TREBALO JE PRVO DA NAS POBIJE! Majka mu spremala gibanicu dok je pucao u Beogradu! Jeziva ispovest: Od sramote mi se ne živi!
Dok je pucao na ambasadu, majka htela da mu spremi gibanicu.
Majka vehabije Miloša Žujovića iz Mladenovca koji je pre nekoliko godina promenio veru i prešao u islam na rubu snage progovorila je o stravičnoj sudbini. Ispričala je kako su suprug i ona sumnjali da im je jedinac u kandžama opasne grupe, ali da nisu imali saznanja da sprema napad.
– Sve smo pokušali što smo mogli i znali da spasemo sina jedinca. Borili smo se svim silama. Nismo uspeli i sada smo roditelji ubijenog. S tim moramo da živimo, iako nemamo razloga za život. Ostali su siročići dvoje dece, unuk koji će sad godinu i nerođena beba, o njima neprestano mislim. Sumnjam da im majka ima takođe pogrešna razmišljanja. Trebalo je Miloš nas da ubije, pa da radi to što su ga naučili pogrešni ljudi – govori Biljana Žujović dok joj suze teku nekontrolisano.
Ona je izuzetno mršava žena koja ima ozbiljne zdravstvene probleme. Dok je ekipa Republike bila kod roditelja , njima su u posetu došli rođak i komšija. Znaju da je Biljana onkološki i srčani bolesnik, pa je važno da ima lekove.
– Ne treba nam ništa, sve imamo – govore tiho uglas Biljana i Zoran. – Veliki teret je na njihovim plećima. Strašno je bilo nakaniti se da dođeš kod njih da ih ohrabriš, utešiš jer nema reči utehe. Ne postoje sada – rekao nam je Zoranov rođak.
Majka za Republiku prepričava poslednje trenutke sa sinom.
– Sačekao me je predveče na Vidovdan kad sam se vratila od lekara. Bio je nervozan jer u banci nije završio i nije uzeo pomoć za dete. Posle smo pričali o rođendanu unuku. Njegov sin će 4. jula napuniti godinu, a ja zbog konzilijuma i lečenja nisam sada bila u prilici da odem na rođendan detetu, pa sam sinu rekla: “Mora baba do dođe kod unuka. Miloše, zvaću da se najavim kad budem dolazila.” On mi je rekao: “Bože, majka, ti da se najavljuješ, dođi kad hočeš.” Po njemu sam htela unuku da pošaljem poklon – rekla je Biljana.
Deda je za unuka pripremio kajsije. Biljani je kobnog jutra 29. jula kada je Miloš pucao samostrelom u imenjaka iz Žandarmerije kod Ambasade Izraela, kako svedoči, uhvatio neki nemir koji opisuje kao predosećaj da nešto nije u redu sa njenim sinom.
– Nismo videli Miloša kad je otišao tog jutra, ali kao da sam čula vrata oko pola deset, bila sam u kupatilu. Ja sam ga zvala odmah i posle više puta, ali se nije javljao. Nemir me uhvatio i pitam Zorana posle da li da mu pravim gibanicu da nosi kući kao i uvek jer sam znala da su snaja i unuk u Plavu, a neki čudan osećaj me spopao, posle se ispostavilo da je on u to vreme počinio užas i da ga više nema – zaridala je nesrećna majka.
Roditelji vehabije smrt vide kao spas
Biljana ne krije da razmišlja o smrti kao spasenju od patnje i sramote zbog napada svog jedinca.
– Ja bih prestala da pijem lekove koji me drže u ovom stanju da mogu da obavljam osnovne funkcije, ali mogu da padnem u krevet i Zoranu na ruke – izustila je jedva čujno. (Alo)
