“Duh” iz Bahmuta: Sam sam ubio 76 Rusa

Bi-Bi-Siju je dat ekskluzivni pristup jedinici elitnih snajperista pod nazivom Duhovi Bahmuta, koji izvode noćne napade u blizini.

Duh, komandant snajperskog tima, vodi novinare do onoga što on naziva “ivicom postojanja” – njihove baze na periferiji grada.

“Duh je moj pozivni znak. Kada smo počeli da unosimo teror u Bahmut, dobili smo ime Duhovi Bahmuta”, objašnjava komandant.

Njihova baza je u dometu ruske artiljerije: “Artiljerija uvek zbrinjava ljude. Možete se sakriti od artiljerije, ali ne i od snajpera.”

Duh predvodi jedinicu od oko 20 vojnika koja poslednjih šest meseci deluje na periferiji Bahmuta. Često love mete visoke vrednosti.

Na pitanje koliko su Rusa ubili, Duh odgovara: “Postoji potvrđen broj – 524. Od toga je 76 mojih. Jedinica elektronski beleži svaki hitac kroz nišan svojih pušaka.”

“Naravno da se bojim, samo se budala ne boji”

Ali ne računaju se svi.

Strelac Kuzja kaže: “Nemamo razloga da se ponosimo. Ne ubijamo ljude, mi uništavamo neprijatelja”.

Pre rata je radio u fabrici. Kaže da nikada nije voleo oružje, ali je osetio potrebu da uzme oružje kada je Rusija izvršila invaziju.

Kuzja još jednom proverava svoju snajpersku pušku američke proizvodnje Baret: “Svaka misija je opasna, kada pogrešimo, neprijatelj može da nas pogodi. Naravno da se bojim, samo se budala ne boji.”

U večerašnjoj misiji pratiće ga Taras, njegov posmatrač. Kuš je vozač koji će ih dovesti što bliže prvoj liniji. Odatle, dvojac će morati da prepešači dva kilometra do cilja.

Duh će ostati u bazi, zajedno sa početnikom, poznatim jednostavno kao Britanac. Najmlađi pripadnik jedinice ime je dobio po obuci u Velikoj Britaniji. On samo čeka svoje prvo potvrđeno ubistvo.

Duh kaže da je lično birao svakog pripadnika jedinice na osnovu njihove “humanosti i patriotizma”, a ne vojnog iskustva i veština. Kako se sumrak približava, tim se penje u blindirani Hamvi. Reporter Bi-Bi-Sija Džonatan Bil i kamerman Mus Kembel pratiće ih do mesta sletanja. Vozač Kuš kaže da je deo trase i dalje na meti ruske artiljerije.

Dok on pali motor, svi prelaze. Kuš počinje da pušta muziku sa svog mobilnog telefona. Kaže da im ukrajinska rep pesma podiže raspoloženje i da će takođe prikriti zvuk granatiranja.

U početku je teško čuti eksplozije u blizini zbog motora Hamvija, koji Kuš vozi velikom brzinom. Ali nekoliko puta pokazuje na nebo i upozorava na “dolazak”. U blizini se čuje nekoliko eksplozija.

Prolaze pored nekoliko uništenih ukrajinskih oklopnih vozila koja nisu bila te sreće. Kuš pokazuje na minska polja sa obe strane zemljanog puta.

Dvadeset minuta kasnije, naglo se zaustavljaju kod trošne kuće. Snajperski dvojac otvara vrata i nestaje prema drvoredu.

Kuš viče: “Bog s tobom”; pre nego što je odjurio.

“Jedan hitac, jedna meta”

Prilikom povratka vidi se narandžasti bljesak i čuje se jača eksplozija.

Humve počinje još više da se trese. Kuš otvara vrata dok vozi, gleda iza sebe i izgovara niz psovki. Šrapnel je pocepao jednu od zadnjih guma na komade. Posle toga sledi “hromo” nazad u bazu.

Kada se konačno vrate, Kuš pokazuje veliki komad nazubljenog metala koji je pocepao gumu.

Sada je mrak i granatiranje je utihnulo. U svojoj bazi zabrinuto slušaju radio čekajući vesti od snajperskog dvojca. Kuš i Britanac nervozno hodaju. Duh zove svoju sedmogodišnju ćerku.

Ona je na spikerfonu i uzbuđeno viče: “Volim te, tata.”

To je kratka scena normalnosti, ali on ju je već naučio kako da koristi pištolj. Sedam sati kasnije, vreme je da se snajperist vrati. Ovaj put je mrak, ali Kuš pokušava da vozi po sećanju – izbegava da upali svetla da ne bi privukao pažnju. Još jedno iznenadno zaustavljanje i dva snajpera se vraćaju u Humvee. Po povratku u bazu, olakšanje je bilo opipljivo.

Kuzja kaže: “Jedan hitac, jedna meta”.

Kasnije pokazuju video sa noćne mete. Kažu da je ruski mitraljezac pucao na ukrajinske trupe blizu linije fronta. Sada će se odmarati do nove misije sledeće noći.

Kuzja kaže: “Srećan sam što sam se vratio i što su svi živi”.

Tokom proteklih šest meseci ranjeno je nekoliko pripadnika jedinice, uključujući komandanta Duha, ali niko nije preminuo.

Duh kaže da “svako putovanje može biti poslednje, ali mi činimo plemenito delo”.

Jedan mali tim snajperista neće pobediti u ovom ratu, pa čak ni vratiti Bahmuta. Ali veruju da imaju uticaj. Kuš kaže da to ima psihološki efekat na njihovog neprijatelja – oni love ruske vojnike jednog po jednog sa mesta koja se ne vide i zvukom koji se ne čuje.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala