KAKO JE MOGUĆE DA NEKO PREŽIVI DESET DANA POD RUŠEVINAMA? Tajna je možda u TROUGLU ŽIVOTA: “Mislili smo da haluciniramo”
Više od deset dana nakon razornog zemljotresa magnitude 7,8 koji je pogodio Tursku i Siriju, spasilačke ekipe i dalje izvlače žive ljude iz ruševina.
Naravno da smo mislili da je to nemoguće, izvući nekog živog nakon deset dana bilo je stvarno veliko iznenađenje, rekao je za CNN Ozer Ajdinli, jedan od učesnika akcije spasavanja 13-godišnjeg Mustafe. Dečak je spasen iz ruševina 228 sati od zemljotresa koji je razorio delove Turske i Sirije 6. februara.
“Kada smo čuli da kažu da su pronašli nekog živog, pomislili smo da haluciniraju. Nismo mogli da verujemo. To je čudo, veliko čudo”, kaže Ozer Ajdinli. Američki CBS izveštava o još spasenih dvanaestog dana od zemljotresa: spasioci su izvukli dete, ženu i dva muškarca žive iz ruševina zgrada u Turskoj. Ali, zvanično, spasilačke ekipe prekidaju operaciju traganja za preživelima u nedelju uveče, objavio je Reuters.
Spasilačke su ekipe tokom noći izvukle Neslihan Kilic, 29-godišnju majku, iz ruševina u razorenom gradu Kahramanmarasu. Bila je zarobljena 258 sati, prenosi CBS. Nakon toga je u Antakiji pronađen živ 12-godišnji dečak u ruševinama iz kojih su spasioci izvukli 17 tela.
“Upravo kad su naše nade presušile, u 260. satu stigli smo do našeg brata Osmana”, ispričao je vođa policijskog spasilačkog tima Okan Tosun za agenciju DHA. Samo sat kasnije spasilačke ekipe su uspele da dođu do dvojice muškaraca ispod ostataka srušene bolnice u Antakiji, prenosi AP.
Reuters navodi jedan od poslednjih pokušaja izvlačenja ljudi iz ruševina od subote uveče na području Antakije, 12 dana nakon potresa. Psi tragači i termalne kamere otkrili su znakove života kod dvoje ljudi, ali nešto iza ponoći, osam sati kasnije, operacija spasavanja je prekinuta. Niko nije živ, rekao je član spasilačke ekipe Mujdat Erdogan.
U drugom slučaju iz Antakije radnici iz Kirgistana pokušali su da spasu sirijsku peteročlanu obitelj iz ruševina zgrade. Žive su izvukli majku, oca i jedno dete, ali to je dete posle umrlo od dehidracije. Starija sestra i brat blizanac iskopani su mrtvi. Ataj Osmanov rekao je za Reuters da su čuli povike dok su kopali. Zatim su zatražili od svih potpunu tišinu, kako bi preko elektronskog detektora pokušali da nađu preživele.
Dosadašnja iskustva kažu da je prvih 48 sati od potresa ključno jer tada su šanse za preživljavanje zatrpanih pod ruševinama najveće. Neka istraživanja ukazuju na to da se najviše osoba spasi unutar prvih pet, pa i šest dana.
Mustafa Avci, jedan od spasenih nakon 261 sata pod ruševinama, od svojih spasilaca zatražio je telefon i odmah nazvao brata da pita jesu li svi živi. Samo nekoliko sati pre potresa njegova žena rodila je bebu. I ona i beba uspele su nepovređene da izađu iz bolnice, oštećene u zemljotresu, prenosi CBS.
Nemam pojma kako je preživeo 228 sati, kaže za 13-godišnjeg Mustafu spasilac Ugur Sevgin u razgovoru za CNN. Dok je bager raskopavao ruševinu, uokolo su padali komadi šuta, ispunjavajući prostor iznad i ispod zarobljenog dečaka. Nije bilo netaknutog komada građevine, sve je bilo u ruševini, preneo je Ugur Sevgin. U jednom trenutku tu je bio još jedan par očiju, a zatim poziv: “Brate!” Otkopali su ga ručno i izvukli iz ruševine.
“Kada smo to videli, kada smo to čuli, bilo nas je 70-80 ljudi u ekipi, kada smo rekli da je neko živ, svi naši prijatelji su se okupili. Niko se nije pomakao i svi smo plakali”, preneo je Ozer Ajdinli.
Kaže da i sada svako malo zaplače. U više od 46.000 mrtvih od zemljotresa, svaki novi spaseni život je čudo.
Spasilac Ajdinli misli da je 13-godišnji Mustafa možda bio zarobljen u “trouglu života”: po toj teoriji, moguće je da duže preživi osoba koja se našla na zaštićenom mestu nakon što je strop pao na veći komad nameštaja. Nakon što sam video Mustafu, apsolutno verujem da još ima živih, kaže Sevgin. Svestan je da je to, realno govoreći, nemoguće, jer se protivi naučnim spoznajama. Prošlo je deset dana od potresa. Ali ako je već Mustafa predstavljao čudo, zašto takvih čuda ne bi bilo još?
Američki lekar dr. Džeron Li veruje da je još moguće pronaći žive ispod ruševina u Turskoj i Siriji.
“Mislim da će oni koje će i dalje pronalaziti biti mlađi, verovatno deca i ostali koji su robusniji”, ističe Li za CNN. Najviše šanse imaju deca, zato što su manja. I sve bolja obučenost spasilačkih ekipa i napredak u tehnikama spasavanja takođe utiče na to da se preživeli pronalaze duže vremena nakon nesreće. U potrazi se koriste psi i bespilotne letelice, unapređene su i metode spasavanja, čim se osoba pronađe, već počinje medicinski tretman spasavanja s intravenoznom rehidracijom na licu mesta.
Spasilački timovi slede generalno “pravilo četvorke”, prema kojem ljudi zarobljeni u ruševinama mogu preživeti četiri minute bez vazduha, četiri dana bez vode i četiri nedelje bez hrane. Ali, u nekim uslovima moguće je preživeti i duže: ako su, recimo, u srušenim zgradama imali pristup hrani ili vodi.
“Zaista vam treba samo malo vazduha, vode i minimalno hrane da preživite, tek toliko da živi dočekate da vas spasioci mogu pronaći”, objašnjava dr. Džeron Li, stručnjak za hitnu medicinu u Opštoj bolnici Masačusets. To, naravno, zavisi i od toga kakve povrede osoba ima. Opšte zdravstveno stanje osobe je ključno. Manju verovatnoću preživljavanja imaju oni koji već imaju zdravstvene probleme, a nemaju pristup svojim lekovima ili im lekovi uzrokuju dehidraciju.
Stručnjaci kažu da niske temperature mogu da spreče dehidraciju i toplotnu iscrpljenost, ali temperature ispod nule u Turskoj i Siriji ipak više štete povređenima. Izvučeni iz ruševina prebačeni su u bolnice, ali mnogi ne uspeju da prežive.
Dr. Suleyman Cetinkunar, šef bolnice u Adani, kaže da se većina ozljeda spašenih iz ruševina odnosi na gubitak udova, nagnječenje tkiva i traumu mozga. Osim traumatskih ozljeda, pacijenti mogu razviti “sindrom zgnječenosti”, kada se stisnuta mišićna tkiva konačno oslobode i razgrade, oslobađajući toksine. Ovi toksini mogu oštetiti bubrege i dovesti do zatajenja bubrega, uzrokujući naglo pogoršanje stanja dotad naizgled stabilnog pacijenta.
