“GLASAČKA ARMIJA MRTVIH DUŠA” / Putin je toliko namestio izbore da je “prevario sam sebe”: Mogao bi da bude NAJVEĆI GUBITNIK!

U nedelju, posle tri dana glasanja, ti isti zvaničnici proglasili su ubedljivu pobedu predsednika. Preliminarni rezultati izbora u Rusiji pokazali su da je Putin osvojio rekordnih 87 odsto glasova, uz izlaznost od 73 odsto, nadmašivši čak i najoptimističnija prokremljanska predviđanja.

U govoru nakon objavljivanja „izbornih rezultata“, Putin je tu cifru koristio kao dokaz masovne podrške. Ali takvi očigledno namešteni izbori, na kojima su svi pravi rivali unapred razbijeni, a moguće je da su i mrtvi glasali za Putina, rizikuju da potkopaju političku stabilnost za kojom Putin žudi.

Ovi izbori su bili istorijski niska tačka za postsovjetsku Rusiju, piše Politiko.

“Bez presedana”

„Tokom godina, predsednička administracija je stvarala sve povoljnije uslove za sebe“, rekao je za “Politiko” Dejvid Kankija, iz nezavisne grupe za nadzor Golos. „Ali ovaj put je dostigao vrhunac bez presedana.

Čak i ignorišući potiskivanje opozicije, glasanje je bilo najmanje konkurentno u modernoj istoriji Rusije: samo tri kandidata odvojila su Putina od izbora u stilu Staljina – sa samo jednim imenom na glasačkom listiću.

Ovi „izbori“ su do sada bili najmanje transparentni: nikada ranije nije bilo tako malo nezavisnih posmatrača sa tako ograničenim pristupom. Značajno je da je šef Golosa u zatvoru.

“Glasačka armija mrtvih duša”

Na ovim „izborima“ se prvi put u oko 29 ruskih regiona, uključujući i one najsklonije protestima, glasalo elektronski. Nezavisni posmatrači su takvo glasanje opisali kao „crnu kutiju“ koja je osmišljena da olakša manipulaciju glasanjem.

Ali možda najflagrantnija nepravilnost u „ovom moru ilegalnosti“, kaže Ekaterina Šulman, ruski politički analitičar u Karnegi ruskom Evroazijskom centru u Berlinu, bila je glasačka armija „mrtvih duša“.

To se posebno odnosi na glasove sa „novih teritorija”, odnosno sa ukrajinskih teritorija pod ruskom okupacijom, za koje ruske vlasti tvrde da imaju oko 4,6 miliona potencijalnih birača. Ova cifra je u skladu sa starom ukrajinskom statistikom iz mirnodopskog doba, ali jedva da odgovara sadašnjoj populaciji.

– Očigledno je da u vreme rata ljudi ginu, sele se – kaže Šulman.

“Carstvo čiste fikcije”

– Tamo se vodi rat, uopšte nema javnog nadzora – složio se Kankija, dodajući da stanovnicima nije potreban čak ni ruski pasoš da bi glasali. „Dakle, kakav rezultat su vlasti htele, takav su i dobile. Ovde ulazimo u carstvo čiste fikcije.”

Zatim su tu bile desetine miliona državnih službenika i studenata koji su bili primorani da glasaju.

Paradoksalno, redovi koji su se u petak mogli videti ispred nekih biračkih mesta – na dan kada je većina trebalo da glasa, verovatno da bi se izbornim zvaničnicima dalo više vremena da prilagode rezultate na zadovoljavajući nivo – zapravo su bili prikaz ljudi “obespravljenih”, rekao je Kankiia.

– Kao u sovjetsko vreme, kada ste bili primorani da glasate hteli to ili ne – rekao je on, „uveren sam da apsolutna većina Rusa neće imati mnogo poverenja u rezultate ovog glasanja“, dodao je Kankija.

Iako je reč o izuzetno očiglednom cirkusu, Kremlju možda nije toliko stalo. Umesto merenja javnog raspoloženja, izbori pod Putinom liče na nacionalnu proveru spremnosti državnog aparata. I ovog puta, kao i prošli put, uređaj je prošao test.

Putinovi navodni rivali nisu se čak ni pretvarali da žele da pobede

Od državnih preduzeća do biblioteka, univerziteta i fabrika, nadređeni su upućivali svoje niže rukovodioce kako i za koga da glasaju, a zatim ih maltretirali da bi dokazali da su izvršili zadatak.

Čak i na najvišem nivou, niko od trojice navodnih Putinovih rivala nije se usudio ni da se pretvara da ide na pobedu. Protekla tri dana glasanja dala su Putinu uverenje da je vertikala moći na mestu i da će Rusi učiniti ono što im se kaže.

“Putin bi sad mogao da poveća mobilizaciju za rat”

Za Kremlj je ovo korisna potvrda uoči, po mnogima, turbulentnih vremena. Posle izbora 2018, Rusima su predstavljene bolne penzione reforme. Sada se očekuje da bi Putin mogao povećati mobilizaciju za rat u Ukrajini.

Putin će u narednim nedeljama i mesecima takođe promeniti vladu, najverovatnije u korist tvrdolinijaša, piše politička analitičarka Tatjana Stanovaja, dodajući da će oni verovatno udvostručiti posvećenost Rusije ratnoj ekonomiji i ratnom moralu.

Protesti tokom izbornih dana

Putin će započeti svoj peti mandat pošto se u pozadini odvijaju najveći antiratni protesti od početka 2022. Odgovarajući na poziv da se okupe „u podne protiv Putina“, hiljade Rusa u nedelju su se raspršile na oko 95.000 biračkih mesta i gradova širom sveta, izašli na ulice u znak neslaganja.

Ove poruke Putin neće čitati, ali će proći kroz ruke hiljada izbornih zvaničnika, pa i viših. Glavna publika za Kremlj je elita, ona je ta koja mora da se uveri da u proteklih šest godina Putinova pozicija nije oslabila, već je ojačala“, rekao je Petrov.

On dodaje da bi ih bilo teško prevariti upravo zato što su učestvovali u nameštanju izbora i zbog toga znaju koliko se zvanična slika razlikuje od stvarnosti. Putin to, međutim, neće znati – pošto će mu njegovi privrženici nesumnjivo predstaviti ulepšanu verziju poslednja tri dana.

“Moglo bi da dođe do velikog raskola”

„Ovde bi mogao da dođe do velikog rascepa“, kaže Petrov. „Objektivno, izbori nisu učvrstili poziciju Kremlja. Ali subjektivno, Putin bi mogao imati utisak da uživa punu podršku i da sada ima slobodne ruke“.

Ironično, više nego bilo ko drugi, upravo bi Putin mogao da bude najveći gubitnik sopstvenih nameštenih glasova.

– Ako elita vidi da, pod pritiskom Kremlja, danas iznosi brojke koje se bitno razlikuju od stvarnih, sama će izvući zaključke. Oni će gledati okolo i pitati se na koga bi trebalo da se klade kao sledećeg šefa – rekao je Petrov.

(Index)