Jermenska lekcija Srbima: Sve nade su polagali u Putina i Rusiju, evo kako su prošli

Nakon 24 sata snage Nagorno-Karabaha ili Arcaha, kako ga zovu Jermeni, odlučile su “da polože oružje”, priznaju vlast Azerbejdžana na tom području te počnu pregovore s Bakuom o “svojoj sudbini” i integraciji. Time je, čini se, stvar gotova: Jermenija priznaje poraz, a Azerbejdžan se trijumfalno vraća na svoje područje koje nije nadzirao više od 30 godina.

Vlasti nepriznate Republike Nagorno-Karabah objavile su, kako javljaju strane agencije, da su postigle dogovor o potpunom prekidu vatre od 13 sati po lokalnom vremenu u sredu, 20. septembra.

U sklopu dogovora postignutog uz posredovanje ruskih „mirotvoraca“, ali i razgovora koje je američki državni sekretar Entoni Blinken imao s azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, preostala jermenska vojska biće povučena „iz zone delovanja ruskog mirovnog korpusa“, a vojska Karabaha biće raspuštena i razoružana.

Ako je sve to tako, čini se da je jedan od najdužih sukoba u Evropi pred konačnim raspletom, a moguće je da se menjaju i geopolitički odnosi na Kavkazu jer u taj prostor, sada uz sve slabiji uticaj Rusije, ulazi SAD na koji se Jermenija, posebno u poslednje vreme, sve više oslanja, okrećući leđa Rusiji.

Američki državni sekretar Entoni Blinken obavio je razgovore s azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim i jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom. Jermeniji je potvrdio da jemči njen „teritorijalni integritet“ i odvratio Baku od navodnih planova da krenu i dalje od Karabaha.

No, Baku je iskoristio sve veću slabost Jermenije, njeno okretanje od Rusije i taj vakum između biranja novih zaštitnika da konačno stavi tačku na „i“ na pitanje Nagorno-Karabaha.

Jermenija je u ovom trenutku u međuprostoru, sama na svetu, u tranziciji između razočaranja u Rusiju, koja ne može skriti zluradost zbog toga što se sada događa, te pokušaja da se umili Zapadu. Azerbejdžan je procenio da je njihov protivnik u takvoj „banani“ da im je sada prilika za veliku osvetu i povrat svog područja, piše Jutarnji list.

U Jerevanu su pak, odmah nakon obnove ratnih sukoba, izbili veliki nasilni protesti, jedni pred zgradom vlade, i uz uzvike „Pašinjan izdajnik!“. Tamo se tražilo da jermenska vojska reaguje i krene u pomoć Karabahu.

Istovremeno je blokirana ruska ambasada gde se uzvikivalo „Rusija izdajnik!“. Ljutiti Jermeni smatraju da ih je Rusija ostavila na cedilu i prepustila Azerbejdžanu. U Jerevanu zameraju da se ruski „mirotvorci“, iako su imali mandat da mogu upotrebiti oružje ako su ugroženi životi civila, uglavnom bave evakuacijom civila.

Zbog toga se u Jerevanu pripremaju na novi egzodus koji se očekuje nakon ovakvog raspleta događaja. Pozivaju se i na sporazum prema kojem ruski „mirotvorci“ mogu upotrebiti oružje, ali Moskva na to ćuti, a Baku tvrdi da je taj deo sporazuma nevažeći jer ga nije potpisala i azerbejdžanska strana.

Ako bi Jermenija krenula na Azerbejdžan, to bi bio samoubilački potez jer je u ovom trenutku Jerevan bitno slabiji od Azerbejdžana i bez međunarodnog zaleđa. Stoga se može pretpostaviti da do toga neće doći, ali zato mogu izbiti neredi u samoj Jermeniji, pa čak, kako neki najavljuju, i mogući građanski rat.

Armenija je i politički i ekonomski na kolenima i sama jer se tek sada uočavaju ozbiljniji obrisi novog jermenskog savezništva sa Zapadom i definitivnog okretanja leđa Putinu.

Ovakav razvoj situacije, čini se, potvrđuje da SAD polako preuzima reč u jermensko-azerbejdžanskom sporu te da Rusija ipak polako gubi onaj uticaj koji je dosad imala na tom području. Za Vladimira Putina biće to vrlo jak udarac, iako neki smatraju da je ovakav ishod i „mala Putinova osveta“ za „jermenski nož u leđa“.

Azerbejdžan neće ispustiti premoć koju ima, a osim toga, nažalost, Baku je svima puno važniji od Jermenije.

Azerbejdžan je jedan od najvećih naftnih i plinskih izvoznika, što Zapadu treba zbog nedostatka tih energenata iz Rusije. Zapad takođe želi Jermeniju da privuče k sebi kako bi sebe ponovno pozicionirao u tom delu kraja Evrope, ali i da Rusima smanji uticaj, što se i događa.

U svemu tome bizarna je i zlurada poruka bliskog Putinovog saradnika Dmitrija Medvedeva koji je rekao da tako prođe svako „ko koketira s NATO-om“ i okreće leđa Rusiji.

Kako bilo, Jermenija je u neobranom grožđu, u vrlo neizvesnoj situaciji koja zemlju može baciti u dugotrajnu nestabilnost, a ionako se nalazi na trusnom geopolitičkom prostoru južnog Kavkaza te je dovoljan samo mali podsticaj da zapali unutrašnji sukob s nesagledivim posledicama.

S druge strane, Azerbejdžan ne želi da propusti priliku da dotuče svog neprijatelja te da i treći put dođe do zamrzavanja sukoba koji traje više od 30 godina.

(Nova.rs)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala