Naši ljudi hrle u Nemačku, a Nemci u ovu zemlju: Turizam joj nije jača strana, ali ekonomija jeste
“U Lihtenštajnu se govori nemački jezik, a pola radne snage čine susedi iz okolnih zemalja”
Pixabay
{module Oglas 1 – 2020}
Malena kneževina, od svega 40.000 stanovnika, smeštena između Austrije i Švajcarske, naziva se Lihtenšajn, a kolokvijalno i “poreska oaza”. Njena poreska politika privlači strane kompanije već godinama.
Verovatno je nikada niste posetili, a tome u prilog ide i podatak da je Lihtenštajn druga najslabije posećena evropska država, mada može da se pohvali zavidnim nivoom BDP-a. Naime, to je ujedno zemlja koja ima drugi najviši BDP po glavi stanovnika – 165.028 dolara po osobi godišnje, a ispred je samo Monako.
Ima jednu veću železničku stanicu, slabo razvijen turizam i infrastrukturu, maksimalno je izolovan u odnosu na druge zemlje Evrope, ali mu je ekonomija jača strana. Štaviše, dok naši ljudi idu putem Austrije i Nemačke u potrazi za boljim životom, žitelji tih zemalja neretko odlučuju da žive i rade u Lihtenštajnu.
{module Oglas 0 – 2020}
Prednost je što se u toj zemlji govori nemački jezik, a Lihtenštajn je smešten visoko u Alpima, pa bi mogao da odgovara samo onima koji su navikli na hladnije dane. Za posao, odnosno za digitalne nomade, može biti idealna destinacija. Zanimljivo je da cela zemlja, po svojoj veličini, zauzima tek osminu Los Anđelesa.
Lihtenštajn je dom brojnim svetskim kompanijama, zbog niskih poreza – porez na dobit iznosi svega 12,5 odsto, a prihodi tih kompanija sada čine 30 odsto državnog budžeta zemlje. U ovoj zemlji se koristi švajcarski franak, a kada smo pomenuli radnu snagu iz susednih zemalja, treba pomenuti da ona čini čak 50% ukupne radne snage.
Od 2008. Lihtenštajn je pod pojačanim pritiskom, pogotovo Nemačke i SAD, zbog netransparentnosti poreskog i bankarskog sistema. Usledilo je potpisivanje niza bilateralnih sporazuma o razmeni poreskih podataka s drugim državama, a od pre dve godine – Lihtenštajn sa EU automatski razmenjuje podatke o bankovnim računima.
Prema podacima koje daje, ova zemlja navodno nema državni dug, a njena ekonomija je fokusirana na proizvodnju, finansijsku industriju i industriju usluga. Nezaposlenost je pre korona krize iznosila svega 2 odsto, a platežna moć u zemlji je vrlo visoka. Prosečne plate idu od 3.500 do 9.000 franaka. (Telegraf)
{module Oglas 2 – 2020}
