Ovaj deka živi sam, a svake večeri ostavlja oproštajno pismo na stolu zbog najbolnijeg razloga (VIDEO)

Penzionisani radnik u brodogradilištu Džon Foster (76) živi sam jer mu je cela porodica preminula, a sada je za “Kanal 4” ispričao svoju tužnu životnu priču. On, naime, svako veče ostavlja oproštajnu poruku na stolu u slučaju da umre i stavlja tetrapak sa mlekom pored vrata da se ohladi, jer tako štedi na računima za struju.

Foster se pojavio u emisiji “Britanski zaboravljeni penzioneri”, gde je priznao da je isključio svoj prazan frižider i da noću sedi u mraku kako bi štedeo struju jer nema kako da je plati.

Ovaj 76-godišnjak iz Sanderlenda živi sam u kući koju je nekada delio sa roditeljima i dvoje braće i sestara, a novinarima je ispričao o svojoj svakodnevnoj borbi sa izolacijom, finansijskim pritiscima izazvanim sve većim troškovima života.

– Potpuno sam sam. Nemam nigde živih rođaka, ostao sam samo ja, to je to. Ja jednostavno postojim – rekao je on u emisiji dok se na snimcima vidi kako polaže ostavlja svoju poruku na sto, u slučaju da umre tokom noći.

Počeo da ostavlja pisma nakon smrti sestre

– Počeo sam to da radim nakon što mi je sestra umrla. Nemam porodicu, svi su već umrli, tako da niko to ne može da uradi umesto mene. Ako neko uđe u kuću kada mene ne bude bilo na ovom svetu, to je prva stvar koju će videti. Pozvaće pogrebnike, oni će izaći na teren i sve će se lako rešiti – objasnio je 76-godišnjak.

Na pitanje novinara da li je tužan zbog toga, Foster je odgovorio: “Trebalo je da me pitate da li se ikada osećam srećnim. Jer sam tužan sve vreme.”

Penzioner je objasnio da mu je brat koji je bio rudar preminuo četiri dana pre 41. rođendana, dok mu je sestra umrla pre pet godina. U međuvremenu, njegova majka i otac umrli su u razmaku od 27 sati.

– Nemam porodicu, nikad nisam bio u braku, nemam dece. Ako izgubiš jednog ili dva člana porodice, to je samo po sebi loše, ali ako izgubiš sve, potpuno si sam i to je onda noćna mora – rekao je Foster i dodao:

“Ne mogu da verujem da sam poslednji koji je ostao. Ne ide mi to u glavu, ne možeš da se navikneš na to nikako”.

U dokumentarcu se pojavljuje i Karen Nobl, iz lokalne dobrotvorne organizacije, koja pomaže gospodinu Fosteru da dobije određene beneficije kao penzioner kako bi mogao da plati komunalije i hranu.

Uspela je da mu obezbedi dodatnih 131,25 funti svake nedelje, na šta penzioner nije ni znao da ima pravo.

– Sada dobijam mnogo više novca, na šta sam imao pravo nekoliko godina, ali to nisam uopšte ni znao – rekao je Foster, koji je srećan što sada može da priušti odlazak u kupovinu i više ne mora da se oslanja na Britanske banke hrane.

“You either eat or put your heating on… Freeze to death or starve to death.”

2.1 million UK pensioners are living in poverty – and there are fears the cost of living crisis is making life even more challenging for some. @C4Dispatches meets John, a 76-year-old living alone. pic.twitter.com/zNuSqMtok5

— Channel 4 Dispatches (@C4Dispatches) June 7, 2023

Stariji ljudi ne koriste internet

– Znam da je dosta tih informacija dostupno na internetu, ali svi znamo da stariji ljudi ne koriste internet. Što se tiče Džona, da je neko seo sa njim kada mu je sestra preminula i kada je ostao sam, on bi shvatio da mu je potrebna dodatna podrška. Međutim to niko nije uradio, pa se pitam čija je to odgovornost i kako ćemo to rešiti? Šokiran sam što imamo čoveka od 76 godina koji je mogao da dobije dodatne beneficije poslednjih 10 godina, a niko to nije sakupljao – rekla je Nobl, preneo je Dejli Mejl.

Istraživanje koje je za ovaj dokumentarac naručio Kanal 4 otkrilo je sa kakvim se problemima suočavaju stariji ljudi u Britaniji zbog povećanja računa za gas i struju. Tako su objavili da jedna od pet (19 odsto) starijih osoba od 65 godina odlazi ranije da spava kako bi uštedeli na grejanju, a 1,8 miliona ljudi je ove zime potpuno isključilo grejanje da bi uštedeli novac. Tri od pet (59 odsto) starijih od 65 godina reklo je da koriste grejanje manje nego obično.

– Ono što vidimo u ovom programu trebalo bi da bude poziv za buđenje koji podstiče važnu debatu o tome kako osigurati da svaka starija osoba može da živi dostojanstveno i bez straha od sledećeg velikog računa koji ne može da plati – zaključila je članica humanitarne organizacije Karolin Abrahams.

(Jutarnji list)