Da li se građani Srbije vraćaju kući? “U Berlinu za krevet traže 400 eura. U Austriji je sve teže i teže”
Nekretnine su svuda u svetu uznapredovale, ali su u pojedinim zemljama – na rekordnom nivou
Da kriza vlada svuda u svetu jasno se vidi i iz primera razvijenih zemalja, gde građani maltene do skoro nisu znali šta je kriza, ili barem ne kao većinski ostatak planete.
Ipak, prvo je usledila korona, a onda i rat u Ukrajini početkom ove godine, što je samo produbilo postojeće egzistencijalne probleme. Hrana je nikad skuplja, računi rastu, a mnogi sve teže izlaze na kraj i sa kirijom, odnosno ratama za stan.
Tako je, recimo, u jakoj evropskoj ekonomiji – Austriji – ovih dana situacija sve teža.
Soba “za studente” 950 evra
– Apsurdno visoke cene koje se naplaćuju studentima pokazuju kako je teško stanje na tržištu nekretnina – ukazao je nedavno predsednik AK pokrajine Tirol, Ervin Cangelr.
Drugim rečima, cene soba za studente u Insbruku su drastično skočile. Istraživanje Radničke komore (AK) je pokazalo da je lani – soba u zajedničkom stanu u delu grada Volten – mesečno koštala 950 evra. Poređenja radi, maksimum iz 2020. je 800 evra.
Zbog ovog teksta, na našem portalu je osvanulo brdo komentara, uglavnom naših gastarbajtera koji pišu svoja iskustva sa svih krajeva planete – od Austrije i Nemačke, preko Pariza do Toronta.
“Frankfurt, stan 80 m2, 10 ljudi u stanu po 300e, hrana minimum 350e, satnica 10 do 14e radiš kao konj, na sve strane se krade, gaće, čarape, obuća, zaradiš 1.800e potrošiš više od pola i koja je poenta rada tamo. Ja sam se vratio, imam isto radno vreme, manje troškove, sa svojom sam porodicom i ostane mi više i niko me ne potcenjuje”, napisao je jedan naš čitalac.
Drugi je rekao da u Berlinu samo krevet naplate 400 evra, dok je i u Kanadi situacija alarmantna.
“Živim u okolini Toronta, čitam da su u samom Torontu kirije po 2.500 dolara za jednosoban stan, plus troškovi kako oni kažu utilities. Svugde je sve postalo skuplje takva je situacija šta se može. Kome se ne sviđa, može da se vrati, da se preseli u manje gradove po inostranstvu, itd. Kriza je svuda u svetu”, piše jedna čitateljka.
Ima i onih koji su, svakako, zadovoljni životom u EU i koji kažu da je “svuda teško s jednom platom”.
“Plaćam 800 evra na periferiji Pariza, plus troškove stana, dođe preko 1.000 evra mesečno; da su normalni – nisu, ali je tako, prihvatiš ili ne”, glasi još jedan komentar.
Heute piše o praznim rafovima, i iskustvu jednog čitaoca koji je tokom vikenda želeo da u podne obavi svoju ritualnu kupovinu, u prodavnici u Beču, u 11. distriktu Simmering.
Međutim, kada je stao ispred frižidera jednog diskonta, imao je šta i da vidi: svo mleko, puter, sir i jogurt su rasprodati. Stajalo je i obaveštenje: “Žao nam je, trenutno nismo u mogućnosti da ponudimo ove artikle”.
Heute piše kako ostaje nepoznato da li su “gladni kupci” sve razgrabili ili je diskont već bio “pogođen” uskim grlima u lancima snabdevanja, usled rata u Ukrajini i inflacije.
A u vezi sa tim, raste cena mleka i mlečnih proizvoda. Zbog rasta troškova za oko 30 odsto – mlekare u Austriji najavljuju preventivnu obustavu isporuke.
Druga po veličini mlekara u Austriji “NOeM”, čije je sedište u Badenu, upozorava na rast cena mleka i mlečnih proizvoda. Cena litre sirovog mleka je već porasla za više od 10 centi, što je rast od 30 odsto, saopštio je direktor mlekare, Alfred Berger.
On je najavio i da će njegova mlekara “preventivno obustaviti isporuku određenih proizvoda”. O kojim proizvodima je reč – nije navedeno u saopštenju. Berger ukazuje na nestašicu ambalaže, ali i na manjak kod pripreme voća za voćne jogurte.
– Kod maline je cena porasla za tri do pet puta, ali nema garancije da će roba biti dobijena. To su nove okolnosti za sve – objasnio je i dalje istakao da “ponude često važe svega nekoliko dana”.
Rast cene sirovog mleka za više od 10 centi po litri donosi “NOeM” mlekari dodatne troškove u visini od 40 miliona evra. Ti troškovi biće preneti na potrošače, a rast cene zavisi od mlečnog proizvoda.
(Telegraf Biznis)
