DW – Zašto većina Nemaca neće da se vakciniše?
U Nemačkoj je spremnost na vakcinaciju pala na minimum od početka epidemije. Kao glavni razlog se navodi strah od nuspojava. Vlada računa da je za pobedu nad pandemijom potrebno da se vakciniše dve trećine ljudi.
Pixabay
{module Oglas 1 – 2020}
Prvu vakcina protiv korone koja se već masovno daje u zapadnim zemljama načinili su nemački naučnici iz Bajonteka u Majncu. U ponedeljak bi Evropska agencija za lekove trebalo da odobri to cepivo za celu Evropsku uniju, sama Nemačka planira početak vakcinacije već za 27. decembar.
Međutim, trenutno je manje od polovine Nemaca spremno da se vakciniše.
U ispitivanju sprovedenom u drugoj sedmici decembra, samo 48 odsto ljudi je reklo da će se vakcinisati, prenosi Monitoring koji su uspostavili Univerzitet u Erfurtu i Institut „Robert Koh“. U toj anketi je 40 odsto ljudi reklo da želi da prvo pričeka sa odlukom, a 11 odsto odbija vakcinaciju.
U pitanju je drastičan pad spremnosti da se primi vakcina u odnosu na proleće, kada je 79 odsto Nemaca u principu bilo spremno da se vakciniše kada cepivo bude dostupno.
{module Oglas 0 – 2020}
Što je odluka konkretnija, to je veći strah
Oni koji su skeptični ili sasvim odbijaju vakcinaciju najčešće su kao razloge navodili da vagaju prednosti i moguće rizike, kao i da ne veruju da su transparentno objavljene sve moguće nuspojave.
Ispitivanje agencije Forsa sprovedeno 15. i 16. decembra dalo je gotovo u dlaku iste procente kao pomenuta anketa. Hamburški Centar za zdravstvenu ekonomiju je prošlog meseca načinio poređenje evropskih zemalja i zaključio da se Nemačka kreće u proseku – svuda opada spremnost na vakcinaciju.
„Sada odluka postaje konkretnija“, kaže psiholog Filip Šmid sa Univerziteta u Erfurtu. „Kad ljudi govore o tome kako bi se ponašali u budućnosti, naginju da više ulaze u rizike nego kod sasvim konkretnih odluka“, rekao je on u intervjuu za Dojčlandfunk. U prevodu – pitanje o vakcinaciji sada je vrlo konkretno jer je vakcina tu.
Šmid pak u prvi plan ističe „manjak informacija“, uveren da to podstiče sumnje. „Ljudima bi trebalo pokazati da je velika moć vakcinacije u tome što postoje fakti koji pokazuju da je rizik od bolesti veći od rizika vakcinacije.“
Ni mnogi lekari neće vakcinu?
Debata se vodi i oko jedne druge ankete dva stručna udruženja zaposlenih u intenzivnoj nezi. Prema njoj, početkom decembra je 73 odsto lekara i svega 50 odsto medicinskih sestara i negovatelja reklo da bi se vakcinisalo. Pri tome 90 odsto lekara i 75 odsto medicinskih sestara i tehničara veruje da će vakcinacija biti važna za suzbijanje pandemije.
„Veoma me iznenađuje da spremnost medicinskog personala na vakcinaciju nije znatno viša i da postoji ovolika suzdržanost“, rekao je Karl Lauterbah, stručnjak za zdravstvenu politiku nemačkih Socijaldemokrata.
{module Oglas 2 – 2020}
On je ipak pretpostavio da su mnogi u anketi odgovarali negativno jer veruju da nisu u rizičnoj grupi pa da ne treba već sada da se vakcinišu, ili da su pak dovoljno sigurni zbog zaštitne opreme. Lauterbah je dodao da vakcinacija treba da ostane dobrovoljna i za medicinski sektor.
Međutim, iako je vakcinacija dobrovoljna, očekuje se da na početku potražnja bude znatno veća od dostupnog broja vakcina. Nemačka računa da će do kraja marta moći da imunizuje najviše pet miliona ljudi, a ministar zdravlja Jens Špan je najavio da će se početi od staračkih domova.
Na zanimljiv način je do javnosti došla procena zvaničnog Berlina kakav odziv na vakcinaciju očekuje. Naime, na snimku koji prikazuje kancelarku Angelu Merkel kako je u sredu išla na sednicu Vlade, u njenoj ruci su se jasno videli papiri koji možda nisu bili za javnost.
Tu se vidi da vlasti procenjuju da će na kraju 69 odsto ljudi biti spremno da primi vakcinu, ali da će najviša spremnost od 80 odsto biti u posebno osetljivim grupama. Tu se ubrajaju stariji od 70 godina, pacijenti stacionarno smešteni u bolnicama i domovima za negu te medicinsko osoblje.
Za grupu dece do 12 godina na papiru je samo navedeno da ih ima 9,9 miliona, ali bez procene koliko bi se njih vakcinisalo. „Zato se može pretpostaviti da Savezna Vlada ne očekuje da se ova grupa vakciniše“, navodi list Velt.
Teška zima diže spremnost na vakcinaciju?
Ako bi procene vlasti bile tačne, Nemačkoj će trebati oko 90 miliona doza vakcine da imunizuje 46,16 miliona ljudi. Nemačka za sada ima ugovore ili predugovore za ukupno preko 300 miliona doza, ali nisu svi potencijalni proizvođači još prošli kliničke studije i ušli u masovnu proizvodnju.
Prema procenama nemačkih naučnika, efikasna vakcinacija 65-70 odsto stanovnika bila bi dovoljna da se pobedi pandemija. Sve je više glasova koji traže opsežnu „kampanju za vakcinaciju“ kojom bi se građanima objasnile prednosti vakcine.
Kancelarka Merkel je pre nekoliko dana u Bundestagu ponovila da će vakcinacija ostati dobrovoljna, ali je dodala: „Ima i ljudi koji ne žele da se vakcinišu. Ako bi to bilo preko 40, 50 ili 60 odsto ljudi, onda ćemo još mnogo duže morati da nosimo maske jer nećemo postići imunitet krda.“
„Dobro je ako su ljudi skeptični prema, u ovom slučaju, vakcinaciji. To znači da propituju stvari i traže dokaze. Uz to naravno da iznose svoje brige i strahove, i njih treba uzeti ozbiljno“, kaže psiholog Šmid. „Mi eksperti često pravimo grešku da, čim neko iznese bojazni, odmah mu pod nos stavimo fakte. Kažemo: ‘Ne, to nije tačno, pokazaću ti studije.’ Tada se sagovornik oseća neshvaćeno.“
Šmid umesto toga predlaže da se shvate osećanja sagovornika, da se pita šta je čitao i zašto se boji vakcine. „Onda može da se napravi ponuda i da se iznesu informacije. Možda će to pre dovesti do stava da ljudi treba da se vakcinišu.“
Ministar zdravlja Špan je krajem novembra rekao da očekuje porast spremnosti na vakcinaciju kada „ova teška korona-zima bude iza nas“.
U Nemačkoj se u decembru u vezu sa koronom dovodi 9.801 smrtni slučaj. U celom novembru je ta brojka iznosila 5.796, u oktobru 964, a u septembru 190. Zemlja je od prošle srede u strogom lokdaunu koji će trajati najmanje do 10. januara.
(DW)
