Turska zabranila izvoz limuna do avgusta
Veća potražnja već dovela do rasta cena, a može da se očekuje i nestašica. Uvoznici se okreću prema dobavljačima iz Argentine
{module Oglas 2019 – U članku 1}
Turska je zbog rasta tražnje i podmirivanja sopstvenog tržišta zabranila izvoz limuna do avgusta i ova ograničenja mogla bi da dovedu do nestašice ovog voća na tržištu Srbije i drugih zemalja, izjavio je Rasim Ljajić, ministar trgovine. On je rekao da zaliha za sada ima dovoljno, ali da bi moglo da se dogodi i nestašica ovog južnog voća. „Limun jeste skuplji, ali ga za sada ima, rekao je Ljajić za „Politiku” i dodao da su uvoznici najavili da će se preorjentisati na dobavljače iz Argentine odakle bi od aprila do juna mogle da stižu isporuke u Srbiju.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
Širom sveta južno voće, posebno pomorandže i limun trenutno su među najtraženijim proizvodima, što je dovelo i do značajnog rasta cena. Na to ukazuje i drastično poskupljenje pojedinih sokova od citrusa. Od izbijanja pandemije, sok od pomorandže na svetskom tržištu dostiže rekornu cenu u poslednjih pet godina, a to bi očigledno moglo da se dogodi i sa limunom. Prema poslednjem izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije(Stips),sa Kvanataške pijace u Beogradu, njegova minimalna zabeležena cena bila je 205 dinara, a maksimalna 230 dinara po kilogramu. Ponuda je ocenjena kao prosečna i zabeležen je rast cena.
{module Oglas 2019 – U članku 2}
Poslednjih godina do skoka cena ovog voća dolazilo je nešto kasnije. Uglavnom, sredinom maja a nekoliko sezona bilo je i problema i sa kvalitetom, jer je na naše tržište, takođe zbog nestašica usled izraženih klimatskih promena, često stizao i limun lošijeg kvaliteta.
U svetu se godišnje proizvede oko 20 miliona tona ovog voća, a najveći proizvođači su Brazil i Kina. Limun se koristi za različite namene i njegova potrošnja je velika. U Srbiju se pretežno uvozi iz Turske, Argentine i Izraela. Mihajlo Nikolić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu rekao je za naš list da je rod limina ove godine bio dobar, čak iznad proseka, što se videlo i po cenama na tržištu. Sve se promenilo zbog transporta i izvoza i nerealno je očekivati da dok su granice zatvorene južno voće prolazi brže, mimo procedura.
– Ono što se zna jeste da je rod svih citrusa ove godine bio dobar, pa tako i limuna. Sada je veća potražnja, jer je to voće prirodan izvor vitamina. Naravno, mi sada možemo da se okrenemo našim proizvodima iz Srbije, recimo malini, kupini, višnji, jer tog voća ima na lageru. Na taj način promovišemo i domaću proizvodnju – rekao je profesor Nikolić.
(Politika)
