INTERVJU / Aida Ćorović: Odbranom murala vlast pokazala da podržava fašizam

Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović koja je sinoć privedena jer je jajima gađala mural Ratka Mladića u Nemanjinoj ulici, u intervjuu za portal Nova.rs kaže da su predstavnici države jasno pokazali da podržavaju fašističke ideje. Zato što, kako zaključuje, autentično pripadaju tim idejama, kao ljudi koji su devedesetih izazvali rat.

„U Srbiji smo juče videli dva pola, onaj zločinački koji je utemeljan na zlu, strahu i nasilju i drugi, kojem ja pripadam, a on je antifašistički“, rečenica je kojom je naša sagovornica najkraće opisala ono što se dogodilo u utorak uveče.

A to veče desilo se mnogo toga.

Kad biste morali da objasnite nekom ko nije bio u Beogradu, a ni u Srbiji, šta se sinoć desilo kako biste to uradili?

Nema tu nekakvog velikog objašnjavanja. Znamo svi da je Srbija devedesetih prošla kroz ratove, da je bila praktično ključni vinovnik tih ratova, da su u naše ime predstavnici političkih elita, vojske, paravojske, policije učinili nezamislive zločine u okruženju, da je u naše ime izvršen genocid nad Bošnjacima u Srebrenici. Za taj najteži zločin optužen je pravosnažno Ratko Mladić koji izdržava svoju kaznu.

Međutim, Srbija ne odustaje od tih vrednosti. Isti ti ljudi koji su devedesetih godina praktično napravili ratove danas su na vlasti, oni se od te ideologije i od tog vrednosnog sistema ne odmiču. Ne žele da se odreknu toga. To je sada prosto potvrda da oni stoje iza tih vrednosti. Taj mural se iz petnih žila štiti, čujem da se sinoć i ministar Vulin pojavio tamo pred kraj protesta i stavio cveće.

Srbija je na taj način rekla: “Da, mi stojimo iza ratnih zločina, stojimo iza ubistava, genocida, mržnje, ovo je naša agenda, ovo je naša politička i svakojaka druga vrsta vrednosti. Ali, zato, sa druge strane stoje ljudi koji se ne mire sa tim, koji su antifašisti i koji se stide te neposredne prošlosti Srbije. Eto, Jelena i ja smo napravile tu malu akciju, a posle je došlo više stotina ljudi, koji su sa nama stajali i pevali antifašističke pesme. To je bio naš način da pokažemo naš stav.

Koji „pol“ je jači, onih koji negiraju zločine i slave zločince ili oni koji su protiv toga?

Mislim da je najviše neutralnih. Nekako, na ovoj strani desničarskoj koja je proratno i prozločinački nastrojena, mislim da ih nema toliko mnogo, ali su glasni, država stoji iza njih, imaju sve poluge moći i sile. S druge strane smo mi koji želimo da popravimo ovu zemlju, a između nas je najviše onih koji ćute, koji se boje, koji bi najradije da se ne mešaju, koji će sutra biti na strani bilo koje vlasti i biće ponovo ta neka ćutljiva većina. I to je tema, kako animirati te građane koji ćute i ne žele jasno da iskažu svoj stav. Pitanje je kako ćemo mi da krenemo prema njima i kako ćemo u toj ćutljivoj većini da dobijemo podršku.

Znate li na koji način animirati građane koji ćute?

Imam puno godina staža, taman koliko traju i kriza i ratovi, to je punih 30 godina. Mislim da smo možda grešili u tome što smo mi, nevladine organizacije, aktivisti i aktivistkinje, više razgovarali jedni s drugima, a premalo se obraćamo tom “običnom” čoveku. Mislim da je to stvar jednog velikog i mukotrpnog rada na terenu. Da krenemo od sela do sela, od grada do grada, da razgovaramo, pa će neko da čuje, neko će da dobaci, neko će da se uplaši, ali generalno da ljudima približavamo benefit boljitka…

Ljudi pre svega gledaju kako se to očitava na njihove džepove, ali ako im se objasni da će kompletan boljitak u zemlji, vraćanje digniteta građanima uticati i na njihov ekonomski status, onda će ljudi početi da se menjaju. Malo više strpljenja i ljubavi, ne borbeno, ne ratnički, da krenemo ka građanima. Da se manemo prepucavanja, već da hrabrimo jedni druge, da se povezujemo…

Kad kažete fašizam, da li možete da ilustrujete primerom, na koji način vlast u Srbiji to podržava i odobrava?

Dovoljno je da postoji ovaj mural. Imamo osuđenog ratnog zločinca za genocid, a to je najteža kvalifikacija u uslovima rata i ako znamo da država očigledno jasno to štiti, ako ministar policije dođe i položi cvet pored murala ratnom zločincu šta je to nego fašizam. Čitava atmosfera je takva. Imate fenomenalan traktat Umberta Eka, gde se objašnjava šta su sve pojavni oblici fašizma. Ako to uzmemo i pročitamo, mi možemo to na svakodnevici da primenimo. Možda je ta reč sada previše potrošena, pa ljudi negativno reaguju, ali zaista objektivno ta podeljenost među građanima, ekonomski i svaki drugi pritisci, osiromašenje, stalna indoktrinacija, zaglupljivanje, sve su to oblici fašizma. Nije fašizam samo da neko uzme da puca u vas, nego to je kompletno uništavanje društvenog tkiva. Pritisci na novinare, na aktiviste, stalno oblesavljivanje građana, mržnja prema drugome i drugačijem, favorizovanje sopstvenih vrednosti, sve su to pojavnosti fašizma.

Zašto vlast podržava te fašističke ideje?

Zato što oni autentično pripadaju tim idejama. Oni su ljudi koji su na tim idejama napravili rat devedesetih godina. Mi danas imamo sve ljude koji su tada bili akteri politički i ratnohuškački. Svi do jednog, nema samo Slobodana Miloševića. Stvar nije bolja ni u regionu. Kako može neko ko je devedesetih huškao 100 muslimana za jednog Srbina, išao na Pale, da promeni vrednosni sistem preko noći? Baš ću da poverujem u to. Drugo, oni su se kroz rat i sve to što se dešavalo enormno obogatili, postali zaista ozbiljni tajkuni i oni sada ne žele da odustanu od toga. Znaju ako odustanu od toga da će jednog trenutka morati da odgovaraju.

Šta vama govori sama ideja da policija dolazi da štiti mural?

Meni je to potpuno jasna poruka. Ovo je naš vrednosni sistem, mi stojimo iza Ratka Mladića, nama je Mladić heroj, mi podržavamo ratne zločine, genocid, ubistva i klanja, streljanja nedužnih ljudi. Policija, veliki deo ljudi u policiji, ne mogu da kažem svi ni slučajno, zajedno sa ministrom policije i ovom vlašću autentično veruju u to da je Ratko Mladić heroj. Oni su zadojeni mržnjom. Ti mladići koji su me sinoć vukli, da nije bilo ljudi okolo, mislim da bi me zgazili. Oni su dobili takav zadatak i to je temelj njihovog vrednosnog sistema.

Da li ste znali sinoć ko vas privodi?

Nisam znala, naravno. Ja sam tražila da se legitimišu. Kasnije u policijskoj stanici Vračar su mi pokazali legitimaciju i onda mi kaže: “ja sam zbog vas sad na svim snimcima”. A ja mu kažem “nisi zbog mene, nego zbog sebe”. Oni su izvršili prekomernu silu, mogli su da priđu i kažu gospođe drage sklanjajte se odavde i mi bismo se sklonile, nikakav skandal se ne bi desio. Dok su me ta dva mladića vukla i čupala, ja sam mislila da su to navijači koji će da me vode u prvi haustor i da me odvale od batina. Ja sam samo razmišljala u tom trenutku kako da zaštitim zube, da mi zube ne polome. Tek kad mi je Jelena rekla, pusti policija je, ja sam pustila ruke, a onda su nas dovukli do patrole, a zatim do Krunske ulice u maricu i do policijske stanice.

Kako su se ophodili prema vama u policijskoj stanici?

Tu je atmosfera bila potpuno drugačija, mislim da su saznali koga su priveli, da sam ja i bivša poslanica i da nije zezanje. Drugo, ispalo je da je pola te policijske stanice obezbeđivalo moju zgradu pre nekoliko godina, kada sam bila zaštićeno lice. Došao je onda neki mladi inspektor koji se izvinjavao i koji mi je rekao: „vas poznajemo, žao nam je što se ovo desilo“… Skuvali su nam čaj i bili su jako ljubazni. Onda dok smo davali izjavu, telefon je neprestano zvonio i neko se sve vreme interesovao da li smo gotovi. Policajac koji je kucao izjavu govorio je stalno ”evo, evo sad ćemo, brzo ćemo…”. Očigledno je neko tražio da se ja što pre pustim, jer sam dovoljno poznata osoba da je to privođenje izazvalo veliko uznemirenje i priličan skandal. Pretpostavljam da je sa najviših mesta dolazila urgencija da nas što pre puste. Samo je u jednom trenutku, jedan visoki mladić ušao u kancelariju, okrenuo se ka nama i rekao ”Ratko Mladić srpski heroj”, tako da nažalost mislim da policija gaji takve ljude, oni im trebaju. Ja se samo nadam da se ratovi više neće voditi na ovim prostorima, jer ti ljudi se čuvaju za obračune sa neistomišljenicima.

Kako se desilo da su jaja opasnija od ratnog zločina?

Mi smo došli do jedne neverovatne inverzije vrednosnog sistema. Ja ću verovatno snositi neku odgovornost za to sinoć, ali ne ljudi koji crtaju te murale, koji prave izgrede, ne ljudi po stadionima, zaista ozbiljni kriminalci. Oni ne mogu da izađu na kraj sa njima, ali će im zato Aida i Jelena biti problem. To je takva jedna blasfemija, bruka za državu. Predstavnici države treba dobro da se zapitaju i da Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina zaboli glava, nakon slike koju su sinoć poslali u svet. Ona je toliko sramna za njih. Za mene je to incident koji ne može da mi utiče na život, ali za njih je to sramota. Ovi snimci su obišli ceo region. Prijatelji mi šalju tekstove o tome iz Nemačke, Švajcarske… U 21. veku da štite ratnog zločinca, a privode dve ugledne građanke, to je zaista sramota.

Kako se danas osećate posle svega?

Danas sam malo izlomljena, bole me ruke, svaka koščica. Mislila sam da odem do Urgentnog centra da neko to pogleda, jer imam modrice svuda.

Kakvu su poruku dobili građani Srbije?

Srbija je dobila dve poruke. Prva je mi ćemo da vas hapsimo, pokušaćemo sve da vas ponizimo, da vas maltretiramo… Druga poruka je da nema stajanja, pobedićemo, jer se borimo za prave vrednosti. Njihov motiv je strah, naš motivi su ljubav i dobrota i čovečnost. Od te dve poruke mislim da građani mogu lako da izaberu lako.

(Nova.rs)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala