“BABO, AKO UMREM, DA LI ĆU IĆI U DŽENET ILI DŽEHENEM?” Potresni prizori i ispovijesti Palestinaca ZAROBLJENIH U GAZI: Nema struje, nema života, BIJEDA

Više od 2,2 miliona ljudi u Gazi, od kojih su polovina deca, izloženo je stalnim izraelskim vazdušnim napadima otkako su Hamasovi naoružani ljudi 7. oktobra napali Izraelce.

Viši humanitarni radnik i viši programski menadžer Medicinske pomoći za Palestince Mahmud Šalabi kaže da je trenutna humanitarna situacija u Gazi zastrašujuća.

On je podsetio da je Izrael prekinuo isporuke struje, hrane, vode i goriva palestinskoj enklavi u opsadi koju su stručnjaci UN opisali kao “neizrecivo okrutnu”, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš nazvao je evakuaciju 1,1 miliona ljudi u severnoj Gazi “jednostavno nemogućom”.

Šalabi, otac troje dece, imao je teška pitanja od svog 9-godišnjeg sina o tome šta bi njihova sudbina mogla da nosi.

– Pitao me je pre neki dan i plakao: “Tata, ako umrem, da li ću ići u raj ili u pakao?”. Zaista nisam mogao da odgovorim. Gušio sam se nekoliko sekundi i rekao da ćemo svi otići u raj – rekao je Šalabi.

Do lekova nemoguće doći

On je odlučio da sa porodicom ipak ostane na severu i da nastavi da pokušava da distribuira ono malo pomoći koju njegova organizacija još ima.

– Nemamo struju, nemamo goriva, nemamo vodu. Ne možete deci kupiti jednostavne stvari, kao što ne možete da kupite čips ili slatkiše, ni voće, ni povrće za decu – rekao je on i naglasio da je čekao dva sata u redu samo da dobije 10 komada hleba za svoju porodicu u kojoj su i njegovi roditelji.

Dodao je da na lokalnom tržištu nije ostalo ništa lekova te da je i ono malo što je ostalo u magacinima od medikamenata skoro nedostupno jer je situacija pogoršana nedostatkom sigurnih prolaza zbog konstantnog bombardovanja.

– Zaista nam je teško. Jedva radimo, ali smo jedna od retkih organizacija koje još uvek funkcioniše unutar Pojasa Gaze – poručio je on.

Haos u bolnicama širom Gaze, ljudi leže na podovima i hodnicima

Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) upozorila je u petak da su bolnice u Gazi „na ivici kolapsa“, a celu situacijom čini još gorom činjenica da je 60 odsto primarnih zdravstvenih ustanova već zatvoreno u Gazi.

Broj pacijenata koji se leče ili čekaju na lečenje je za 150 odsto veći od kapaciteta bolnica, a ljudi leže na podovima i hodnicima, dodaju nadležni iz OCHA.

Podsetimo, u eksploziji u bolnici Al-Ahli, gde su mnogi stanovnici Gaze potražili utočište, stradalo je preko 400 ljudi a uzrok eksplozije je i dalje predmet spora. Izrael je izneo svoje dokaze tvrdeći da je eksploziju izazvala militantna grupa Islamski džihad koja je pogrešno ispalila raketu dok palestinski zvaničnici i nekoliko arapskih lidera tvrde da se masakr desio tokom izraelskog bombardovanja tog područja.

Kako izveštavaju strani mediji, živeti u Gazi danas znači ne samo suočavanje sa vazdušnim napadima, kojih je na hiljade izvršeno u proteklih 13 dana, već i pretnjom od neuhranjenosti i nemogućnosti pristupa medicinskoj nezi, jer bolnice u Gazi dostižu tačku pucanja.

– Zdravstveni sistem je imao 2.500 kreveta kada je počeo rat, a sada ima 12.500 ranjenih – kaže Gasan Abu-Sita, britanski lekar poreklom iz Palestine koji trenutno radi u Gazi.

On napominje da je zdravstveni sistem već bio “na kolenima” kao rezultat 16-godišnje blokade koju su sprovodili Izrael i Egipat, koja je ozbiljno ograničila kretanje robe i ljudi u i iz Pojasa.

“Igrali smo se u bašti i na nas je pala raketa”

Dečak u invalidskim kolicima koji je tokom bombardovanja bolnice zadobio povrede glave prepričao je novinarima CNN-a kako je preživeo eksploziju.

– Igrali smo se u bašti i iznenada je na nas pala raketa. Mene je pogodilo drvo, a povređeni su mi i deda, roditelji i brat – rekao je Mahmud Al-Alul.

Dečak koji se igrao sa njim Abdurahman (10) još uvek ne zna da su u napadu u bolnicu u kojem je ranjen poginuli njegovi mama, tata i tri sestre. Njegova tetka je jedina ostala da ga teši.

– Zabrinuta sam za njega. Ne mogu ni da zamislim njegov šok kada se probudi i sazna da više nema roditelje i sestre – rekla je ona.

Mnogi iz severne Gaze ne žele ili ne mogu da se evakuišu

Stotine hiljada Palestinaca napustilo je severnu Gazu dok se Izrael sprema za očekivanu kopnenu ofanzivu protiv Hamasa. Ali uprkos opasnostima, mnogi ne žele ili ne mogu da se evakuišu.

– Ne napuštam svoju domovinu, nikada neću otići – kaže 42-godišnji Mohamed Ibrahim dok sedi u prepunoj dnevnoj sobi.

Na snimku emitovanom na BBC Arabija, on se vidi okružen rođacima koji su došli kod njega iz drugih krajeva Gaze.

– Ne mogu da pobegnem na drugo mesto, čak i ako će nam uništiti domove iznad naših glava. Ostaću ovde – ističe Mohamed.

Dodaje da su se on i njegova porodica sa četvoro dece u više navrata kretali po području grada Gaze poslednjih dana, odgovarajući na upozorenja o vazdušnim udarima na ovaj urbani centar i uporište Hamasa u srcu severnog pojasa. Porodica je napustila svoj dom u Džabaliji i uputila se u istočni okrug, ali kada su čuli da će i to područje biti gađano, završili su u predgrađu grada Gaze.

Od 1,1 miliona ljudi oko 500.000 napustilo svoje domove u poslednjih 48 sati

Izrael optužuje Hamas da koristi civile kao živi štit i da namerno pokušava da se sakrije unutar civilnog stanovništva i infrastrukture. Uprkos pozivima Hamasa da ostanu, oko 500.000 od 1,1 miliona ljudi poslušalo je savet izraelske vojske da se evakuišu sa severa Gaze i krenu na jug.

Oni koji su ostali, kao Ali Mohamed Ibrahim kažu da ne vide alternativu ili tvrde kao njegov sunarodnik Fajez Eltanani da “svako ko ide na jug greši”. On se plaši da njegovoj porodici možda nikada više neće biti dozvoljeno da se vrate ako sada pobegnu.

Reporteri CNN-a zatekli su 38-godišnjeg građevinara Abo Džamil kako čuči na zemlji kod cevi spojene na vodovodni sistem, pokušavajući da iscedi poslednje kapi tečnosti.

Izrael je blokirao uvoz goriva, vode, hrane i medicinskih zaliha na teritoriju Gaze i zahteva oslobađanje desetina talaca koje je Hamas odveo u Gazu tokom svojih napada.

– Osam dana nije bilo hrane ni vode. Nema struje, nema života, beda. Imam dva dečaka i tri devojčice, najmlađi ima četiri. Nemamo gde da idemo, ne odlazimo čak i ako žele da napadnu naše domove. Ko će nas da primi – porodicu od pet ili šest ljudi? – pita se Džamil.

Stručnjaci podsećaju da ako Izrael započne kopneni napad na severnu Gazu, a borci Hamasa počnu da vode gerilski rat protiv njih iz zgrada i tunela koje su zauzeli u toj oblasti, moglo bi doći do višemesečnih borbi koje bi mogle da dovedu do uništenja čitavog područja i desetine hiljada civila našlo bi se između dve vatre.

(BBC, CNN, Time)