“OSTAVIO JE TELEFON DEVOJCI, SKINUO SE I SKOČIO DA POMOGNE DRUGU” Potresna ispovest oca dečaka koji se utopio: “Držao se za ponton, a drug mu se uhvatio za nogu”

Milan Stevanović (16), jedan od dvojice dečaka koji su se juče utopili na Adi Ciganliji u Beogradu, nastradao je spašavajući druga. Stefan Č. (16) njegov prijatelj iz osnovne škole skočio je u vodu i davio se, pa je Milan držeći se za ponton ispružio nogu, za koju se Stefan uhvatio i povukao ga u jezero. Tada su se obojica najverovatnije upetljali u travu i nastradali.

Ovo je sažetak informacija, koje objašnjavaju šta se dogodilo na Adi i kako su se dečaci dobri drugovi utopili, koje je iz policije dobio Milanov otac Nenad Stevanović.

Policija je skinula i pregledala snimke nadzornih kamera na Adi. Otac u žalosti, velikom bolu i suzama u očima priča za “Novosti” o herojskom pokušaju svog sina da spasi druga od davljenja. Toliko velikom da je i sam sa njim stradao.

– Imam i mlađeg sina, koji je u školi u Sremčici završavao osmi razred i slavili su, pa je Milan krenuo kod njega da mu se potpiše na majicu i da se vesele, jer mu je brat najavio da će doći i trubači – priča utučeni otac.

– Negde na pola puta pozvala ga je devojka, koja je osmi razred, da dođe kod nje na Adu, gde ona slavi kraj osnovne škole sa društvom. On se malo dvoumio i odlučio da ode kod nje.

Nenad kaže da ne zna gde se Milan sreo i našao sa Stefanom, dobrim drugom iz osnovne škole u Sremčici, koji je sad išao u Tehničku školu u Železniku, ali da su njih dvojica bila na Adi sa razredom Milanove devojke:

– Kažu mi da je bilo mnogo dece i da je njih 30 skočilo u vodu sa pontona kod tornja na Adi, a sa njima i Stefan. Milan nije hteo da se kupa. Onda je Stefan počeo da viče, da lupa rukama po vodi, a oni su u prvi mah mislili da se on šali, glupira i da ih plaši. Kad je Milan shvatio da je ozbiljno i da se davi, devojci je dao telefon i na brzinu se skinuo u gaće da skoči da mu pomogne, ali kako se Stefan primakao pontonu odlučio je da mu pruži nogu da se uhvati, a rukama se držao za ponton. Na žalost, drug kad ga je uhvatio, povukao ga je i on je upao u vodu. Milan je bio odličan plivač, ali kažu mi da su se najverovatnije upetljali i zamrsili u travu, koja je tu vrlo žilava i ne može da se iščupa.

Otac Nenad Stevanović kaže da je tad bio kod kuće i da ga je zvala devojka sa Milanovog telefona:

“Dođite brzo, Milan je skočio za drugom u vodu”

– Kad je zazvonilo oko 16.50 časova pomislio sam da su se prskali ispred škole mlađeg sina, da su potpuno mokri, pa sad zovu da im donesem suve stvari da se presvuku. Međutim, progovorila je njegova devojka, kaže: “Dođite brzo, Milan je skočio za drugom u vodu i nisu izašli”. Rekao sam joj da istrči na šetalište da traži pomoć i ona je to učinila, ali nikoga nije bilo. Druga deca su se uplašila i razbežala. Ja sam dojurio, ni sam ne znam kako. Kad sam došao žive duše nije bilo, da neko priđe i pomogne. Samo je ta devojčica klečala sama na pontonu kraj vode i plakala. Dete je bilo u potpunom šoku.

Otac kaže da nikoga ne krivi, niti osuđuje, da bi on sve isto uradio kao njegov sin i da je jedino želeo da zna istinu kako se sve dogodilo.

Milan Stevanović taj dan završio je drugi razred Saobraćajne škole u Zemunu, smer lakirer.

“Bio je lek za sve nas u školi”

Njegova razredna potpuno potresena i uplakana došla je kod oca da mu izjavi saučešće.

Ona za “Novosti” kaže da joj je bila privilegija i čast što je poznavala Milana i bila mu nastavnik.

– On je bio lek za sve nas u školi. Imao je divan odnos sa nastavnicima, uživali smo u njegovom društvu. On je baš voleo da bude lakirer, da radi to. Uživao je. Iz Velike Moštanice je dolazio u Zemun u školu i nikada nije zakasnio. Bio je pomoć svima, šta god da treba, da slika svesku kad neko ne dođe, da pokaže domaći, ma bio je sjajan. Drugari su ga svi voleli. Da me je neko pitao kako dete treba da izgleda i da se ponaša, ja bih rekla kao Milan. On je bio primer dobrog deteta, a njegov otac dobrog roditelja.

Nenad i dalje pun bola, ali i snage da priča o svom sinu, kaže nam da je Milan u “Poršeu” pohađao praksu i da su tamo svi bili fascinirani koliko je odgovoran i vredan.

– Imao je u sebi onu vojničku disciplinu. Bio je neustrašiv, jak, razvijen, trenirao je svako veče u teretani. U osnovnoj školi nije bio dobar đak, ali se u srednjoj uz pomoć razredne i drugih nastavnika popravio, počeo da uči i postao odličan đak. Kažu mi da je bio đak za primer u Saobraćajnoj školi, najbolji u razredu. Eto, od svih tamo na Adi, on je jedini pokušao da pomogne drugu – kaže nam otac.

Razrednoj su suze krenule, kao i bliskim ljudima, koji su došli kod Nenada u kuću da mu budu podrška u ovoj nevolji i teškim danima.

– On je bio dobrota skupljena sa svih strana u njemu. Dete, a veliki čovek. Heroj. To je on bio ove dve godine, koliko sam ga poznavala – zaključila je razgovor razredna.

3.000 dece slavilo na Adi?

Direktor Sektora sporta na Adi ciganliji Miodrag Jović kaže za “Novosti” da je tog dana na Adi bilo od 2.500 do 3.000 dece:

– Ulazili su svuda u vodu. Naše obezbeđenje je jurilo od mesta do mesta da ih izbacuje iz vode, “izginuli” ljudi ceo dan. Ne mogu da izađu na kraj sa njima, jer ne slušaju, a i mnogo ih je bilo. Na mestima gde su pontoni posebno je opasno se kupat, pošto je tu dubina 5 metara. Na žalost desila se tragedija. Takva dvostruka davljenja prilikom pružanja pomoći su česta. Pomoć u vodi zna da pruži samo spasilac i to je jedna od njihovih ključnih obuka. Onaj ko se davi, u toj panici drugog čoveka ne gleda kao spasioca, već kao predmet za koji se hvata da ne potone i onda i njega povuče.

Jović apeluje da se još niko ne kupa na Adi, sve dok ne počne sezona kada temperatura vode u jezeru bude 22 stepena. Sada je 16.

Iz JP “Ada Ciganlija” kažu da je njihov radnik primetio putem kamera veću grupu deca, koja su ušla u Savsko jezero skokom sa veslačkih pontona, koji služe za trenažne i takmičarske aktivnosti veslača i kajakaša:

– Radio-vezom obavestio je obezbeđenje, koje je došlo i decu koja su se kupala udaljili iz vode. Tada je primećeno da dva dečaka nisu izronila, o čemu je odmah obavešten MUP, čije su se patrole nalazile na teritoriji Ade Ciganlije.

Ronioci ih brzo izvukli

Marko Mladenović iz Ronilačke jedinice Žandarmerije rekao je da je dežurna ekipa na teren izašla čim je dobila poziv i da je ronilac vrlo brzo pronašao oba tela:

– Naše vode nisu prozirne kao more, ne zna se šta je dole. Mogu da se ubodu, upadnu u duboku travu kao što je slučaj verovatno bio ovde. U tom slučaju nastane panika i povuku jedan drugog u vodu – rekao je Mladenović. – Poruka je da se nikako ne ulazi u vodu kad se neko spašava, jer u tim situacijama kada se neko bori za život, on je sklon da povuče drugog sa sobom pod vodu. Naša preporuka je da se ili pozove upomoć ili da se pruži neki čvrsti predmet ili uže za šta davljenik može da se uhvati i da se dovuče do obale.

Mladenovoć je apelovao na građane da pre početka kupališne sezone ne koriste kupališta, kao i da kada sezona počne ne koriste divlje plaže:

– Kada počnu da rade spasilačke službe, isključivo treba da se kupaju na uređenim kupalištima, da u vodu ne ulaze nepripremljeni i pod dejstvom alkohola. Imajući u vidu da su u toku proslave matura apelujemo na učenike i nastavnike da, ukoliko se proslave odvijaju na splavovima ili u blizini vode, posebnu pažnju obrate na bezbednost.

On je upozorio roditelje da decu ne puštaju u vodu bez nadzora. Podsetio je da je prilikom boravka na plovnim objektima neophodno korišćenje zaštitnih prsluka kao i poštovanje svih mera bezbednosti.

Tehnička škola se oprostila od Stefana

Tehnička škola u Železniku u koju je išao Stefan Č. oprostila se od njega saopštenjem.

– Danas delimo sa vama jako tužnu vest. Naš učenik drugog razreda Stefan Č. se utopio na Adi 6. juna. Veoma je tužno kada se ovako nešto desi, naročito mladoj osobi, zato se i kaže da je tragedija. Kada premine neko koga poznajemo, ljudi se često osećaju tužni, uplašeni, povređeni ili ponekad ljuti. Možemo da razgovaramo o osećanjima i pitanjima koja nas okupiraju i u školi, ali i kod kuće. Stefan je voleo da provodi vreme u školi i da se druži. Bio je naš nestaško, ali uvek na raspolaganju svakom nastavniku da pomogne. Pamtićemo ga kao živahnog, otvorenog za razgovore, spremnog da se druži i daje najbolje od sebe. O datumu sahrane ćemo vas obavestiti čim dobijemo informaciju. Ukoliko neko od učenika ima želju da ide na sahranu, a želi da to bude u organizaciji škole neka se javi svom odeljenskom starešini – navodi se u saopštenju koji je potpisala direktor škole.

(Novosti)