Vladimir Trifunovic: Neka vam dobri Allah podari mudrosti i snage da nastavite stopama velikog Muamera Zukorlića
Pisao: Vladimir Trifunovic
Znam da je teško priznati činjenicu za mnoge muslimane da velikog muftije više nema, ali ako je za olakšanje teško je i nama hrišćanima da ga nema, a još teže je hrišćanima/pravoslavcima da priznaju činjenicu da je Muamer Zukorlić bio moderni Sveti Sava našeg vremena.
Nekako ga je Bog i postavio da bude i rođen u kraju odakle je i sam bio Sveti Sava, poznatiji kao Rastislav (Rastko) Nemanjić.
Ja kao pravoslavac, hrišćanin, normalno da nisam mogao da se slažem sa svim što je gospodin Zukorlić govorio, ali me to nije ni mnogo zanimalo kada sam video šta radi.
Za one koji ne znaju došao je 1994. (ako se ne varam) na čelo kao najmlađi muftija u celom muslimanskom svetu ikada (imao samo 23.5 godine tada). U tom trenutku bilo je samo 3-4 funkcionalnih džamija u njegovom kraju.
Kada je otišao bilo je 97 džamija. Ali nisu verski hramovi meni reper, pošto Amfilohije ih je digao 700, koliko je Zukorlić radio na prosveti. Prosvetljavanju naroda koji je bio u mraku.
A to je radio tako što je pored univerziteta podizao i škole i vrtiće. Koliko znam za njegovo vreme skoro 12 ih je podignuto.
To je više nego naša SPC, a da ne pričamo koliko naša pravoslavna crkva ima više budžeta od države i samih vernika koji doniraju. SPC nije podigla za poslednju 20-30 godina 12 pravoslavnih, srpskih škola.
Međutim za njega kao što je sam govorio “ne postoji ništa nemoguće”. Jedan naizgled mali čovek, iz malog sela Orlje, koje je imalo 255 ljudi po popisu iz 2002. je uspeo da za sobom povuče hiljade i desetina hiljada ljudi da budu malo bolji nego juče.
A sve je to u njemu formirano kako on kaže do 7 godine kako su ga đedovi ozbiljno učili. Njih 26 je bilo u porodici i sve je funkcionisalo kao mala prava firma.
Svako je imao zaduženje, svako je znao svoj domen, svako je bio poštovan i svako je pazio na svakog.
Ovakav ambijent je dao jednom malom Muamer koji je postao veliki neverovatan osećaj za moral, slobodu i pravdu. Baš kao što je i njegova posle stranka pokušavala da uspostavi.
I zato kada sretnem čoveka ne zanima me mnogo šta priča, nego šta radi i kako živi jer “kvalitet vere treba da se vidi kroz delo” baš kao što je veliki Muamer govorio.
S tim što po mom mišljenju sve te zgrade i škole su mali uspesi, koliko su veliki oni kada vidite kako su lepo vaspitana njegova deca, njegov Usame Zukorlić i Sedžda Zukorlić i ostali.
To je njegov najveći uspeh i nadam se da će ovako divnog oca uvek imati u vidu kada baštine svoj kvalitet vere kroz dela koja je on svojim primerom pokazalo.
Neka vam dobri Allah, ili što bi hebrejski rekli Eloah, a Srbi – Bog podari mudrosti i snage da nastavite stopama velikog Muamera Zukorlića, a svima ostalima primer kako čovek može biti dobar koje god da je veroispovesti.
Jer “brat je mio koje vere bio” kao što reče Marko Miljanov u Primerima Čojštva i Junaštva.
