“IZVINITE, IMA AUTIZAM”: Ljudi su nas gledali, slomila sam se i rasplakala, a onda se pojavio policajac i promenio sve
Nedelja autizma je u toku, a tim povodom donosimo vam priču jedne majke koja ima dete sa ovim razvojnim poremećajem, a koja pokazuje da njegova razlika nije bauk ali da im je razumevanje okoline od velike važnosti. Ona je ispričala jedan događaj iz voza koji je na nju ostavio snažan utisak, a sve zahvaljujući jednom divnom policajcu.
Kako kaže, popodne je pokupila svog sina Andreja iz škole i kao svaki dan krenuli su kući vozom. Dečak je navikao na vožnju koja traje 45 minuta do sat vremena, ali je ona u pripravnosti da ima sve rekvizite koji mu drže pažnju jer nikada ne zna kada će se uznemiriti i odlučiti da ustane.
“Za sve koji ne znaju, deca sa autizmom mogu da imaju dobre i loše dane. Danas je bio jedan od tih loših dana. Andrejev najveći problem sa ponašanjem na kom radi učeći razne tehnike za smirivanje jeste da se ponekad uzruja, ali ta uzrujanost eskalira u potpuni napad. Danas je bio uporan u tome da ustane i stane usred voza, pa čak i da trči kroz njega. Pokušala sam da ga nagovorim da sedne, ali nije hteo. Naše ubeđivanje trajalo je čitavih 20 minuta. Tada se njegova normalna dečačka ljutnja pretvorila u potpuni napad ili, kako ja to zovem, put bez povratka za njega”, govori Andrejeva mama.
“Ovaj čovek je zaista učinio mnogo za nas. Ponovo mi je vratio veru u ljude. Ne mogu mu dovoljno zahvaliti na neopisivoj dobroti kojom je ulepšao dan mom sinu, a verovatno i celu godinu”, zaključila je mama.
Dečak je počeo da se baca po podu, da vrišti. U jednom momentu mu je cipela pala, a on ju je uzeo i bacio usred voza. Mama je sve vreme bila na podu sa njim i pokušavala da ga smiri i da ga ‘privoli’ svime što je imala kod sebe. Međutim, situacija nije išla na bolje.
“Tada je počeo da me udara, da se trza, da me vuče za kosu, a ceo voz je gledao u nas. Mislili su sigurno da sam loša majka koja ima nevaspitano dete iako zapravo nema pomoći kada je u takvoj situaciji. Ponekad njegove emocije postanu prevelike za njega, a još kada primeti da ga ljudi gledaju, iskoristi priliku kako bi napravio pravu predstavu. Naglas sam rekla celom vozu: ‘Žao mi je, ima autizam’. Na taj način sam samo pokušala da zaustavim poglede. Stanje se samo pogoršavalo, pa sam odlučila da izađemo iz voza na sledećoj stanici. Kada sam pokušala kasnije da uđemo u drugi voz i nastavimo put ka kući, stanje se pogoršalo. Odbijao je ponovo da uđe u voz i ponovo smo se našli na podu”, objašnjava dečakova mama.
Dečak se valjao u prašini, a majka se lavovski borila da ga smiri. Međutim, kako god je pokušala da ga smiri, on bi počeo da je udara. Drama je trajala dugo, bar 15 minuta.
“Verujte, ovo nije moja prva predstava koju sa njim doživljavam kao samohrana majka, ali ponekad se i ja slomim. Došlo je do toga da sam sela pored i počela da plačem. Bolelo me je najviše što su svi gledali u moje dete i osuđivali nas oboje. Međutim, videla sam da nam neko prilazi. Bio je to policajac. Čim nam se približio, Andrej se ukipio i držao me za obe ruke. Policajac me je upitao da li mi treba pomoć i da će on da nas otprati gde treba. Video je da se Andrej ukipio kada nam se približio. Objasnila sam mu situaciju i rekla sam mu da ovo nije naša stanica i da imamo još 30 minuta vožnje. Policajac je bez oklevanja rekao: ‘U redu, onda ću i ja sa vama u voz’. Pomislila sam da će sa nama samo do ulaza, ali on je počeo pričati sa Andrejem i pokazao mu svoju opremu koju je imao. Dao mu je svoju značku i pitao: ‘Da li možeš da budeš policajac i da mi pomogneš da radim u vozu?’. Naravno, Andrej je pristao. Policajac je sve vreme bio sa nama u vozu, ispratio nas do kuće, a moj sin je mirno hodao sa njim za ruku“, govori dečakova mama i dodaje:
“Ovaj čovek je zaista učinio mnogo za nas. Ponovo mi je vratio veru u ljude. Ne mogu mu dovoljno zahvaliti na neopisivoj dobroti kojom je ulepšao dan mom sinu, a verovatno i celu godinu“, zaključila je mama.
(Yumama)
