KO JE RAZNEO RUSKE GASOVODE U BALTIKU? Zapad tvrdi da je to sabotaža “kao iz PUTINOVOG PRIRUČNIKA”, a evo koga krivi Kremlj

Danska energetska agencija saopštila je da je velika količina gasa iscurila u more. Brodovima i avionima naređeno je da se drže najmanje pet nautičkih milja od ovih lokacija, dok je snimak iz vazduha danske vojske preneo neverovatne slike “mrlje” – mehurića gasa iz oštećenog ruskog gasovoda Severni tok 1 kako izbijaju na površinu švedskih i danskih voda, nedugo nakon što je otkriveno curenje u obližnjem Severnom toku 2.

Švedski seizmolozi kasnije su saopštili da su registrovali dve eksplozije duž ruta gasovoda. Iako još nije poznat uzrok incidenta, mnogi stručnjaci i zvaničnici smatraju da je u pitanju sabotaža.

Neimenovani izvor iz britanske vojske čak je spekulisao da su možda mine diskretno postavljene sa prerušenog komercijalnog broda i detonirane danima ili nedeljama kasnije, preneo je “Gardijan”, dodajući da bi to bila operacija koja bi zahtevala određenu pažnju ali ne nužno sa specijalizovanim vojnim sredstvima. Ruski “Gasprom” poseduje 51 odsto gasovoda Severni tok 1 između Rusije i Nemačke, dok je Severni tok 2 u posedu švajcarske podružnice matične kompanije. Den Sabag, urednik “Gardijana” za odbranu i bezbednost, piše da ništa od toga – u skladu sa gorepomenutim – ne bi zahtevalo bilo kakav NATO ili drugi vojni odgovor Zapada.

Ipak, evropski parlamentarac i bivši ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski “zahvalio je” SAD što su oštetile gasovod.

“Mala stvar, ali toliko radosti. Hvala, SAD”, objavio je Sikorski na svom “Tviter” nalogu.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova reagovala je na izjavu Sikorskog.

“Da li je to zvanična izjava da je reč o terorističkom napadu?”, upitala je na “Telegramu”.

Dve puknute cevi za 24 sata

Bilo da je u pitanju “teroristički napad”, “sabotaža” ili slučajni incident – na primer usled udara brodskog sidra što se, opet, smatra malo verovatnim – ostaje činjenica da su dva podmorska cevovoda pukla u periodu od 24 sata. Gasovod je dizajniran da bude čvrst – svaki deo Severnog toka 1, kako navodi kompanija, ima čelično kućište debelo 27-41 milimetar, prevučeno betonskim premazom debelim 60-110 mm.

Jedna od eksplozija je imala jačinu 2,3 Rihtera, za šta su danski stručnjaci rekli da je u ravni sa moćnom bombom iz Drugog svetskog rata. Dakle, teško da je u pitanju trivijalni incident, o čijim su posledicama u utorak govorili ruski zvaničnici. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji takođe nije isključio mogućnost sabotaže, rekao je je Moskva veoma zabrinuta zbog ove situacije i da zahteva hitnu istragu.

-Ovo pitanje je povezano sa energetskom bezbednošću čitavog kontinenta – istakao je Peskov.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je curenje gasovoda Severni tok izazvano sabotažom i najavila “najsnažniji mogući odgovor” ako bude napadnuta aktivna evropska energetska infrastruktura. I Danska i Nemačka sumnjaju u sabotažu, dok su Ujedinjene nacije priznale da nemaju načina da provere da li je zaista tako.

Ko bi od toga profitirao?

Spekulacije o sabotaži, prirodno, otvorile su sumnju i da je u sve umešana Moskva, čiji su gasovodi oštećeni.

– Postoje neke indicije da je u pitanju namerno oštećenje. Morate se zapitati: Ko bi iz toga profitirao – rekao je za Rojters jedan izvor iz evropske bezbednosti.

Sabag u svojoj analizi pod naslovom “Bilo da Rusija stoji iza eksplozija na Severnom toku ili ne, malo je toga bilo na ulogu”, podseća da Severni tok 2 nikad nije otvoren i da je originalni gasovod početkom septembra zatvoren na neodređeno radi popravke. To, kako je objasnio, znači da je tvrdnja EU da nije bilo posledica po bezbednosti “uverljivija” – na konto Peskovljevih navoda.

Možda nikad neće biti moguće definitivno utvrditi da li su podvodne ekspolozije delo ruske sabotaže, ali to je svakako način da se kladimo, navodi Sabag.

Ako je Rusija iza eksplozija, zvaničnici Kremlja možda smatraju da su obavili uznemirujuću demonstraciju, ali je ovog puta malo toga bilo na ulogu, zaključio je on, dodajući da je, s obzirom na ruske ratne muke u Ukrajini, teško poverovati da bi se Moskva usudila da targetira zapadne podmorske gasovode i kablove u Baltičkom moru i drugde.

“Kao iz Putinovog priručnika”

Britanski “Telegraf” piše da sumnje da je gasovod sabotiran zvuče kao da dolaze iz priručnika ruskog predsednika Vladimira Putina o panici, eskalaciji i usmeravanju dešavanja. Invazija je Rusiji donela teške sankcije a Putin računa da će skok cena energije i troškova života u i dalje gasno zavisnoj Evropi preokrenuti situaciju u njegovu korist.

Portal Index.hr navodi da su cene gasa u Evropi bile u padu poslednja četiri dana, a da su u utorak, nakon vesti o mogućoj sabotaži Severnog toka, skočile za 20 posto. U Velikoj Britaniji porasle su za 33%. U Severnom toku 2 nalazilo se 117 miliona kubnih metara prirodnog gasa vrednog 237 miliona evra po trenutnim cenama. Ali, Putin je i ranije pokazao da je spreman da žrtvuje vredan gas i koristi ga kao oružje.

Ukoliko iza “sabotaže” zaista stoji Moskva, otvara se pitanje zašto baš sada. Index.hr ukazuje da Putinu itekako odgovara da slomi moral Evrope koja se suočava sa potencijalnim smrzavanjem u trenutku kad su vlade kontinenta pod pritiskom gnevnih glasača.

“Savršeni tajming”

EU je počela raditi na novom paketu sankcija protiv Rusije. Mađarski premijer Viktor Orban već poziva da se odustane od novih sankcija a da se postojeće ukinu, dok nova italijanska desničarska vlada odaje dojam da neće biti na liniji EU u pogledu odnosa prema Putinovoj Rusiji, navodi portal, dodajući da je “tajming sabotaže bio savršen”.

Novi gasovod između Norveške i Poljske, veoma blizu Severnog toka 2, pušten je u saobraćaj u utorak, tačno kad su krenule da pristižu vesti o “sabotaži”. Varšava je sve bliža nezavisnosti od ruskog gasa, koju bi trebala da postigne do kraja godine. Novi baltički gasovod je samo deo širih napora Evrope da pronađe alternativne opskrbljivače i napuni rezerve pre dolaska zime.

Od početka rata u Ukrajini, Norveška je počela da zamenjuje Rusiju kao glavni opskrbljivač EU prirodnim gasom i podvodne eksplozije mogle bi da budu upozorenje Norvežanima o onom što bi Moskva mogla da napraviti njihovim gasovodima ako bude saterana u ćošak, ističe Index.hr, dodajući da bi bez norveškog gasa zima u Europi bila sigurno “duga, hladna i skupa”.

“To su uradili Britanci”

Rusija smatra da krivica za “sabotažu” leži na Zapadu. Vojni stručnjak, kapetan Vladimir Gundarov, rekao je da “nema sumnje” da je u pitanju sabotaža, preneo je portal En.rua.gr.

Na navode da je možda u pitanju slučajni incident, da je recimo brodsko sidro udarilo u cevi, on je ukazao da “svi vlasnici brodova znaju gde prolaze gasovodi” i da čak i da je neko ispustio sidro i da je ono dotaklo gasovod “ne bi moglo da ga polomi” jer je za to “potrebna mnogo veća sila”.

-Stoga, definitivno je to bila sabotaža i najverovatnije su to uradili Britanci. Jer je to korisno i jer imaju takvu priliku – zaključio je Gundarov, navodeći da se baza britanskih pomorskih specijalnih snaga, “njihova tradiciolna rezidencija”, nalazi u Norveškoj severno od Tromsa u bivšoj norveškoj vojnoj bazi Olavsvern.

On smatra da je cilj sabotaže veoma jednostavan.

– Nemačka ne bi trebalo da sada, u periodu jesen-zima, ima ikakvu šansu da počne da dobija ruski gas putem Severnog toka – istakao je Gundarov, preneo je En.rua.gr.

“Možda su krive SAD”

Ako SAD stoje iz diverzija na oba “Severna toka” – to neće ostati bez ruskog odgovora, upozoravaju iz Moskve. Zamenik ruskog međunarodnog komiteta Saveta Federacije Vladimir Džabarov prokomentarisao je da će se, ako istraga o eksplozijama ukaže na umešanost SAD, situacija “kardinalno promeniti”.

– Tada isporuke tečnog gasa u Evropu za Amerikance mogu da se pretvore u košmar. Zar su naši protivnici potpuno izgubili razum? – pita on.

Stoltenberg: To je sabotaža

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da je curenje gasovoda akt sabotaže i rekao da je sa danskim ministrom odbrane Mortenom Bodskovim razgovarao o zaštiti kritične infrastrukture u zemljama Alijanse.

“Razgovarao sam o sabotaži na gasovodima Severni tok sa Bodskovim. Razgovarali smo i o zaštiti kritične infrastrukture u zemljama NATO”, objavio je Stoltenberg na Tviteru.

Prethodno je Bodskov rekao da postoji razlog za zabrinutost zbog bezbednosne situacije u regionu Baltičkog mora, ističući kao najnoviji primer sumnjivu sabotažu gasovoda Severni tok.