ISPOVIJEST UKRAJINSKOG DEZERTERA: Nisam izdajnik, čim pobjedimo vraćam se u zemlju! VIDEO
Pre rata u Ukrajini je bio poslovni čovek. Anton (pravo ime poznato redakciji Dojče Vele) se 24. februara sa suprugom i dvoje dece odvezao do granice kako bi pobegao od ruskih napada koji su počeli tog dana. Za vožnju, za koju je inače potrebno samo nekoliko sati, njima je trebao ceo jedan dan.
Dok su bili na putu, predsednik Zelenski je svim muškarcima između 18 i 60 godina zabranio da napuste zemlju.
Prelazak granice u smeru EU je bio dozvoljen samo Antonovoj ženi i deci. Anton je potom tražio načine da im se pridruži, smatrajući da „obaveze prema porodici imaju prioritet”. Odvezao se do jednog sela na granici s Rumunijom, s namerom da pređe reku Tisu.
„Bilo nas je nekoliko, nas muškaraca. Ali izdali su nas domaći ljudi i mi smo uhvaćeni. Nismo ni stigli do reke”, kaže Anton. I dodaje: „Kasnije sam čuo da krijumčari uglavnom prebacuju po četiri osobe na drugu stranu, i to za 5.000 dolara po glavi.”
Antona su regrutovali na licu mesta, ali za njega nisu imali prikladan zadatak. Zato se vratio kući i počeo da kuje nove planove za bekstvo.
Zabrana izlaska ne važi za samohrane očeve, za očeve troje i više dece, odnosno za osobe s invaliditetom. Zabrana se važi ni za studente visokih škola u inostranstvu, vozače humanitarnih transporta, odnosno osobe sa stalnim prebivalištem u inostranstvu.
Muškarci za koje ne važe ti izuzeci i koji ipak hoće da napuste Ukrajinu, to na primer urade preko Krima, koji je anektirala Rusija. Neki se upišu na strane fakultete, neki drugi se zaposle kao vozači, a drugi pokušavaju da pobegnu preko reke ili zelene granice.
Saveta ima na društvenim mrežama. Instagram nalog “Izlazak za sve” ima više od 14.000 pratilaca. Tamo se u privatnim četovima dele informacije o tome kako se retrogradno može upisati na neki poljski ili evropski fakultet, s datumom upisa pre početka rata. I to sve u roku od samo deset dana. Cena? 980 evra.
Anton je u međuvremenu napustio Ukrajinu – preko jedne humanitarne organizacije svojih prijatelja.
„Fondacija je zatražila dozvolu izlaska iz zemlje. Mi smo se svi odvezli, auto s humanitarnom pomoći se vratio u Ukrajinu. Muškarce poput mene nazivaju izdajnicima”, kaže on.
“Ne bojim se fronta. Da nemam dece, već bih odavno bio tamo. Ali mi nismo dobili decu da bi moja žena s njima sama jedva preživljavala”, dodaje on.
Postoji veliko zanimanje za napuštanje Ukrajine. Kanal na Telegramu „Legalno preseljenje u inostranstvo” ima preko 53.000 pratilaca, a više od 28.000 pridruženi kanal “Pomoć na granici”. Tamo se na primer nudi pomoć oko dobijanja potvrde da se iz zdravstvenih razloga ne može služiti vojska. Cena? 1.500 dolara.
Po podacima UN, od 24.2. više od devet miliona Ukrajinaca je pobeglo od rata u inostranstvo. Koliko je među njima muškaraca? To je DW hteo da sazna od nadležne ukrajinske granične službe. Ali odgovor nismo dobili.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je 1. marta objavilo da se u Ukrajinu vratilo oko 80.000 vojno sposobnih muškaraca, većina njih na to se odlučila nakon 24.2. „kako bi branili suverenitet i teritorijalni integritet” zemlje.
Poljska i Nemačka su prihvatile većinu izbeglica. Po navodima poljskih vlasti, do 7. juna u toj zemlji je utočište pronašlo 3,6 miliona osoba, od toga 432.000 muškaraca starih između 18 i 60 godina. U Nemačkoj je do 19. juna registrovano 867.214 izbeglica. Nemački MUP je u martu sproveo anketu, na osnovu koje je utvrđeno da se kod 48% pridošlica radi o ženama s decom, 14 posto su bile žene bez dece, sedam posto muškarci s decom i tri posto muškarci koji su stigli sami.
Aleksander Gumirov, advokat iz Odese, u smaju je pokrenuo peticiju kojom je zahtevao ukidanje zabrane izlaska iz Ukrajine za muškarce. U roku od samo nekoliko dana skupio je 25.000 potpisa i predsednik Zelenski se morao pozabaviti tim zahtevom. Predsednik je reagirao oštro i objavio kako bi peticiju trebalo dati roditeljima vojnika koji su svoj život dali za odbranu Ukrajine.
Gumirov i dalje smatra da je zabrana izlaska iz zemlje besmislena: „Ako neko želi da brani svoju slobodnu, voljenu domovinu, svoj dom, onda nije potrebna zabrana napuštanja zemlje. A ako neko to ne želi, onda je ta zabrana takođe nepotrebna.”
On dodaje kako zabrana samo podstiče korupciju, te tvrdi da svakodnevno prima upite o „rupama” preko kojih se može zaobići zabrana. Sve je to povezano s mitom, napominje Gumirov.
Ukrajinske muškarce koji su otišli u inostranstvo često prozivaju supruge onih ljudi koji su sada na ratištu, kaže jedna ukrajinska advokatica koja je htela da ostane anonimna. I njen suprug je na frontu. Za peticiju koju je pokrenuo Gumirov, i koju u načelu podržava, ona kaže da je pogrešno formulisana:
„Poruka je: pustite nas sve da odemo, neka se bore dobrovoljci, a to je nepošteno.”
Trenutno ima premalo dobrovoljaca, kaže ona, koja se s decom trenutno nalazi u jednoj zemlji EU. Ona umesto toga zahteva da se vojnicima odobri kratki odmor od rata, odnosno putovanja u inostranstvo.
Anton je već odavno sa svojom ženom i decom, na tlu EU, uči jezik i traži posao. Ne isključuje da će se nakon pobede vratiti u Ukrajinu. Za sebe kaže da je patriota: „Ali želim da se rat što pre završi, ja šaljem novac za vojsku. Sad smo daleko od Ukrajine, ali to ne znači da sam izdajnik.”
Kurir.rs
