Zašto se u Srbiju iz inostranstva vratilo 92.000 građana?
U Srbiju se od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana, a većina njih je visokoobrazovana, pokazali su rezultati istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj, a koje prenosi RTS.
Među njima su zastupljeni najrazličitiji profili – od IT sektora, preko društvenih nauka, a tu su i ljudi iz umetnosti, te arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000. Najviše ih je bilo iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Velike Britanije, a glavni motiv su kvalitetnije mogućnosti za život i poslovne prilike, kaže za RTS Aleksandar Jakovljević iz „Tačke povratka“.
Sve veći broj ljudi se vraća u Srbiju
Jakovljević ističe da je generalno najveći problem oko praćenja kretanja naših ljudi odakle se dobijaju pravi podaci. Broj od preko 92.000 povratnika je rezultat istraživanja koje je sproveo program UN za razvoj.
„Oni su tražili alternativne načine za praćenje migracija. Na osnovu toga raspisan je poziv gde se javio međunarodni tim sa Harvarda koji je razvio jednu metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što nas je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju“, objašnjava Jakovljević za RTS.
Prema njegovim rečima, ono što je bitno da se kod svakog merenja u tih godinu dana video trend smanjenja broja ljudi u dijaspori što znači da se sve veći broj ljudi vraća u našu zemlju.
„Istraživanje Bečkog instituta za međunarodne odnose pokazuje da smo u periodu od 2015. do 2019. imali pozitivan priliv visokoobrazovanih ljudi u Srbiju, što je po prvi put dokaz da smo uspeli da preokrenemo trend odlaska“, naglašava Jakovljević.
Prema njegovim rečima to govori da imamo sve veću potražnju i sve veći broj prilika za visokoobrazovane ljude da se u Srbiji ostvare karijerno i da nije više jedini razlog povratka porodica i prijatelji, već da postoje jasne mogućnosti kako da se nastavi poslovna karijera.
Podsticaji države za povratak
„U prethodne dve godine usvojene su razne mere podrške povratka u Srbiju. Najznačajnija mera je mera poreskog oslobođenja za povratnike, odnosno ljude koji su studirali i živeli najmanje dve godine u inostranstvu, imaju pravo na oslobođenje od poreza 70 posto na poreze i doprinose u trajanju od pet godina“, objašnjava Jakovljević.
Dodaje da je to mera doneta u martu 2020. godine sa idejom da ljudi koji imaju neko znanje i iskustvo u inostranstvu, i za koje su poslodavci spremni da plate platu koja je dvostruko veća od prosečne u Srbiji, dobijaju tu poresku olakšicu kako bi u trajanju od pet godina pomogli njihovu reintegraciju ali i kako bi olakšala da njihov standard bude najpribližniji onome što su imali u inostranstvu.
Povratnici iz Srbije, ali i zemalja regiona
Mladi povratnici nisu samo iz Srbije, već i iz Republike Srpske, Crne Gore, Severne Makedonije.
Jakovljević kaže da se vidi trend da mladi ljudi, koji dolaze na studije iz tih zemalja u Srbiju, ostaju ovde da žive i rade i da se vidi trend da Srbija postaje privlačna i za domaće državljane i za strance. Ističe da je u prethodne dve godine strancima izdato po 12.000 privremenih radnih dozvola, a do novembra ove 22.000 dozvola.
Izvor: RTS
