HLADAN TUŠ ZA PUTINA – Saveznici mu sve više okreću leđa, ali poslednji udarac mora da boli Rusiju jače od drugih

Nakon što su Sjedinjene Američke Države pozvale Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da osudi referendume u okupiranim regionima na istoku Ukrajine, iz Pekinga – kojeg Moskva smatra za svog saveznika – za ruskog predsednika Vladimira Putina je stigao “hladan tuš”.

Rani rezultati četiri “referenduma” u Donjecku, Luganjsku te Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, kao što se predviđalo, govore da ogromna većina tamošnje javnosti želi da bude pripojena Rusiji – svi regioni navodno su glasali za to sa najmanje 97 odsto. Zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev je ubrzo potom stanovnicima ovih regiona poželeo “dobrodošlicu u Rusiju”.

Predstavnici proruskih administracija tih područja uputili su Moskvi molbe o pripajanju Rusiji na osnovi rezultata referenduma održanog od 23-27. septembra.

Rusija će, kako prenosi “Jutarnji list”, da ubrza procedure. Duma je tako već u sredu uvrstila raspravu o pripajanju na svoj dnevni red, u četvrtak 29. septembra o tome bi trebalo da se raspravlja i glasa, dok bi sledećeg dana očekivana pozitivna odluka trebala da se pošalje Putinu na potpis kako bi on tu odluku svečano objavio.

Putin je 21. februara, u obraćanju u kojem je najavio mobilizaciju dodatnih 300.000 vojnika, podržao referendume i zapretio da će svim sredstvima – pa i nuklearnim oružjem – braniti teritorijalni integritet Rusije, koja će uskoro da pod svoje okrilje, na osnovu rezultata “referenduma”, uvrsti i okupirane ukrajinske oblasti.

– Ne blefiram! – rekao je Putin.

Saveznička leđa

Dok mobilizacija i referendum govore da se ukrajinski rat ne odvija najbolje po Rusiju, sada deluje da joj njeni dosadašnji saveznici sve više okreću leđa. Sem očekivanih osuda sa Zapada i novonajavljenih sankcija, oglasila se i Kina koja je do sada bila suzdržana po pitanju dalje podrške Moskvi od diplomatske.

Naime, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji poručio je da treba “uvažavati suverenitet i teritorijalnu celovitost svih država”.

U međuvremenu je ambasador Kine pri UN Džang Jun upozorio da izolacija i sankcije Rusiji “vode u ćorsokak”.

– Blokovska konfrontacija, politička izolacija, sankcije i pritisak samo će dovesti do ćorsokaka – poručio je Džang na sednici SB UN u sredu, preneo je Rojters.

Kina je Rusiji dala diplomatsku podršku nakon invazije na susednu Ukrajinu 24. februara, a Džang je sada ponovio poziv Pekinga na pregovore za okončanje sukoba koji “uključuju legitimnu zabrinutost obe strane”.

“Neprihvatljiva politika svršenog čina”

Drugi “saveznik” Moskve Turska, koja pokušava da dovede do pregovora između Rusije i Ukrajine, nazvala je referendume nelegalnima. Predsednik Redžep Tajip Erdogan ocenio je da su referendumi “neprihvatljiva politika svršenog čina” koji međunarodna zajednica neće priznati, preneo je “Jutarnji list”.

I postsovjetske države, članice nekih ruskih vojnih i ekonomskih blokova, odbacuju referendum i aneksiju.

Jedan od najbližih saveznika Rusije Kazahstan, tako neće priznati moguću rusku aneksiju istočnih regiona Ukrajine posle referenduma, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo spoljnih poslova te srednjoazijske zemlje.

– Što se tiče održavanja referenduma… Kazahstan polazi od principa teritorijalnog integriteta država, njihove suverene jednakosti i mirnog suživota – rekao je portparol Ministarstva Aibek Smadijarov, prenela je Hina.

Kazahstan je još u junu, dobrano pre ruskih referenduma odbio da prizna “kvazidržave”, kako ih je nazvao predsednik Kasim Žomart Tokajev.

– Ne priznajemo Tajvan, Kosovo, Južnu Osetiju ili Abhaziju… Mi primenjujemo taj princip na kvazidržavne teritorije koje su, kako mi smatramo, i Luganjska i Donjecka narodna republika – rekao je Tokajev Putinu na Ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

Sve teži položaj Rusije

Čak su i ruski ključni trgovinski partneri Kina i Rusija na nedavnom samitu Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu javno istakli “zabrinutost” zbog načina na koji Putin vodi rat.

Zapadni zvaničnici su rekli da javne opomene indijskog premijera Narendre Modija i kineskog predsednika Sija Đinpinga upućene Putinu signaliziraju promenu u globalnoj percepciji rata, dok Evropa i SAD pokušavaju da smanje međunarodnu podrku Kremlju.

Položaj Rusije je sve teži. Sem međunarodnih sankcija i osuda Moskva se suočila sa unutrašnjim nemirima nakon proglašenja mobilizacije, kao i bežanjem potencijalnih regruta van zemlje. Ponovo se priča i o tome ko bi mogao da nasledi Putina.

Ipak, malo je verovatno da će okretanje leđa saveznika zaustaviti Putinovu Rusiju u ostvarivanju ciljeva njene “specijalne vojne operacije”.