta od roditelja i odvedena u Rusiju na usvajanje, kaže Jakovenko. Prema njenim rečima, ni ova deca nisu obuhvaćena brojem kojim raspolaže organizacija.

Propaganda kao motiv

Jakovenko vidi nekoliko motiva iza otmica: reč je o dominaciji i kontroli, ali i o stvaranju narativa, onog koji Rusiju prikazuje kao naciju koja oslobađa, pruža pomoć… Na primer, ljudi iz Ukrajine bi dobijali novac da, kako ona kaže, pojavljuju se kao spaseni u ruskim propagandnim video snimcima. Jakovenko ističe da isto važi i za decu koja dobijaju slatkiše i pri tome se snimaju.

Rad njihove organizacije, očekuje Jakovenko, verovatno će se dodatno zakomplikovati u narednom periodu. Nakon nedavne ruske aneksije ukrajinskih teritorija, ona se plaši da će još više ukrajinskih muškaraca nego ranije biti poslato na prve linije da se bore za Rusiju. Za organizaciju „Helping to Leave“ to znači: više ljudi koji žele da pobegnu.

(Dojče vele)