Kako se urušila njemačka strategija vakcinacije protiv korone
Kada je nemačka kompanija “Biontek” u saradnji sa farmaceutskim gigantom “Fajzerom” razvila vakcinu protiv koronavirusa, širom sveta samo je dodatno pojačano uverenje da se Nemačka predvođena Angelom Merkel nesumnjivo najbolje suočava sa pandemijom. Samo nekoliko meseci kasnije, ispostavilo se da je kancelarkina navodna superiornost u kriznom menadžmentu, između ostalog, pala upravo na pitanju nabavke vakcina.
Formalno, Nemačka je samostalno i preko Evropske unije nabavila 300 miliona doza vakcina različitih proizvođača, ali je veliko pitanje kada će te količine biti isporučene, a u nekim slučajevima čak i da li će uopšte biti odobrene za korišćenje.
Pa kako se dogodilo da zemlja u kojoj je razvijena vakcina ostane bez dovoljno velikog broja doza te iste vakcine?
Kancelarkina usluga Ursuli fon der Lajen
Priča o tome počinje prošlog leta, kada su ministri zdravlja Nemačke, Francuske, Holandije i Italije zajednički pregovarali sa proizvođačima tada još kandidata za vakcine o količinama koje će isporučiti celoj Evropskoj uniji.
Međutim, kako su saznali nemački mediji, kancelarka Angela Merkel je zahtevala od svog ministra Jensa Špana i njegovih kolega da ceo posao prepuste Evropskoj komisiji i njenoj nekada bliskoj saradnici, a sada predsednici EK Ursuli fon der Lajen.
Najtiražniji nemački dnevni list Bild objavio je i faksimil pisma koje su ministri zdravlja uputili Evropskoj komisiji tražeći od nje da preuzme posao pregovora sa dobavljačima vakcina iako su, kako navodi ovaj tabloid, njih četvorica već bili nadomak postizanja dogovora sa proizvođačem oksfordske vakcine o nabavci 400 miliona doza.
Ono što je trebalo da bude kancelarkin “veliki gest” prema Briselu i Ursuli fon der Lajen, na kraju je postala, prema oceni kolumniste magazina Fokus Jana Flajšhauera, “najrazornija kancelarkina odluka za 15 godina vlasti” te da trenutno Izrael sa velikom razlikom prednjači u trci u vakcinaciji, a slede Bahrein, SAD i Velika Britanija.
“Drugim rečima, vlada je ovaj zadatak, koji je od ključne važnosti za zdravlje građana, delegirala Briselu, gde se, nažalost, i u zdravstveni pitanjima prvo razmatraju politički aspekti, a tek onda pragmatični”, navodi Flajšhauer i delom objašnjava kako se došlo do toga da EU naruči premalo vakcina od proizvođača koji su bili najbrži u razvijanju vakcine protiv korone.
Visoka cena ustupka Francuzima
U političkim krugovima u Berlinu i Briselu već neko vreme nije tajna da je prilikom izbora od koga će biti naručene i unapred plaćene vakcine presudnu reč imala – nacionalnost proizvođača.
Prema pisanju nekoliko nemačkih medija, ali i tvrdnji poslanika nemačkih socijaldemokrata Karla Lauterbaha, Francuzi su pritiskali EK da broj poručenih vakcina od nemačkog “Bionteka” ne bude mnogo veći od broja poručenih od francuskog farmaceutskog giganta “Sanofi” uprkos tome što je njegova vakcina daleko od završne faze. Za Francuze je to, tvrde mediji, bilo pitanje nacionalne reputacije.
S druge strane, francuski ministri demantuju da su pritiskali Brisel i ističu da su to bile kolektivne odluke, te da nemačke laboratorije nisu zapostavljene, budući da su ogromne količine doza naručene i od nemačke kompanije “Kjurvak”, koja takođe još nije razvila vakcinu.
Kolumnista Fokusa pak odgovornost baca na kancelarku Merkel i pita se “šta ako se ispostavi da njena nepažnja prolongira umiranje” od kovida 19 i da “njena pogrešna odluka košta ljudskih života”.
Nemački zvaničnici odbacuju ovakve kritike i ističu da je bilo važno pokazati evropsku solidarnost i obezbediti vakcine za celu EU. Doduše, u septembru je Nemačka samostalno nabavila još 30 miliona vakcine od “Bionteka” i “Fajzera”, ali zvaničnici to ne opisuju kao “nacionalizam” u borbi protiv pandemije.
Da li je važna cena vakcine?
U odbranu kancelarke i EU su stali i pojedini mediji pa tako zamenica glavnog urednika Zidojče cajtunga Aleksandra Federl-Šmid u komentaru ističe da je razumljivo to da je EK nastojala da rasporedi rizik te se koncentrisala na šest najperspektivnijih od 40 potencijalnih proizvođača.
“Osim toga, zajednička pregovaračka pozicija Evropljana osigurala je da cena ne ode u nebo. Od onoga što je dosad poznato, SAD i Izrael su naručili više vakcina ‘Fajzera’ i ‘Bionteka’, ali za to plaćaju mnogo veću cenu”, smatra urednica u minhenskom dnevniku, ističući da u slučaju da je Berlin postupio drugačije, među članicama EU izbila bi nedostojna nacionalistička borba za distribuciju vakcine.
Pominjanje cene razbesnelo je zamenika glavnog i odgovornog urednika Bilda Paula Ronchajmera, ocenivši da je “ludilo” to što se spominje to da EU nabavlja vakcinu za 12 evra, a Izrael za 23 evra. On cinično dodaje da su plaćanjem više cene “samo spaseni ljudski životi”.
Da ipak nije sve ni do cene, svedoči to da su “Fajzer” ali i “Astra-Zeneka”, koja proizvodi takozvanu oksfordsku vakcinu, najavili da će, kako tvrde, zbog problema u proizvodnji morati da smanje već dogovorene isporuke vakcina.
Sumnja u proizvođače vakcina
To je izazvalo revolt u Briselu ali i Berlinu, naročito što se u sumnja istinitost tvrdnji proizvođača da imaju problema u proizvodnji. Mediji spekulišu da su “Fajzer” i “Astra-Zeneka” doze namenjene za EU preusmerile nekom drugom kupcu koji je bio spreman da plati mnogo više novca.
Da tu ima nešto više od spekulacija svedoči i izjava nemačkog ministra zdravlja od ponedeljka da će EU uvesti obavezu da se registruje i odobri svaki izvoz vakcina sa teritorije EU. Prema svemu sudeći, sumnja se da proizvođači velike količine doza ipak proizvede u postrojenjima u EU i potom ih prodaju nekome van EU.
Na sve to u ponedeljak se nakalemila i priča uglednog ekonomskog dnevnika Handelsblat o tome da nemačka vlada očekuje da Evropska agencija za lekove vakcinu “Astra-Zeneke” odobri samo za mlađe od 65 godina. Proizvođač je to ubrzo demantovao, dok je nemačko Ministarstvo zdravlja saopštilo da “mora da je” izvor informacije pomešao brojke iz studije oksfordske vakcine.
Poznavoci prilika sumnjaju u to da je ovo plod lošeg rada Handelsblata, budući da on važi za nemačku verziju Fajnenšel tajmsa, a da su njegovi izvori bili upravo u nemačkoj vladajućoj koaliciji.
Da li je u pitanju vid medijskog pritiska na “Astra-Zeneku” da ipak ne smanji isporuku dogovorenih količina za 60 odsto, zasad nije poznato. Ali je poznato da Nemačka nema onoliko doza vakcina koliko je isprva planirala kada su zvaničnici obećavali da će do kraja juna svi u Nemačkoj imati priliku da se vakcinišu.
Odlaganje vakcinacije
Ubrzo je usledila korekcija pa je Špan govorio o tome da će svi moći da dobiju vakcinu u toku leta. Poslednju promenu je bez mnogo pompe iznela kancelarka Merkel, rekavši da će “do kraja leta, to jest 21. septembra, moći da se vakcinišu svi oni koji žele”.
U anketama četvrtina stanovništva u Nemačkoj kaže da ne želi da se vakciniše, ali kako sada stvari stoje i ako promene mišljenje neće moći da dođu tako lako do vakcine.
Za tačno mesec dana u Nemačkoj je dato ukupno oko dva miliona doza vakcina, to jest u proseku oko 65.000 doza dnevno. To se smatra poprilično malo za državu koja broji oko 83 miliona stanovnika.
Budući da je neophodno dati dve doze, za celokupno vakcinaciju stanovništa Nemačke u narednih osam meseci, trebalo bi davati oko 683.000 doza dnevno.
Razlog za spor tempo vakcinacije leži, prema svemu sudeći, u tome što Nemačka zasad ne raspolaže sa dovoljno velikim brojem doza. Zbog toga, danas u Nemačkoj vakcinu protiv koronavirusa dobijaju samo oni stariji od 80 godina, medicinski radnici i negovatelji u staračkim domovima.
