KAKO ŽIVI 450.000 DRŽAVLJANA SRBIJE U NEMAČKOJ – Zarađuju od 1.400 do 4.000 eura, znaju kad rade, kad odmaraju, a najveći trošak im je kirija
Oko 450.000 državljana Srbije živi u Nemačkoj, 100.000 više nego što ih je u Austriji i 200.000 više nego u Švajcarskoj. Godišnje ih u proseku u Nemačku ode oko 25.000 .
{module Oglas 2019 – U članku 1}
Da li će ovaj broj biti veći ili manji od 1. marta naredne godine kada na snagu stipa novi zakon za odlazak građana Zapadnog Balkana u Nemačku, još je rano proceniti, ali ono što je izvesno jeste da će propisi doneti i olakšice i ograničenja.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke, u 2015. godini u Nemačku je otišlo 24.616 državljana Srbije, a godinu dana kasnije 33.000. Ovaj broj znatno je veći ukoliko se zna da veliki broj građana u Srbiji ima hrvatski pasoš i da u Nemačku odlaze iz Hrvatske, odakle se godišnje u Nemačku iseli oko 50.000 ljudi. Procene su da je put Nemačke od 2000. godine iz Srbije otišlo više od 200.000 građana.
Građani Srbije u Nemačkoj uglavnom žive u industrijski moćnim pokrajinama – Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu… Najčešće rade u građevinarstvu, ugostiteljstvu i u proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, poljoprivredi, kao i na uslugama čišćenja… Do posla dolaze preko poznanika, a najčešće preko rođaka koji su se u Nemačkoj “obreli” mnogo ranije. Oni im u početku, dok se ne snađu i ne dobiju dve, tri plate, vrlo često daju i smeštaj.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
Najveće plate do 4.000 evra zarađuju profesionalni vozači. Održavanje kuća plaća se 30 evra po satu, radnici na obezbeđenju mogu da zarde 1.800 evra mesečno, radnici u klanici do 2.000 evra najviše, ziradi 8-9 evra po satu, medicinske sestre 2.300 evra mesečno, a negovateljice za stare 1.800 evra.
Za većinu poslova koje rade ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. Veliki broj njih, zbog dece rade skraćeno radno vreme do 13 ili do 15 sati, ali i sa tim radnim vremenom mogu da zarade 1.400 evra, koliko iznosi minimalac u Nemačkoj.
“Ono što je važno zna se kad radiš, kad odmaraš, a i da će ti svaki prekovremeni sat biti plaćen. Kući sa posla ideš i umoran, ali bez stresa i pitanja šta će biti sutra. Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš”, kaže nam Mario koji se iz Beograda sa porodicom uputio put Nirmberga pre četiri godine, a danas radi na poslovima obezbeđenja u jednoj nemačkoj privatnoj firmi.
{module Oglas 2019 – U članku 2}
Za stan od 500 do 1.300 evra
Državljane Srbije širom Nemačke iznajmljivanje stana mesečno košta od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko odluče da zakupe kuću. Najčešće zakupljuju stanove na periferiji čak i ako na posao moraju da putuju kilometrima, jer su cene zakupa u centralnom delu grada i duplo veće. U blizini Nirnberga prazan stan od 75 kvadrata, bez režija, košta 500 evra, dok trosoban namešten stan u industrijskoj oblasti Hesen kod Frankfurta staje 1.300 evra.
Južnije, u oblasti Baden-Virtemberg, u gradu Karlsrue, za stan od 48 kvadrata bez režija treba izdvojiti 600 evra mesečno. Taj isti stan koji je udaljen sedam kilometara od centra grada sa režijama mesečno staje 200 evra više.
Recesija uzima danak?
Da Nemačka više nije ono što je bila, pokazuje to što je ova (i dalje) najjača evropska ekonomija u nekoliko navrata u prethodnom periodu bila na korak od recesije. Prošlogodišnji privredni rast u ovoj zemlji od 1,5 odsto bio je najslabiji u poslednjih pet godina, a pad potrošnje i proizvodnje nastavljen je i u ovoj godini. To je ostavilo uticaja i na radnike, pojedine firme zvanično su obavestile javnost da zbog manje posla skraćuju radno vreme. Ipak, poslednjih dana mogu se čuti optimistične informacije iz resornih institucija.
“Sa današnje tačke gledišta, nema razloga za strah da će Nemačka skliznuti u recesiju”, ocenila je pre neki dan Bundesbanka. Centralna banka je, takođe, primetila da postoje određeni signali stabilizacije industrijske tražnje uz argument da će tržište rada verovatno ostati prilično snažno.
