DOK SU SPASAVALI RUČNI PRTLJAG, LJUDI SU GINULI! Plamen progutao avion na pisti: Za putnike iz zadnjeg dela ovo je bila SMRTNA PRESUDA (FOTO, VIDEO)
Peti maj zapisan je u istoriji vazduhoplovstva crnim slovom kao datum kada su se dogodile čak tri avionske nesreće sa velikim brojem žrtava.
Poslednja se dogodila u eri društvenih mreža i izazvala je veliki bes jer su internetom kružile fotografije preživelih sa svojim ručnim prtljagom koji su uspeli da “spasu” iz zapaljene letelice po cenu života stradalih.
Putnici usporili evakuaciju
Let Aeroflota 1492 je bio redovan ruski putnički let ka relaciji Moskva–Šeremetjevo za Murmansk. Dana 5. maja 2019. godine, avion “suhoj superdžet 100” se penjao kada ga je udario grom.
Visoki grmljavinski oblaci primećeni su u blizini aerodroma sa osnovom od 6.000 stopa (1.800 m) i vrhuncem na oko 29.000 stopa (8.800 m). Oblaci su se kretali u pravcu severoistoka brzinom od 40–45 km/h. Kada se avion približavao zoni grmljavine, u 18:07 po lokalnom vremenu ručno je odabran kurs od 327 stepeni, što je započelo desno skretanje ranije nego što je propisano standardnim instrumentalnim polaskom KN 24E, ali je posada to uradila ne zahtevajući dozvolu za izbegavanje aktivnog područja grmljavine.
Avion je po udaru groma pretrpeo kvar na strujnim instalacijama i vratio se u Šeremetjevo na prinudno sletanje. Odskočio je pri sletanju i snažno dotakao tlo, uzrokujući kolaps stajnog trapa, izlivanje goriva iz krila i izbijanje požara. Vatra je zahvatila zadnji deo aviona, ubivši 41 od 78 putnika.
View this post on Instagram
Prema sadržaju razgovora pilota i dispečera kontrole leta koji je objavila REN TV, vidi se da je pilot Denis Evdokimov štetu na avionu ocenio kao ozbiljnu, ali ne i kritičnu. Pilot je poslao tzv Pan-Pan signal da se zna da, iako je avion oštećen, nije mu potrebna hitna pomoć. To je značilo da je avion bio ugrožen, ali da nije bilo opasnosti za sam avion i živote njegovih putnika i da nije potrebna hitna pomoć. Iako oštećen, avion se glatko kretao ka pisti do sletanja.
Posada je odjednom javila da nisu spremni za sletanje. Stoga su još jednom kružili oko aerodroma i tek onda sleteli.
Kasnije objavljeni transkript pokazuje kako pilot kontaktira aerodrom Šeremetjevo i daje im Pan-Pan signalizaciju. “Približavamo se Moskvi. Izgubili smo radio vezu, avion gori od varnica”, kaže potom kontroli leta inženjer leta iz aviona.
Шереметьево требует наказать сотрудников за неэтичное видео во время ЧП с SSJ-100: https://t.co/CiiblGn42c pic.twitter.com/4xu7YPuO2m
— zvezdanews (@zvezdanews) May 7, 2019
REN TV dodaje da su stručnjaci raspravljali o frazi “avion gori od munje” ili “avion gori od varnica”. Složili su se da u vazduhoplovstvu ne znaju takav pojam. Dodaju da je možda došlo do strujnog udara koji je možda aktivirao požarni alarm. Dodali su da ponekad dolazi do nestanka struje nakon što grom udari u avion, što takođe može da aktivira alarm. Međutim, dodaju da se ništa kritično nije dogodilo avionu do sletanja, što se može zaključiti iz razgovora pilota i dispečera.
Četrdeset putnika i stjuardesa koji su sedeli su pozadi aviona su poginuli. Teže povrede zadobili su jedan član posade i dva putnika, a lakše tri člana posade i četiri putnika.
Nesreća na letu S492 izazvala je međunarodni bes jer se “superdžet” zapalio tek na zemlji i uprkos brzoj reakciji aviona i zemaljskog osoblja, broj poginulih je ipak dostigao 52,6 odsto. Brzo je postalo očigledno da su putnici koji su grabili svoj ručni prtljag usporavali proces evakuacije. Umesto 90 sekundi, koliko je industrijski standard, evakuacija je trajala šest minuta. Za većinu u zadnjem delu aviona, gde je izbio požar, let je završen – smrtnom presudom.
Avion poleteo u noć bez dozvole, pa se srušio
U subotu, 5. maja 2007. godine, avion Kenija ervejsa “boing 737-800” srušio se u olujnim uslovima nakon poletanja sa međunarodnog aerodroma MD-Douala (DLA) u Kamerunu. Let Kenija ervejza broj KK 507 bio je redovni let između Međunarodnog aerodroma Felik-Ufuet-Boanji (ABJ) i Međunarodnog aerodroma Džomo Kenijata (NBO) sa zaustavljanjem na Međunarodnom aerodromu MD-Douala (DLA) u Kamerunu.
Nakon nesmetanog leta između Obale Slonovače i Kameruna, let KK 507 bio je jedan od tri koja je trebalo da polete iz Duale oko ponoći. Intenzivne oluje sa grmljavinom i jaka kiša u ovoj oblasti odložili su sva tri leta. Dok su piloti marokanskog i kamerunskog aviona odlučila da sačekaju još malo, 52-godišnji kapetan Frensis Mbatija Vamvea zaključio je da se vreme dovoljno popravilo da bi krenuo.
Uprkos tome što nije dobio dozvolu da poleti sa tornja, kapetan Vamvea je krenuo iz Duale u 00:06 po lokalnom vremenu. Penjući se u noć bez vizuelnih referenci na visini od oko 1.000 stopa, kapetan je pustio komande leta, pokazujući prvom oficiru da uključi autopilota. Ovu komandu kopilot nije pročitao, što sugeriše da on nije potvrdio komandu. Leteći bez kontrole, avion je postepeno počeo da se naginje udesno. Kada je ugao dostigao 34 stepena, uključilo se upozorenje za ugao nagiba, upozoravajući kapetana da zgrabi komande i pokuša da ispravi nagib. Sada pod uglom od 50 stepeni, nastavio je da raste sa unosom sa desnog kormila, uzimajući ugao preko 90 stepeni i šaljući avion u spiralu ronjenja.
Avion se srušio u močvaru oko 25 kilometra jugoistočno od Duale i pronađen je potopljen pod blatom i vodom. Niko od 108 putnika i šest članova posade nije preživeo.
Kamerunska vlada je osnovala komisiju za istragu nesreće sa Nacionalnim odborom za bezbednost u saobraćaju Sjedinjenih Država (NTSB). Rane sumnje su se fokusirale na mogućnost paljenja dvostrukog motora zbog meteoroloških uslova i položaja olupine spuštenog nosa. Teorija je bila da bi to bilo u skladu sa gubitkom snage na oba motora i zastojem dok je avion pokušavao da se vrati nazad do aerodroma. Nakon što su sve uzeli u obzir, istražitelji su utvrdili da je do pada došlo zbog greške pilota uzrokovane prostornom dezorijentacijom. Bez dostupnih vizuelnih referenci i bez skeniranja instrumenata, odlučili su da je kapetan Vamvea bio zbunjen i dezorijentisan, što je rezultiralo tragedijom.
Najsmrtonosnija nesreća u Italiji
U petak, 5. maja 1972. godine, let broj 112 Alitalije srušio se na planinu Longu na Siciliji, u Italiji, ubivši 108 putnika i sedam članova posade, što je postala najsmrtonosnija avionska katastrofa u Italiji. Avion, 11-godišnji “daglas DC-8-43” obavljao je redovni let sa aerodroma Leonardo da Vinči u Rimu (FCO) do međunarodnog aerodroma Palermo (PMO) na Siciliji.
Kapetan Roberto Bartoli kontaktirao je kontrolu vazdušnog saobraćaja Palerma u 21:10 dok je avion još bio 74 nautičke milje od aerodroma. Oko 22:20, tri milje od aerodroma, avion se srušio ispod vrha planine Longa klizeći uz ivicu planine pre nego što se razbio. Svedoci u obližnjem gradu Karini rekli su da su mislili da je avion bio u plamenu pre nego što se srušio. Većina od 108 putnika bili su Sicilijanci koji su se vraćali u iz Rima kako bi mogli da glasaju na predstojećim italijanskim izborima.
Među italijanskim putnicima na letu bili su režiser Franko Indovina i Cestmir Vicpalek, sin tadašnjeg trenera torinskog fudbalskog tima Juventus. Jedini stranci za koje se mislilo da su bili na letu bili su belgijska stjuardesa, francuski par i tri osobe iz Velike Britanije.
Nakon istrage o nesreći, utvrđeno je da se dogodila jer piloti nisu poštovali uputstva zemaljskog kontrolora. Nesreća je označena kao greška pilota. Međutim, neki od rođaka žrtava nisu verovali u zvaničnu priču o tome šta se dogodilo.
Sestra jedne od žrtava, Marija Eleonora Fais, pronašla je posle nekoliko godina izveštaj zamenika šefa policije Đuzepea Perija koji sugeriše da je bomba eksplodirala u avionu. Peri je optužio desničarsku subverzivnu grupu da je postavila bombu nakon što joj je pomogla mafija. U vreme kraha, političko raspoloženje u Italiji se pomeralo udesno, a očekivalo se da će desničarske stranke imati dobre rezultate na izborima. Nacionalna asocijacija italijanskih pilota (ANPAC) takođe je stala na stranu svog mrtvog kolege, odbijajući da veruje da je napravio bilo kakvu grešku.
Blic
