“Imam dvije opcije – da razapnem šator i u njemu živim ili da se objesim”: 29 godina radio u firmi, nisu mu uplaćivali staž, sad nema penziju i ostaje bez kuće

Dok većina razmišlja gde i kako da provede prvomajske praznike Miladin Marković zna gde neće biti – u kući u kojoj je godinama stanovao. On ostaje tačno 1. maja bez krova na glavi, bez para, i sa kesom lekova koji su mu neophodni da preživi.

Pored već ugrožene egiszencije, Miladin mora tada da napusti kuću u kojoj je živio kao podstanar sa simboličnom kirijom od 150 evra koliko je plaćao gazid za celu godinu. Nemajući nikakva primanja jer je trenutno nezaposlen, ovaj skromni čovek ne zna šta će dalje sa svojim životom.

Miladin je iz sela Željova u blizini Banovića u Bosni i Hercegovini. Ceo život je radio u istom preduzeću koje je 2014. godine otišlo u stečaj. Tada je Miladin ostao na ulici. Kako mu nisu isplaćene sve plate, niti su mu uplaćeni svi doprinosi za radni staž, on trenutno nema mogućnost da ostvari penziju.

– Situacija nije dobra, nemam nikakva primanja. Radio sam u preduzeću 29 i po godina, imao sam uplaćeno samo 9 godina. Da imam neko primanje možda bih se i mogao spasiti, ali ovako ne verujem. Ovako ću morati da tražim pomoć od ljudi da mi pomognu bilo kako, ja ću biti zadovoljan – kaže vidno zabrinuti Miladin za Jutjub kanal “1minut”.

Bar da kupim kontejner da u njemu živi

Miladin kaže da nekad pomoć dobije od socijalnog i Crvenog krsta, i na tome je zahvalan.

“Nemam primanja, jedino od socijalnog dobijem paket hrane, a ostalo slabo. Nekad dobijem od Crvenog krsta, jednom u 6 meseci i to je to”, kaže on.

Iako je firma bila jaka od nje se i ne nada da će dobiti bilo kakav dinar, te je njegova jedina želja da mu narod pomogne kako bi kupio stambeni kontejner u kojem bi mogao i dalje da živi u selu Željova.

Komšije imaju reči hvale za Miladina, te smatraju da je prema njemu učinjena velika nepravda.

– Mile komšija je čovek na kome je napravljena velika greška i napravda. Mile je bio u vojsci, služio je, a nema nikakvog benefita. Bio je u firmu veliki radnik, ali eto, oni se ugasili, nije uplaćivan radni staž i čovek je sada ostao bez ičega – kaže komšija Salem Hasić.

Miladin neki dinar zaradi kada pomogne komšijama, te taj novac skuplja za hranu, za lekove kojih kako kaže ima na izvoz i za godišnju kiriju za kuću u kojoj kako izgleda više neće živeti. Kaže da najviše radi kod jednog čoveka koji je rodom iz Finske, te mu je zahvalan jer kako objašnjava prihvatio ga je kao oca i on ga upravo i izdržava u životu.

– Sada je meni samo problem krov nad glavom, a ostalo ću nekako skrpiti. Nije mi svejedno, imam dva izlaza, da kupim kilo najlona da napravim šator i otvoreno kažem svima tu živim, ili druga opcija da se obesim, nemam druge – kaže Miladin koji veruje u snagu i volju dobrih ljudi da će mu pomoći.

U selu važi za vrednog čoveka

Komšija iz Finske takođe je imao samo reči hvale za Miladina.

“On je dobra duša. Ali u velikom problemu, izgubio je mesto stanovanja, i mi smo uzeli od njega izjavu o njegovoj situaciji i o njegovim željama da bi obezbedio sebi barem jedan stanbeni kontejner. Mi smo spremni da mu pomognemo da može mirno živeti u njegovom dragom selu. Miladin je dobar čovek, međutim udaran je sa svih strana ali njegova dobra duša je sve pretrplea”, rekao Antti Tepponen.

Iako je plaćao celu kuću, Miladin kaže da je živeo samo u jednoj sobi, gde je imao sve što mu je potrebno, te smatra da je za njega dovoljna jedna soba i kupatilo.

“Ne pušim, ne pijem, kafu ne pijem. Nisam neka pijanica, sve se mora ispitati, komšiluk može potvrdim da nisam neki koji će uništiti nešto”, objašnjava Miladin dok pokazuje svoju već spakovanu odeću u kesama za smeće, spreman da napusti svoj stari dom sa nadom da će dobri ljudi pomoći da se useli u neku sobu ili kućicu koju će moći da održava i da živi nekim lagodnijim životom.

(1minut)