Laže pseto, smrt bi bila zlatna za nas: Majka Gorana Džonića očajna
“Naš Goce, dobro dete, jedini sin, postao je ludak pod stare dana”, kroz jecaje kaže Mila Džonić, majka Gorana Džonića koji se sumnjiči da je ubio rođake, porodicu Đokić.
„Molim se da Grade, moj muž, i ja umremo jer bi jedino tako našli spas od ovoga što na snađe. Od tuge šta doživesmo, pali smo u krevet. Otkad je Goran priznao one užase, ja vidim trostruko televizor, a muž ne može da dođe sebi. Ne možemo na noge, Grade leži i leleče. Kukamo oboje na sav glas i kukaćemo dok smo živi. Na ulicu ne možemo od sramote, a kamoli crnoj Stojanku pred oči“, rekla je majka uhapšenog Gorana Džonića, osumnjičenog za ubistvo Gorana, Gordane i Lidije Đokić, prenosi Blic.
Očajna žena, nakljukana lekovima za smirenje, jada se uz glasan plač i kuknjavu i kaže da moli Boga da joj okonča muke i pruži smiraj napaćenoj duši:
„Smrt bi bila zlatna za nas dvoje, klete roditelje. Naš Goce, dobro dete, jedini sin, postao je ludak pod stare dane, čim je mogao da ubije dete bližeg rođaka, ženu i njega ili da ma pod kakvim okolnostima bude deo te katastrofe. Ne mogu više da gledam vesti i da slušam strahote koje pričaju. Muž i ja ne možemo da shvatimo da je to naš sin i da se o njemu govori.“
„Muž i ja smo penziju stekli mučno radeći u inostranstvu i stvarajući Goranu bolje sutra i napravili smo sve što smo mogli da njemu i njegovoj porodici olakšamo život, a on ovo da napravi. Kako je to moguće. Ne mogu ni svoju ćerku da smirim jer Jasmina ne može da prihvati da je njen brat bio sposoban da postane zločinac i ubica, a opet ona ima svoju decu i može da skrene misli, a ja ne mogu jer me utroba boli zbog Gorana. Kuku, lele i tako zanavek dok dišem“, uz vapaje jadikuje Mila.
Ona nam je ispričala da je s porodicom pokušavala da izanalizira sve Goranove poteze u toku priprema ubistva Đokića i nakon njega, ali kaže da nikome ništa nije bilo sumnjivo.
„Pitala sam snajku da li je osetila dim na njegovoj garderobi ili nešto drugo što bi ga povezalo sa…. ali i ona kaže da nije primetila ništa“, završava Mila i nastavlja da leleče i za unucima, koji su takođe osumnjičeni za vezu sa trostrukim ubistvom:
„Snajka kuka za svojom decom, a ja za svima. Otišla je da preda molbu da puste Milana i Stefana jer deca imaju alibi da su u noći zločina bili na poslu.
„Laže, pseto, umreće u mukama!“
Iskaz Gorana Džonića u kojem je naveo da ga je u trostruko ubistvo umešao Jojke, krupniji od dvojice braće Milošević, koji nose isti nadimak, primoravši ga da ga obavesti kada u selo kod majke dođe Goran Đokić, koji je inače živeo u Aleksincu, gde je držao menjačnicu, da bi ga potom likvidirali s njegovim najmilijima, Đokićeva majka Stojanka je prokomentarisala otresito s gorčinom, koju će verovatno osećati do kraja života.
„Laže pseto, umreće u najgorim mukama“, procedila je Stojanka o Džoniću, za kojeg je rekla da je posle zločina sedam dana s njom jeo i pio iako joj je uništio dom.
Mršava starica očiju oteklih od plakanja, osim što ide na groblje sa snajkom Vericom i još jednom rođakom, ne izlazi iz kuće, a njene pratilje je štite od poseta komšija i rodbine jer joj niko ne prija.
Prema navodima Verice, Stojanka ne govori ni o čemu drugom, osim o tragediji koja ih je zadesila, i kaže da nema reči kojim bi objasnila koliko je Đokićevu majku šokirala i sledila vest da je Goran Džonić ubica njene porodice jer zna da je njen sin Džoniću verovao i poveravao mu zadatke poput pranja automobila, u kojem je uvek u gepeku imao sef s novcem.
„Crna Stojanka ne jede i ne pije otkad je saznala da je zverstvo počinio taj nitkov koji nam nije izlazio iz kuće. Ja odem i nabavim šta treba, a Stojanka nema snage ni da živi“, rekla je Verica, dok sedokosa žena koja boravi s njom i Stojankom u kući dobacuje:
„Muka nam je više od ljudi. Svi su dosadni. Zločin je izvelo više ljudi, a pored tog monstruma, ne zna se ko je još učestvovao u tome. Stojanka želi da sazna i pogleda u lice sve te zločince i pljune ih iako joj ništa ne može vratiti njenu decu. Ostala je da živi kao list na vetru koji neprestano duva.“
Stojanka i u snu doziva svog ubijenog sina, snaju i unuku, a najteže ju je pogodila smrt unuke Lidije, za koju svi imaju samo reči hvale. Nesrećna starica je na sahrani, na kojoj je bio i ubica Džonić, pala na zemlju uz povike da želi da i sama umre tog časa i bude sahranjena uz mezimicu koju su joj zlikovci otrgli iz naručja u cvetu mladosti, tada i ne sluteći da joj je dom uništio neko toliko blizak.
„Ni na Kosovu nisu ovako ubijali, kao što su mog sina, snaju i unuku“, rekla je slomljena Stojanka.
(Nova, Blic)
