Nema više ruske nafte za Srbiju
Novi paket sankcija protiv Rusije, koji je pripremila Evropska unija, neće uključiti i izuzeće, tj. derogaciju za Zapadni Balkan, pa samim tim za Srbiju, zbog beogradskog stava prema zvaničnoj Moskvi.
To praktično znači da, kako stoji u 6. paketu sankcija EU, od 1. novembra Srbija neće moći da se snabdeva preko Jadranskog naftovoda, čime se dovodi u pitanje i cena na domaćem tržištu, kao i odabira alternatvnih pravaca snabdevanja.
– Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, stoga ne bi trebalo da profitira od derogacije. Ostale države članice (EU) su se složile sa ovim stavom – rekao je jedan diplomatski izvor koji je bio uključen u razgovore o novom paketu sankcije, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Podsetimo, u prvom nacrtu predloga o ovom paketu sankcija, Zapadni Balkan je bio izuzet od ograničenja koje se odnosi na uvoz ruske sirove nafte. U tom predlogu je bilo navedeno da je potrebno predvideti derogaciju za zemlje Zapadnog Balkana, kako bi se zaštitila energetska sigurnost regiona.
Inicijalno je trebalo da se omogući tranzit ruske sirove nafte naftovodom preko Hrvatske, pod uslovom da takav tranzit ostane u granicama prosečnih nivoa prethodnih godina.
Nakon rasprave na nivou ambasadora država članica EU, paragraf o derogaciji je uklonjen zbog neusaglašavnja Srbije sa sankcijama EU protiv Rusije, koje su odgovor na rusku agresiju protiv Ukrajine, piše Radio Slobodna Evropa.
Takođe, kako prenosi hrvatski Index, drugi razlog je taj što su stručnjaci EU nakon dubinskih analiza došli do zaključka da postoji dovoljna diverzifikacija izvora sirove nafte, tako da ni sa te strane nije potrebna derogacija.
Srbija od 1. novembra neće moći da se snabdeva ruskom naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) ili bilo koje druge luke i morskog puta.
Sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju, na reci Dunav. Odatle se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje. Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka – oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 15 odsto naših potreba, koja je poslednjih meseci bila inače značajno jeftinija na tržištu.
Upravo njena cena, ali i strepnje od mogućih sankcija, bile su razlog što je Srbija u prethodnom periodu značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve, sa prošlogodišnjih 16 na čak 60 posto. Zbog toga je i značajno smanjen uvoz iz Iraka, iz koga je prošle godine stizalo čak 47 posto sirove nafte, ali i Kazahstana, koji je na srpskom tržištu bio zastupljen sa 10 posto.
Zabrana uvoza, inače, odnosi se na naftu koja se doprema brodovima, a od te mere su privremeno izuzete zemlje koje nemaju izlaz na more, poput Mađarske, Bugarske, Češke i Poljske.
Srbija će morati da nađe način i da dopre do drugih država OPEK-a, organizacije zemalja izvoznica nafte koja je osnovana. Pored Iraka, tu su i Alžir, Indonezija, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela.
Šta je JANAF?
Jadranski naftovod je izgrađen 1979 godine kada je prvi tanker sa sirovom naftom stigao na terminal Omišalj na ostrvu Krk. To je tada bio deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. JANAF-om se distribuira nafta za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici.
(Nova.rs)
