“Gradovi” pod zemljom sposobni da prežive Armagedon: U slučaju nuklearnog rata, OVDJE ĆE SE SAKRITI PUTIN I BAJDEN

Ruska invazija na Ukrajinu još jednom je pojačala zabrinutost oko potencijalne upotrebe nuklearnog oružja pošto su snage predsednika Vladimira Putina pretrpele vojne neuspehe.

Otkriveno je da se zapadni zvaničnici bave “pažljivim planiranjem” kako bi sprečili haos i paniku u svojim zemljama u slučaju nuklearne eskalacije, a ovo su neki od poznatih scenarija kako bi se situacija odvijala u Vašingtonu i Moskvi.

Putin je ranije upozorio da će koristiti “sva raspoloživa sredstva da zaštiti Rusiju”, a novi američki strateški plan objavljen prošle nedelje – Strategija nacionalne bezbednosti (NSS) – bavi se zabrinutošću zbog potencijalnog oslanjanja Rusije na nuklearno oružje.

Iako su mnogi detalji o tome kako bi Amerika rešila nuklearni sukob sa Rusijom poverljivi, veruje se da će se posao vlade nastaviti u kompleksu Rejven Rok Mantin, koji se nalazi unutar planine između saveznih država Pensilvanija i Merilend. Кompleks veličine grada nazivan je “podzemnim Pentagonom” i veruje se da bi američka vlada delovala sa tog mesta ako Vašington pretrpi razorni napad.

Vlada daje malo informacija o kompleksu, koji je poznat i kao “Tačka R” i “Harijeva rupa” jer je tadašnji predsednik Hari S. Truman naredio da se izgradi 1949. godine. Truman je naredio bacanje dve atomske bombe na Japan 1945. godine, što je bila prva vojna upotreba nuklearnog oružja u istoriji.

Bivši američki potpredsednik Dik Čejni je navodno proveo vreme u objektu nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, što sugeriše da bi sadašnja administracija mogla da koristi baš taj od nekoliko dostupnih bunkera u slučaju nacionalne krize.

“Nemam pojma šta je unutra”

Geret Graf, novinar i autor knjige “Rejven Rok: Priča o tajnom planu vlade SAD da se spase – dok mi ostali umiremo”, rekao je 2017. da je objekat “samostojeći grad sa pojedinačnim zgradama, trospratnicama, izgrađenim unutar planine”.

– Ima sve što bi mali grad mogao da ima. Tamo je vatrogasna služba, policijska uprava, medicinske ustanove, restorani… – kazao je.

Grad Ferfild u Pensilvaniji nalazi se u blizini poverljive lokacije, a 2018. gradonačelnik Robert Stenli rekao jeda “većina ljudi nema pojma šta je unutra”.

Autor Vilijam Dojl je u svojoj novoj knjizi “Titan Senata” istakao kako Rejven Rok može biti upotrebljen u slučaju nuklearne krize.

– Preko dostupnih komunikacionih alata, predsednik bi bio povezan sa Nacionalnim vojnim komandnim centrom Ministarstva odbrane u Pentagonu, poznatim kao “ratna soba”, i sa štabom Strateške komande u vazduhoplovnoj bazi Ofut južno od Omahe, koja komanduje nacionalnim arsenalom strateškog nuklearnog oružja – piše Dojl.

Vlada SAD ima planove za “kontinuitet vlade” (COG), piše “Njuzvik”. Na primer, tokom govora o stanju u naciji, uvek postoji neki član predsednikovog kabineta kome nije dozvoljeno da prisustvuje i za vreme govora bude na nepoznatoj lokaciji. Ideja je da, u slučaju da svi budu ubijeni u Kapitolu, ostaje živa jedna osoba koja ima neke veze sa ustavnim autoritetom i koja može da preuzme vladu.

Trenutni planovi za slučaju nuklearnog rata pretpostavljaju da će predsednik biti prebačen na bezbednu lokaciju gde će biti “informisan o situaciji i doneti racionalnu odluku o narednim koracima”, uključujući eventualnu odmazdu na dolazne nuklearni udar.

Tu mogu nastati neke poteškoće, dodaje “Njuzvik”. Na primer, koliko brzo će predsednik biti evakuisan verovatno zavisi od toga da li će se napad desiti u podne kada je u Ovalnom kabinetu ili usred noći dok spava. Takođe, ako je reč o nuklearnoj krizi koja uključuje interkontinentalne balističke rakete, predsednik će imati 15 minuta ili manje da donese odluku o tome kako da odgovori.

Putinovi podzemni bunkeri

U slučaju nuklaernog napada predsednik Putin bi verovatno otišao specijalnom podzemnom železnicom do jednog od bunkera u Moskvi ili oko nje. Rusija takođe ima svoju mrežu dubokih podzemnih lokacija. U 2016. godini bilo je izveštaja da je Rusija modernizovala i proširila desetine ovih objekata.

Prema procurelom izveštaju američke Odbrambene obaveštajne agencije (DIA), pored Moskovskog državnog univerziteta postoji “ogroman podzemni bunker namenjen nacionalnom komandnom organu u ratno vreme”. Ovo je poznato kao podzemni objekat Ramenki, a navodno je povezan sa Кremljom VIP podzemnom železnicom, popularno nazvanom Metro-2.

Ova podzemna železnica navodno ide dalje do najmanje dva vangradska podzemna bunkera, jednog u blizini Voronova i drugog kod Šarapova. Daleko izvan Moskve, u blizini Кosvinskog, nalazi se veliki podzemni komandni centar za koji se kaže da je komandno mesto uporedivo sa Rejven Rokom.

Rusija je krajem sedamdesetih počela da gradi još jedan masivni podzemni kompleks ispod planine Jamantau. Objekat je stvorio ogromnu kontroverzu tokom devedesetih kada se činilo da je njegova izgradnja nastavljena. U to vreme, general Judžin Habiger, tadašnji komandant Strateške komande SAD, nazvao ga je “veoma velikim kompleksom – procenjujemo da ima milione kvadratnih metara dostupnih za podzemne objekte. Nemamo pojma šta oni tamo rade”. Danas se veruje da je objekat napušten.

Izgradnja Kosvinskog digla je svojevremeno Ameriku na noge, a Brus Bler, koji je ranije služio kao oficir za kontrolu lansiranja ICBM-a je još 2003. za “Vašington Post” izjavio da “Kosvinski vraća Rusiji samopouzdanje u sposobnost da izvrši osvetu”.

– Američki analitičari Kosvinski smatraju draguljem ruskog ratnog nuklearnog sistema komandovanja, jer preko granitne planine može da se komunicira sa dalekim ruskim strateškim snagama i to putem radio-signala veoma niske frekvencije – rekao je tada Bler.

Milijarde za održavanje

Amerika i Rusija troše milijarde dolara na održavanje ovih objekata ogromnih dimenzija. Svaka lokacija ima kilometre tunela ispod hiljada kvadrata zemlje i stena. U te objekte mogu da se smeste hiljade zvaničnika. U izveštaju DIA iz 2018. godine o sve većem naglasku Rusije na nuklearnim bunkerima, navodi se da samo dva bunkera ispod Moskve mogu da prime 10.000 ljudi.

U istom izveštaju se tvrdi: „Visoko efikasni sistemi za održavanje života mogu da dozvole nezavisne operacije mnogo meseci nakon nuklearnog napada. To uključuje elektrane, rezervoare za vodu i filtere za vazduh kako bi omogućili stanarima da nastave svoje dužnosti dok ljudi iznad zemlje umiru u ogromnom i broju.”

Ove lokacije su među najtajnovitijim elementima američkih i ruskih planova za “nuklearno odvraćanje”. Nijedna slika iz unutrašnjosti bilo kojeg objekta nije dostupna javnosti. Zašto bi oni bili tako tajni? Na kraju krajeva, lokacije ovih objekata poznate su i američkoj javnosti, Rusima, Кinezima i Severnokorejcima. Odgovor dobro ilustruju dva slučaja. Kada je “Vašington Post” 1992. otkrio postojanje i obim kongresnog bunkera u Grinbijeru, odmah se pojavio pritisak javnosti da se on zatvori. Кada je Кongres odobrio izgradnju novog bunkera nakon 11. septembra, svim silama se trudio da lokacija ne dospe u medije.

Kako piše Inicijativa za nuklearnu pretnju, američka nestranačka organizacija za globalnu bezbednost, pravi razlog za tajnost nije nacionalna bezbednost, već izbegavanje javnog nadzora. Drugim rečima, izbegavanje ispitivanja ne samo enormne cene kompleksa, već i ogromne opasnosti koju predstavlja lansiranje pod napadom i druge nuklearne relikvije Hladnog rata, koje opet postaju aktuelne.

Nuklearno odvraćanje ne zahteva da vlada nadživi ljude koje navodno predstavlja ili bilo koju drugu ideju o “preovladavanju” u nuklearnom ratu. Nuklearno odvraćanje samo zahteva da obe strane shvate da bi svaki nuklearni rat bio nezamislivo katastrofalan. Ovo je očigledno, čak i bez nuklearki u stanju visoke pripravnosti ili izgradnje podzemnih planinskih kompleksa.