Ni ruska, ni kineska: Ovo je vakcina u koju se polaže najviše nade
Vest da je Rusija prva u svetu registrovala vakcinu protiv koronavirusa dala je nadu mnogima. Međutim, brojni su i oni koji sumnjaju u njen kvalitet i radije bi sačekali onu iz Nemačke.
{module Oglas 1 – 2020}
Nepisano pravilo kaže da ono što se proizvede u Nemačkoj garantuje kvalitet i pouzdanost. Slično je i sa vakcinom protiv koronavirusa koju čeka ceo svet. I mada su Rusi prvi u svetu već registrovali vakcinu protiv ove pošasti, brojke kažu da bi jedina vakcina koju bi ljudi masovno dobrovoljno primili bila ona iz Nemačke. Najbolji dokaz za to je podatak da se pre mesec dana oko 4.000 dobrovoljaca prijavilo da učestvuje u istraživanju za pronalazak vakcine za koronavirus u univerzitetskoj bolnici u Tubingenu.
“To je prava luksuzna situacija, za razliku od uobičajenih kliničkih ispitivanja”, rekao je tada direktor studije Piter Kremsner sa Intituta za tropsku medicinu.
On je dodao da inače imaju problem sa pronalaskom dovoljnog broja volontera za testiranja.
{module Oglas 0 – 2020}
Klinička studija započeta je u univerzitetskoj klinici sredinom juna kako bi se testirala tolerancija na vakcinu koju je razvila biofarmaceutska kompanija CureVac iz Tubingena.
“Do sada je sve bilo u redu”, rekao je tada Kremsner o nekoliko desetina onih koji su u fazi I primili vakcinu i dodao da studija nije otkrila senzacionalne ili zabrinjavajuće detalje niti neuobičajene nuspojave kod dobrovoljaca.
Kompanija CureVac radi na takozvanim mRNK vakcinama. Oni su omogućili mRNK gradivne instrukcije za protein koronavirusa Sars-CoV-2. Nakon vakcinisanja, ljudske ćelije stvaraju ovaj protein, koji telo prepoznaje kao strani. Zatim telo stvara antitela i druge imune ćelije protiv njega.
Sju An Klemens, infektolog i član istraživačkog tima CureVaca,, rekla je nedavno da će ta kompanija u septembru ili oktobru započeti sa studijom u Brazilu, gde ima mnogo zaraženih.
Rukovodilac studije Peter Kremsner rekao je da su dosadašnji, prvi manji testovi u Nemačkoj protekli dobro i dodao da se testiranje vrši na 180 osoba.
Masovna upotreba sledeće godine
Nemačka je do sada već odobrila grantove za nekoliko biotehnoloških kompanija kako bi im pomogla da ubrzaju razvoj potencijalnih vakcina protiv koronavirusa, Nemačka ministarka nauke Anja Karliček najavila je potom dodatna sredstva kompanijama koje rade na pronalasku vakcine protiv koronavirusa. Međutim, ona je pre desetak dana ublažila očekivanja da bi vakcina mogla biti gotova pre sredine sledeće godine.
“Ne smemo da očekujemo čuda i moramo da pođemo od toga da će vakcina za šire slojeve stanovništva biti spremna najranije sredinom sledeće godine”, rekla je Karliček.
Potom je prošle nedelja stigla vest da su u Kini počela testiranja na ljudima za potencijalnu vakcinu protiv korone koju su napravili u nemačkoj farmaceutskoj kući BioNTech u saradnji sa kineskom kompanijom Fosun Pharma.
{module Oglas 2 – 2020}
Do sada je 72 ljudi primilo prvu dozu ove probne vakcine nakon što su kineski zvaničnici odobrili fazu I. Ova vakcina poznata kao BNT162b1 takođe spada u mRNA vakcine.
U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji navode da je od 24. jula na globalnom nivou bilo 25 vakcina protiv kovida 19 u kliničkoj evaluaciji i preko 140 vakcina u pretkliničkoj evaluaciji.
Trka za vakcinu je komplikovana i jer je neophodno paralelno pokretanje proizvodnje sa kliničkim probama i potencijalno sa gubitkom, pre nego što se može znati da li je vakcina uopšte efikasna u masovnoj primeni.
A do tada, po društvenim mrežama uveliko se šire zanimljivi komentari.
Sumnja u rusku vakcinu
Predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je juče da je Rusija prva zemlja koja je registrovala vakcinu protiv kovida 19 posle manje od dva meseca ispitivanja na ljudima.
Nemačka je nedugo potom izrazila sumnju u kvalitet i bezbednost ruske vakcine i istakla da se lek u Evropskoj uniji može registrovati tek posle svih kliničkih ispitivanja.
“Bezbednost pacijenata je najviši prioritet. Nema podataka o kvalitetu, efikasnosti i bezbednosti ruske vakcine”, rekla je portparolka ministarstva zdravlja.
(Nova.rs)
