Sad znamo koja je konačna ponuda za Kosovo i šta se dešava ako Srbija odbije
Predlog nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona za rešavanje kosovskog problema ne samo da će biti integrisan u dijalog koji se vodi pod okriljem Evropske unije, već vrlo lako može biti i konačna ponuda za Beograd i Prištinu. Glavni deo ovog sporazuma, prema informacijama koje su do sada dospele u javnost, jeste pristanak Srbije da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija, što bi posledično omogućilo njihov ulazak i u ostale međunarodne organizacije, na posletku i do neke vrste obostranog priznanja.
Ukoliko ne pristanemo i premijerka Ana Brnabić odgovori na ponudu novim, srpskim non-pejperom, sagovornici novina “Nova” kažu da bi trebalo imati u vidu da predlog Nemačke i Francuske, pored Evropske unije, podržava i Amerika, pa bi njihova reakcija verovatno bila sinhronizovana.
Detalji u vezi nemačko-francuskog predloga za rešavanje kosovskog pitanja, objavljeni su prvi put u albanskim medijima. Tek nekoliko dana kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je video ovaj dokument, da je odbio da ga primi, ali da ne zna da li će to uraditi.
“Još ne mogu, boli me glava”, rekao je Vučić krajem septembra.
Zatim je otkrio šta je na stolu.
“Cela ideja se zasniva na tome da ne moramo formalno da priznamo Kosovo, ali da smo saglasni sa članstvom Kosova u UN. Srbija bi za to, nije to precizirano, dobila brzi ulazak u EU i verovatno značajnu ekonomsku korist”, rekao je Vučić.
Od nepostojećeg papira do konačne ponude
Iz Brisela su negirali da ovakav dokument postoji.
“Ono što je objavljeno kao novi okvir za dijalog, potpuno je pogrešno. Nikada ranije nismo videli takav papir i on ne dolazi od tima EU koji se bavi dijalogom“, naveo je portparol EU za spoljnu politiku Peter Stano.
Međutim, u četvrtak je u Berlinu predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla da dokument itekako postoji.
“Evropska komisija podržava nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja i integrisaće ga u dijalog”, rekla je fon der Lajen, nakon što su lideri Zapadnog Balkana, između ostalih i srpska premijerka Ana Brnabić i kosovski premijer Aljbin Kurti potpisali tri sporazuma – o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija.
Von der Lajen je zatim pozvala Beograd i Prištinu na postizanje dogovora, jer to stoji na putu bržem priključenju regiona u EU.
Premijerka Ana Brnabić tim povodom je poručila da će Srbija odgovoriti na francusko-nemački predlog i uručiti non-pejper.
“Dala sam konkretan predlog – implementirajte prvi sporazum o normalizaciji i biće sve mnogo jasnije i bolje i onda možemo da idemo dalje. Vi ste potpisali Briselski sporazum. Nas ne zanima šta kažu Kurti i Osmanijeva, vi ste garant, implementirajte”, rekla je Brnabić.
Rešenje je blizu
Govoreći o tome kako je moguće da se “nepostojeći” papir odjednom bude integrisan u dijalog, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da je u međuvremenu verovatno postojala jedna faza testiranja.
“Zatim je predlog apsorbovan. U svakom slučaju mislim da predlog Nemačke i Francuske ni u jednom trenutku nije išao mimo Evropske unije i mimo Ursule von der Lajen. Činjenica je takođe da mi nismo imali uvid u dokument u autentičnom obliku. Tek kada ga budemo videli moći ćemo da sagledamo i detalje i celinu, ali ne sumnjam da će se nastaviti sa pritiskom i na Beograd i na Prištinu, kako po pitanju ovog predloga, tako i po pitanju onoga što predviđa Briselski sporazum koji je spominjala Brnabić, a to je između ostalog i formiranje Zajednice srpskih opština. U svakom slučaju, ono što se može čuti u evropskim krugovima jeste da se do nekog rešenja stiže, da je blizu”, zaključuje Minić.
Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže da non-pejperi i služe za opipavanje pulsa i proveru u kom pravcu bi se moglo ići.
“Tako da je logično da se prvo krenulo sa tim, pa tek onda izašlo sa stavom da se podržava jedan takav okvir. Napominjem da još uvek nemamo dostupan bilo kakav zvaničan predlog, sve je na nivou procurelih non-pejpera. Ovo je, suštinski, podrška načelnoj ideji da je potrebno da Beograd dozvoli članstvo Prištine u UN, sve ostalo je i dalje nepoznanica”, kaže Krstić.
Iz toga, kako dalje navodi, svakako više profitira Priština.
“Jer, to je najbitniji element međunarodnog priznanja, čak i ako mi formalno ne priznamo Kosovo. No, mi ne znamo šta bi sve bilo još u igri u ovom sporazumu i šta bi sve još Priština i Beograd dobili. Deluje da, na osnovu toga što je juče rekla Ursula fon der Lajen, ubrzani put u EU sa tačnim datumom, a bez suštinskih zasluga i promena, koji se pominjao kao moguća nagrada za Beograd – neće biti moguć i da se to ne obećava u takvoj formi, te da će biti neophodne konkretne reforme i druge promene čak i ako se prihvati članstvo Kosova u UN”.
Sinhronizovana reakcija
Kad je reč o eventualnim posledicama, ukoliko odbijemo da prihvatimo ovu ponudu, Krstić je siguran da će se nastaviti pritisak da se postigne rešenje.
“On je veći od februara ove godine i rata u Ukrajini. No, neće biti apokalipse, i Kurti je svašta odbijao do sada, treba i mi da znamo šta su crvene linije”.
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović tim povodom kaže:
“Polazeći od toga da iza ovog sporazuma stoje Nemačka i Francuska, ali i Evropska unija, te da je na neki način predlog podržala i Amerika, pretpostavljam da bi usledila neka njihova sinhronizovana akcija ukoliko bi jedna ili obe strane odbile da prihvate ponuđeno. Šta bi to moglo biti, kakve bi sankcije usledile, prosto ne mogu da nagađam, niti mislim da bi iko u ovom trenutku mogao da pretpostavi.
