Otišao iz Novog Pazara, pa napravio svoju DŽAMIJU

On je hodža, derviš i lider. Libanac sa srpskim državljanstvom i čovek koji Beograd voli više od svog rodnog Tripolija, a ime mu je Muhamed Naser.

Za njega kažu da je vođa sekte, magičar i stranac koji je došao u Srbiju da ovde menja istoriju posle 150 godina. Međutim, istina je potpuno drugačija. On je jedan od onih koji iskorenjuju sve ono što je danas ekstremno, a dovodi se u vezu sa islamom i muslimanima.

S obzirom na činjenicu da nema podršku nijedne islamske zajednice na ovim našim prostorima, napravio je svoju džamiju na Dušanovcu.

Potiče iz porodice u kojoj su svi po muškoj liniji bili hodže zaključno sa njim i tamo se tačno znalo kad ima, a kad ne pravo glasa, pa i ne samo koliko vremena njegova kolena nisu ispravljena već i kako će se obući.

– U slobodno vreme pričam viceve, gledam viceve na Jutjubu i smejem se sam. U Libanu nikada nisam nosio farmerke, to je za obične momke, a ne za hodžinog sina. Otac me još uvek nije video u farmerkama, a da me je video rekao bi mi da sam se pokvario u Evropi. U Libanu nikada nisam ušao u kafić, a ovde su u kafići na svakom ćošku. Kad sednem u kafić pijem moku, grešnici su oni koji piju alkohol – rekao je Muhamed Naser.

U Srbiji se školovao, zaposlio i oženio

Evropa je, to je činjenica, neku vrstu uticaja imala i na njemu. Srećom njegov otac ovu priču neće čitati. Sve je počelo pre više od 10 godina kada je sticajem nesrećnih okolnosti završio najpre u Subotici, onda Novom Pazaru i na kraju Beogradu.

• U Srbiji sam se lečio, zaposlio, dobio stipendiju za master i doktorat. U Srbiji sam se oženio, dobio dete, kupio auto i kuću. U Srbiji sam dobio državljanstvo. Kako sam zaradio u Srbiji? Nije lako, ali nije nemoguće – priznaje on za UNU.

Jedna nova životna etapa za Muhameda Nasera počela je onog momenta kada se borio za život posle teške saobraćajne nesreće koju je imao u Libanu 2011. godine. Stigao je ovde kao Arapin, filolog arapskog jezika, između ostalog.

Ima pravo, prema veri i šerijatskom zakonu, na četiri žene, a još uvek je u braku samo sa jednom. Ali da ostavimo sve ono sa čime bismo se mi najradije šalili po strani, život je pred njim. Vraćamo se deceniju i koju godinu više unazad.

Život u Srbiji nije mu bio lak. Došao je bez dinara u džepu. Ostavio svoju gotovo pedesetočlanu porodicu. Seća se da je kao dete svedočio 15 godina dugom ratu u Libanu i danas kada se opet puca na sve strane misli su mu svakodnevno baš tamo – više od 3.000 kilometara od Beograda.

• Iz Libana sam poreklom, rođen sam na severu, u gradu Tripoli. Daleko je od Bejruta 80 kilometara, tamo sam rođen u porodici gde su moji poreklom svi hodže. Otac, deda i pradeda, svi su bili u verskim naukama, pisali knjige, vodili džamije i tako sam se ja rodio u toj velikoj porodici, imam pet sestara i tri brata. Ja sam najstariji – govori nam Muhamed i dodaje:

– Bio sam prvi unuk u porodici, rodio se plav, to je mnogo retko među Arapima i onda se to gleda kao da sam najlepši. Imao sam mnogo lepo detinjstvo, bio sam više ljudima u rukama nego što sam bio na nogama i na zemlji. Moj otac ima dve žene, ali nema decu sa tom drugom ženom, tako da smo nas devetoro od iste majke i oca.

“U Beogradu najviše volim Stari grad”

U Libanu i Siriji se školovao i završio dva fakulteta. Bio je zaposlen u šerijatskom sudu i venčavao ljude. U Beograd ga dovodi sudbina.

• U Beogradu najviše volim Stari grad. Živeo sam na Dorćolu kod Kalemegdana, pet godina sam tu živeo, tu sam radio u Bajrakli džamiji. Odatle sam studirao ceo master, a onda i deo doktorata, tu sam i naučio jezik.

Želeo je više za islamski svet u Srbiji, a učinio je bolje. Nije do kraja sproveo sve svoje namere, ali je posle 150 godina na čelu organizacije koja okuplja derviše na ovim našim prostorima. Nimalo slučajno vodili smo ga pred zgradu u kojoj je živeo Meša Selimović. Muhamed ima i prijatelja Srbina, Marka Bašovića.

• Meša Selimović i njegova knjiga ‘Derviš i smrt‘ je prva knjiga koju sam pročitao, a da je na srpskom jeziku. Alah da mu se smiluje. Sa Markom sam duhovno povezan, osećam toplotu i energiju, osećam njegovu iskrenost. Reč je kod nas dvojice dovoljna za sve, ako kaže – ja sam siguran, to je tako.

Onako kako je i obećao prvi put za neki medij otvorio je vrata svoje džamije koja ne pripada nijednoj islamskoj zajednici u Srbiji, već radi sama za sebe i dozvolio da snimimo i njegove sledbenike i molitvu i način na koji se bori sa magijom. Oni koji ga poštuju i slede njegovo učenje nisu ljudi koji padaju u trans niti se probadaju.

• Nikada ne smem da prekinem ono što sam u nekom momentu života prihvatio, rođen sam u tome, u tome sam živeo i u tome ću da umrem. Istorijski, sve hodže, ceo islam na Balkanu, šerijatske sudije, svi su bili sufije. Prethodni reis je bio u tarikatima, samo što oni to ne kažu javno. Ja sam derviš među vehabijama, a među dervišima ja sam vehabija. Ispada kao da sam ja neko čudovište. Zvao sam derviše i rekao im da se sakupe ponovo i da se vratimo u naše knjige stare sufije. Pokušavam i meni je čast ako mogu da vratim nešto što je bilo u istoriji. Kritikujem ih veoma strogo, okupio sam ih oko 40 do 50, sa Karaburme, Koteža, Mladenovca, a ima ih i u Subotici, Novom Sadu, Malom Iđošu – otkriva za UNU Muhamed Naser i dodaje:

• Nismo ekstremni ni sa državom, niti smo daleko od države. Nisam od onih hodža koji uđu u vlast, nisam previše ni na jednoj strani da bih bio ekstreman. Registrovao sam svoju zadužbinu versku, moja verska škola i govori su sve vreme protiv terorizma i ekstremizma. Planiram i da otvorim vrtiće za našu decu i starački dom za muslimane, voleo bih i da imam televizijski kanal islamsko verski, ciljna grupa da budu muslimani, a pošto košta puno za sada nemam para, ali otvoriću je nekada. Otvoriću islamsku televiziju.

Do doktorata na Filološkom fakultetu i to ni manje ni više, već na Odseku srpski jezik i književnost, ostalo mu je još malo, a prema Srbiji ima ljubav do kraja života.

“Kuranom uništim svaku magiju”

Libanac sa srpskim državljanstvom po mnogo čemu je interesantan ovdašnjem stanovništvu, između ostalog i zbog magije.

– Kuranom uništim svaku magiju, baš svaku. Magija postoji, ljudi koji su obrazovani i na funkcijama dolaze kod mene da im pomognem. Stidim se pred novinarima, a i kada dođu školovaniji od mene, ali sada u poslednje vreme prečesto dolaze kod mene. To je veliki posao za mene, ali uglavnom njihovi problemi budu od stresa, a ne od magije – kaže misteriozno za kraj hodža Muhamed Naser.

(una tv)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala