Smrtna kazna za ubicu mog sina bila bi nagrada, neka živi u četiri zida: Ispovijest oca na godišnjicu ubistva sina
– Video sam ga kako leži u kovčegu. Prekrštenih ruku. Bio je isto tako lep… – kaže Mileusnić i dodaje “poljubite sina, zatvorite kovčeg i to vam je to”
Život Miloša Mileusnića (24) studenta iz Čačka tačno pre četiri godine oduzeo je ubica Neđeljko Đurović u Beogradu.
Tog dana ubica je bio rešen da presudi nekome, a sudbina je htela da to bude mladić koga nikada u životu nije video već slučajno sreo rano ujutru.
Đurović je osuđen na 35 godina robije.
– Za ubicu mog sina smrtna kazna bi bila nagrada! Ovako neka 35 godina živi u četiri zida i nek gleda gde mu dani i život prolazi. Mog Miloša ništa ne može vratiti. Život nam je stao pre četiri godine. Znate kako to sad izgleda. Ulicom ide čovek bez srca i duše. Svaki dan odem na Milošev grob, zapalim sveću, počistim ga, malo posedim i vratim se kući – počinje svoju ispovest za “Telegraf.rs” Goran Mileusnić, otac ubijenog Miloša.
Nesrećni otac ni nakon četiri godine ne zna zbog čega je njegov sin ubijen.
– Gledao sam tog Neđeljka na sudu. Nikakvu emociju nije pokazao ni trunku empatije. Uvek sam se pitao šta taj mladić ima u grudima. Ni nakon ovih godina ne znam zašto mi je ubio dete. Moj Miloš je bio mladić za primer. Taj mrava ne bi zgazio….- nastavlja Goran.
Kako sam kaže život mora da ide dalje. U isti mah za njega je stao na dan kada je video mrtvog sina. Vreme prolazi, a kao da se sve juče izdešavalo.
Tog 27. januara 2019. godine bio je kod kuće kada ga je prijatelj pozvao i rekao: “Jesi li čuo, Miloš ti je ubijen?!”
– Taj dan nikada neću zaboraviti. Posle toga kreće borba na sudu koja pojačava sve te rane i produbljuje ih. Dve i po godine trajalo je suđenje. Svaki odlazak na ročište bio je kao da mi ponovo ubijaju dete – tvrdi Mileusnić.
– Na prvom ročištu sam prvi put video ubicu mog sina. Uneo mi se u lice i rekao: “Šta je bilo!?” U tom momentu osećao sam se kao da sam i ja bio mrtav. Nisam mogao da se pomerim. Ljudi pomisle ubiću ga, da imam nož isekao bih ga… Ali to vam je takav gubitak snage, takva depresija da vam ne mogu opisati. A Neđeljko je bio bezosećajan i ponašao se kao da se ništa nije dogodilo – dodaje Mileusnić.
Tokom suđenja Goran je samo strepeo na koliko godina će biti osuđen ubica njegovog sina.
– Strepeo sam da li će dobiti 10 ili 15 godina… Bio sam zaokupljen samo da za ubistvo mog deteta ne dobije 15 godina…- kaže Goran.
– Nakon što je kuhinjskim nožem dugačkim 19 centimetara ubio moje dete, otišao je u piljaru i platio krvavom nočanicom. Policiju je odveo na mesto gde je bacio nož. Sve kamere su ga snimile – priča Mileusnić kome pogled ide ka slici sina koja se nalazi u sobi.
Nesrećnog oca najviše potresa činjenica kolike je bolove trpeo njegov sin nakon ubadanja.
– Čuo sam da je sam sebe hrabrio rečima: “Izdrži, izdrži…” Međutim, kao medicinski radnik znao sam da nije bilo šanse da preživi – dodaje Mileusnić.
Otac ubijenog studenta kaže da su mu najteža jutra bez Miloša.
– Uveče se nadam da ću zaspati i da se neću probuditi – kaže Mileusnić i dodaje da mu je stalno pred očima slika mrtvog sina.
– Video sam ga kako leži u kovčegu. Prekrštenih ruku. Bio je isto tako lep… – jedva izgovara Mileusnić i dodaje “poljubite sina, zatvorite kovčeg i to vam je to”.
Katarina
– Radost u život nam unosi ćerka koja će u martu postati mama jedne devojčice. Nazvaćemo je po Miloševoj devojci Katarini. Danas cemo se svi ponovo skupiti. Godišnjica je ubistva. Doći će i Katarina, ali i svi Miloševi drugovi – kaže Goran, ali rana u grudima ostaje za ceo život.
