KLJUČA NA ISTOKU EVROPE – Litvanija zabranila transport robe Rusiji do Kalinjingrada železnicom! Sprema li se novi rat?
Mesec dana pre nego što je Rusija napala Ukrajinu objavio sam članak o Suvalki prolazu, kao tački koja je posle ukrajinsko ruske granice bila najužarenija i kako neki smatraju da će tu doći do direktnog sukoba Rusije i NATO pakta u Evropi.
Mesec dana kasnije usledio je rat u Ukrajini koji je ušao već u 100 i neki dan i kraj se ne nazire. Rusiji su uvedene sankcije, a ulje na vatru dodala je vest da je Litvanija u skladu sa primenom sankcija prema Ruskoj federaciji zabranila upravo rutom Suvalki-gap transport, ljudi, sirovina i materijala za potrebe ruske enklave Kalinjingrad, koja je tom odlukom zapravo došla u izolaciju i jedni vid transporta i prebacivanja, hrane, materijala i neophodnih potrepština postaje pomorski saobraćaj Baltikom ali i avijacijom.
Litvanija je zatvorila železnički tranzit sankcionisane robe u Kalinjingradsku oblast iz drugih regiona Rusije. Do 50 posto tereta, uključujući građevinski materijal, metale i drugu važnu robu, EU je zabranila za železnički tranzit, rekao je guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov za ruske medije.
„Smatramo da je ovo najozbiljnije kršenje… prava na slobodan tranzit u i iz Kalinjingradske oblasti“, rekao je on u video snimku na internetu, dodajući da će vlasti vršiti pritisak da se mere ukinu.
Među robom koja bi bila pogođena su građevinski materijal, cement i metalni proizvodi, rekao je on.
On je rekao da će region, ako ne bude u stanju da brzo ukine mere, početi da se razgovara o potrebi za više brodova za prevoz robe u Rusiju.
Litvanija je u februaru zatvorila svoj vazdušni prostor za letove iz Rusije za Kalinjingrad, primoravajući komercijalne prevoznike da idu dužom rutom preko Baltičkog mora.
Litvanske železnice obavestile su Kalinjingradsku železnicu o prekidu tranzita određene robe koja je pod sankcijama EU od subote.
S time je zapravo otvorena panodrina kutija od pre šet meseci i verovatnoća sukoba oko koridora dugog 65 km postala je još izvesnija.
Reklo bi se usijanih glava ima mnogo. Naime, NATO stratezi smatraju da je na ovom pravcu NATO najugroženiji jer će Rusi kad tad odlučiti da preseku NATO savez na dva dela i odvojiti Poljsku od Litvanije i spojiti enklavu Kalinjingrad sa belorusijom i maticom Rusijom.
Inače građani Rusije imaju pravo prolaza ovom rutom od poljsko-beloruske granice dož Suvalki prolaza do Kalinjingrada zhvaljujući specijalnim tranzitnim vizama. Poljska i Litavnija do napada na Ukrajinu nisu sprečavali transport putnika i robe, ali se sve promenilo sa 24. februarom kad je Rusija napala Ukrajinom. Od tad na poljskoj strani nekoliko puta, doduše od penzionisanih visokih vojnih lica, ali i nekih aktivnih se čulo da je vreme da se napadne Kalinjingrad i da Poljska povrati suverenitet nad tom teritorijom.
Inače svakog dana nad granicama Kalinjingrada nalazi se po nekoliko desetina osmatračkih letećih radarskih stanica vojski SAD, Velike Britanije, Švedske, Norveške, a svoj udeo sa zemlje ima i Poljska.
Ako zanemarmimo u ovom slučaju Poljsku vojsku i njeno brojno stanje, oslabljeno za 240 tenkova T-72M1 NATO oko Suvalki prolaza ima stacionirano u bazi Rulka u Litvaniji 1.271 nemačkog vojnika, u mestu Bebowo Piskie 1.114 vojnika SAD od čeka 130 pripadnika vojske Ujedninjenog kraljevstva. U letoniji se nalazi u bazi Adazi 1.175 kanadskih vojnika, u bazi Tapa u Estoniji 987 britanskih vojnika, koji bi u potencijalnom sukobu sa ruskom i beloruskom vojskom u slučaju da se odluči Rusija na vojnu intervenciju i osvajanje Suvalki prolaza prve izašle na liniju vatre ruskim tenkovima i borbenim vozilima pešadije i pokušali da odseku severoistočno krilo NATO pakta od Poljske.
BBC izveštava da Rusija žali da Litvanija blokira železničko putovanje do Kalinjingrada.
NATO i značaj koridora Suvalki
Amerikanci i ovu tačku označili kao najvažniju, jer bilo kakva ruska jednostrana akcija mogla bi da prekine linije snabdevanja NATO iz Poljske prema Baltičkim državama koje se graniče sa Sovjetskim Savezom, jer upravo dotur opreme i kompletna kopnena logistika ide tim putem. Da stvar bude gora sa taj koridor se naslanja i najbliži saveznik Moskve Belorusija. Inače ovaj vijugavi kopeni pojas Suvlaki se naziva od strane Litvanaca. Poljaci ga zovu i Sejni i zapravo naslanja se na tri grada. Pomenuti Suvlaki i još dva Punsk i Sejni.
NATO pakt, kao alijansa koja ništa ne prepušta slučaju procenila je da je upravo ovaj deo Poljske najznačajniji i najvitalniji za samu alijansu, jer upravo kada bi došlo do rata sa Rusijom na Baltiku, tuda bi trebala da prođe vojska članica NATO do ugorženih područja napadom Rusije. Uski kopneni koridor između Poljske i Litvanije, deonica Suvalki-Kaunas, bio bi ključan za prebacivanje snaga NATO-a na Baltik.
E sad planeri NATO smatraju da na tom putu te snage bile bi ugrožene od strane ruske vojske iz enklave Kalinjingrad, kao i od snaga grupisanih u Belorusiji. Tu se misli podjednako na rusku i belorusku armiju. Naime, NATO doživljava belorusku vojsku kao de fakto, premda i ne de iure kao deo ruskih oružanih snaga. Upravo sinhronizovani napad koji bi krenuo sa boka presekao bi Baltik i Poljsku i time omogućio da ruska vojska pregazi za svega nekoliko dana Estoniju, Letoniju i Litvaniju.
Planeri alijanse smatraju ovaj koridor simbol slabosti Zapada, odnosno, to je “ahilova peta” poljske odbrane. To su uočili i Poljaci daleke 2016. jer sposobnost Baltika da se održi zavisi od toga koliko će vojska moži da drži otvoren ovaj koridor da kroz njega stignu kao pomoć američki tenkovi i vojska.
E sad najgora noćna mora za NATO su loše komunikacije i infrastruktura, jer problem je težina NATO oklopa. Saobraćajnice, mostovi nisu sposobni da izdrže nosivost tenkova i oklopnih vozila od 70-75 tona. Mostovi preko reke Visle mogu da izdrže nosivost do maksimalno 50 tona, a to je pogodnost za ruske tenkove čija težina ne prelazi 43 tone.
Poljaci smatraju da u toj zoni oni i alijansa pre svega SAD nemaju dovoljno pontonskih mostova u slučaju da dođe do rušenja mostova, a većinan ije pogodna za velike reke u Evropi. Pri tome problem su i amfibijske sposobnosti ruksih tenkova i BVP koje su mnogo bolje nego zapadne. Sve ove anomalije predstavljaju glavobolju za NATO.
Vizija kako bi teklo zauzimanje
Studija koju je napravila korporacija RAND 2016. navodi da bi ruska vojska sa tenkovima mogla da pregazi Estoniju, Letoniju i Litvaniju za svega tri dana. Procena je da bi Riga i Talin bili zauzeti za svega 60 sati. Ovde bi to moglo lako da se izvede upadom diverzantskih grupa u kamionima koji prevoze humanitarnu pomoć iz Belorusije do ugrožene zone Kalinjingrad. Ono što NATO bode uči jeste što se linije snabdevanja NATO i Rusije koje teku do enklave Kalinjingrad seku upravo kod Suvlakija.
Javnost na Zapadu o značaju koridora Suvalki zainteresovao je bivši komandnat NATO u Evropi general Ben Hodžis. Sad je u penziji. On je o ovom koridoru govorio prvi put decembra 2015. i o njegovoj opasnosti da se zauzme i da u toj zoni kako Rusi u Kalinjingradu, tako i Beloruska vojska u toj državi imaju na rastojanju od 95 kilometara u zoni tog koridora velike vojne poligone na kojima se odvijaju vojne vežbe Zapad i koje NATO, pa i ovja general smatra da su nedovoljno transprentne i mogu da posluže za presecanje ovog koridora.
Pola godine kasnije u tu zonu prva je ušla mehanizovana pešadija sa oklopnim borbenim vozilima točkašima tipa Strajker, koji su pordefilovali ovom zonom. Već 2017. NATO je u toj zoni razmestio 3.200 vojnika koji su fomrirani u četiri borbene grupe jačine svaka od 600 do 1.000 vojnika. Naravno ključna uloga odbrane ovog koridora poverena je Poljskoj, ali ono od čega se najviše strahuje jeste brza mobilizacija ruske vojske.
Hipotetski odbrana ovog koridora predviđa sinhronizovani udar sa mora i vazduha po Klinjingradu, pa i po Sankt Peterburgu kako bi se Rusiji naneli ogomni gubici i zaustavilo zauzimanje ovogo koridora
RAND korporacija predviđa da bi za odbrnau ovog koridora bilo potrebno sedam mehanizovanih brigada, uključujući i tri teške oklopne brigade, podržane iz vazduha i sa mora, kao bi porazili Rusku vojsku.
Da li će to zaista biti relani scenario niko ne može da predvidi iako je Rusija davno upozorila prvog trampovog minista odbrane Džejms Matisa, koji se razišao sa njim oko Avganistana da ukoliko dođe do rata na Baltiku biće spremni da upotrebe i nuklearno oružje. O tome je u svojoj knjizi o Trampu pisao i čuveni novinar Bob Vudvord.
Da li će ako plane Ukrajina, ratni požar planuti i u koridoru Suvlaki za sad ne može niko da predvidi. Mogi analitičari smatraju da bi to onda bio Treći svetski rat.
Ruski vojni potencijal u Kalinjingradu
Na prostoru ove enklave ruska vojska je rasporedila jednu motorizovanu pešadijsku diviziju koja je deo 11 Korpusa baltičke flote, jednu brigadu višecevnih bacača raketa „smerč” i „uragan”, brigadu sa taktičkim blisitičkim raketama Iskander M i K., brigada obalske odbrane sa protivbrodskim raketama P-21,22, SS-N-12, Bastion, tri artiljerijska puka, jedan protivoklopni puk, tri protivavionska raketna puka sa sistemima S-300, S-400, Pancir S-1, Tor-M2, puk borbenih helikoptera. U brojnom stanju je 800 tenkova, 1.300 oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije, 400 topova i artiljerijskih sistema. Baltička flota ima raspoređene avione 48 Su-27, 26 Su-24, lovci Mig-29 – 35 aviona, 29 mornaričkih helikoptera Ka-27 i Ka-29, 15 borbenih helikoptera Mi-35M, 20 Mi-17 i Mi-8 MTSH
Kratka istorija Kalinjingrada
Kalinjingrad, sad ruska enklava, nekada prestonica Pruske, poznata i kao Keingsberg, rodno mesto nemačkog filozofa Imanuela Kanta i njegovog maestralnog dela “Večni mir”. Kalinjingrad zauzima površinu od nekih 15.000 kvadratnih kilometara. Do 1945. grad je bio glavni grad Istočne Pruske i poznat kao Kenigsberg. Istočna Pruska je bila nemačka enklava koja je podeljena na dva dela 1945. Jugozapadna polovina je data Poljskoj (tada satelitu Sovjetskog Saveza), a severoistočna polovina Sovjetskom Savezu kao oblast Kalinjingrad. Nemački stanovnici su nasilno proterani. Region je stavljen pod administrativnu kontrolu Sovjetskog Saveza. Dok je trajao sve je bilo ok, prelomna tačka usledila je kad se SSSR raspao na 15 država, a Kalinjingrad, koji je pripao Ruskoj Federaciji ostao odsečen od Rusije i izolovan sa dve države Poljskom i Litvanijom. Obe nimalo naklonjene Rusiji.
Kalinjingrad fokus svakog NATO generala
Američki vojni stratezi smatraju da njena glavna vrednost leži u mogućnosti da pojača rusku invaziju na Baltik sa istoka uz istovremeno napredovanje sa jugozapada, da pomogne da se zatvori Suvalki koridor, plus da se istočne članice Alijanse zastraže isnaknderima.
Zasto oni preporučuju, da ako ikada dođe do rata Rusije i NATO, eliminacija ruske vojske u Kalinjingradu mora biti prioritet, još u prvom satu konflikta. Zapravo ne sme da bude čekanja i da se mora izvesti raketni i bombarderski napad, da ruska vojska bude paralisana. Zato je potrebno ojačati što više snage u Poljskoj i baltičkim državama.
Kurir.rs
