Erdogan prodaje zetove dronove po Balkanu: Sve o turskom moćnom oružju „bajraktar“
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dolazi u Beograd, a veruje se da će za vreme posete potpisati sporazum sa Srbijom o prodaji dronova turske proizvodnje “bajraktar”.
Erdogan je prethodno već potpisao sporazume o prodaji turskih letelica sa Kosovom i Albanijom, a najavljeno je i da će Bosna kupiti šest “bajraktara”. Iza proizvodnje ovih dronova, inače, stoji Erdoganov zet Seldžuk Bajraktar.
Erdogan je u četvrtak boravio u Tirani, gde je otvorio veliku džamiju koju je finansirala Turska, i potpisao sporazume o saradnji sa Albanijom, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Erdogan je podsetio da je Turska jedan od najvećih stranih investitora u Albaniji, sa investicijama vrednim 3,5 milijarde dolara, i da više od 600 turskih kompanija zapošljava preko 15.000 Albanaca.
Takođe, Tirana je ove godine dobila turske bespilotne letelice „bajraktar TB2“ u okviru vojne saradnje između dve NATO članice.
Nakon posete Albaniji, Erdogan se uputio u Srbiju, gde se odnosi između Turske i Srbije značajno popravili od 2017. godine, kada su predsednici Vučić i Erdogan postigli „pomirenje“.
Iako odnosi povremeno zahladne, posebno nakon što je Turska prodala dronove Kosovu, očekuje se da bi novi sporazum o saradnji mogao da popravi odnose, piše Beta.
Komentarišući dolazak turskog predsednika, spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić za Novu kaže da je sklon tome da će vojna saradnja i kupovina dronova biti glavna tema razgovora, ali da je nijedan od predsednika neće “gurati” u prvi plan.
Erdoganov zet – gospodar dronova
Radi se od dronovima koji se uveliko koriste na ratištima u Ukrajini, LIbiji i Nagorno Karabahu. Tvorac tih dronova je ni manje ni više nego jedan od zetova Erdogana – Seldžuk Bajraktar (41). Zahvaljujući njemu, Turska je postala jedna od retkih „dronovskih sila“, a on postao poznat kao „gospodar dronova“.
Bajraktarev otac Ozdemir je bio vlasnik jedna fabrike mašinskih delova, a bio je zainteresovan i za avioindustriju.
Očigledno je ljubav prema mašinama preneo i na sina koji je danas direktor njihove porodične fabrike „Bajkar Makina“.
Inače, Ozdemir se neko vreme 90-ih se bavio i politikom i bio je blizak sa Redžepom Tajipom Erdoganom.
Porodica Bajraktar važi za izuzetno religioznu, pa je i to očigledno bio plus kada je Seldžuk zatražio ruku Erdoganove ćerke Sumeje 2016. godine, sa kojom je u braku od tada i imaju dvoje dece.
Seldžuk Bajraktar je studirao elektrotehniku u Turskoj, a magistrirao na američkom Univerzitetu u Pensilvaniji, pa doktorirao na MIT-u, pisao je „Intersept“.
Bajraktar je 2005. godine uspeo da uveri grupu turskih zvaničnika da prisustvuju maloj demonstraciji dronova lokalne proizvodnje.
U zemlju se vratio 2007. godine i posvetio proizvodnji bespilotnih letelica.
U vreme kada je Bajraktar predstavio svoj dron turskim zvaničnicima, birokrate u Ankari, posebno u tada moćnoj vojsci, smatrali su da je pametnije da se kupuje tehnologija od SAD-a i Izraela, umesto da nastave da je razvijaju na lokalnom nivou.
Međutim, ubrzo su shvatili da to nije najbolje rešenje. Naime, kako piše „Intersept“, Turska je 2006. godine naručila deset nenaoružanih bespilotnih letelica modela Heron od Izraela, ali je Izraelu trebalo čak pet godina da ih Turskoj isporuči.
Ankara je tada optužila Izrael za namernu sabotažu motora i sistema za snimanje, pa je poslala dronove nazad na popravku u Izrael, što je opet potrajalo nekoliko godina.
Dronovima „Heron“ koje je Turska naručila iz Izraela, prvo je upravljalo izraelsko osoblje, što je turske zvaničnike navelo da posumnjaju da se fotografije koje ove letelice prikupljaju potajno šalju u Izrael, za obaveštajnu službu te zemlje.
Potom je usledio težak incident. Naime, Turska i Izrael su 2010. godine prekinule sve diplomatske odnose, nakon izraelskog napada u kojem je stradalo devet turskih državljana koji su bili na brodu upućenom u Pojas Gaze.
Problem je nastao i sa Pentagonom, pa je Turska rešila da razvoj sopstvenih ubojitih bespilotnih letelica postane njen glavni prioritet.
To je pružilo priliku Bajraktaru, koji je isprva naišao na prepreke pre ulaska u svoj projekat, jer nije mogao da dobije dozvolu od vojske da testira svoje naoružane dronove.
„Intersept“ tvrdi da su visoki oficiri turske vojske, koji su „često unapređivani ne na osnovu kompetencija, nego iskazivanja prezira prema islamskim praksama“, pokazali nepoverenje, jer je u pitanje bila uključena jedna ovakva porodica kao što je Bajraktar, poznata po svojoj pobožnosti.
Međutim, tu je očigledno iskoristio kartu prijateljstva svoje porodice sa Erdoganom.
Dronovi sa Erdoganovim potpisom
Bajraktar je iskoristio dobijenu šansu i uspeo da napravi dron „Bayraktar TB2“ koji danas predstavlja ključni deo turskih vazdušnih operacija.
Taj dron može da leti 24 sata i dostigne visinu od sedam kilometara, ali se oslanja na zemaljske kontrolne stanice za komunikaciju. Može da nosi teret do 54 kilograma i može da se koristi i u izviđačkim i borbenim misijama.
Prema izveštajima turskih medija, ovaj dron se pokazao posebno smrtonosnim u Siriji i u napadima na kurdske snage u Iraku, kao i u Libiji, gde Turska podržava jednu od dve suprotstavljene vlade. U poslednje vreme ga dosta koriste Ukrajinci.
Kako navodi „Intersept“, napadi, naročito oni na kurdske snage, stekli su veliku popularnost u zemlji i pretvorili su Bajraktarove dronove u neku vrstu „kulturološke ikone“ zemlje.
Na nekim od dronova „TB2“, sa obrnutim repom postavljenim iza propelerskog motora, može da se vidi čak i Erdoganov autogram.
Navodno ih u hangarima redovno posećuju guverneri turskog jugoistoka pogođenim pobunama kako bi se molili za njihovu efikasnost.
Ono što je, međutim, mnogima zasmetalo jeste cena koju su turski poreski obveznici morali da plate za ove dronove.
Primera radi, 2017. godine, svega nekoliko meseci nakon što je Bajraktar postao Erdoganov zet, Turska je od njegove fabrike za šest drona dala više od 36 miliona dolara.
I to se desilo u vreme kada su Erdogan i njegovi zvaničnici pozivali Turke da prodaju strane valute kako bi bar malo sprečili strmoglav pad turske lire.
Inače, Turska izvozi 230 proizvoda iz oblasti odbrane u skoro 170 zemalja. Turska avio-industrija takođe snabdeva globalne proizvođače strukturnim delovima za avione, opremom i uslugama održavanja, doprinoseći rekordnom prihodu od 5,5 milijardi dolara od izvoza u oblasti odbrane i vazduhoplovstva u 2023. godini.
nova.rs
