Ukradu desetak automobila i okite ih kao za svatove, pa prevezu preko granice
Početak 2000-ih godina na Balkanu bio je vreme tranzicije, kada su se granice zakona često gubile u polumraku, a kriminalci su se snalazili na sve moguće načine. Jedna od najbizarnijih i najtragičnijih priča dolazi iz Srbije, tačnije iz Kruševca i Niša, gde je grupa prepredenih kradljivaca automobila osmislila sistem toliko neobičan da je postao gotovo nepobediv.
Ovaj tim, koji je delovao uglavnom u Beogradu, imao je jedinstvenu metodu krađe – ukrali bi desetak automobila, a zatim ih ukrasili kao za svatove. Ušli su u ulogu mladoženje i mlade, okitili automobile cvetovima, trakama i svećicama, a potom ih prevezli preko granice – najčešće u Bugarsku ili Crnu Goru.
Na čelu ovog bizarno organizovanog tima bio je harmonikaš. Ali njegova harmonika nije bila samo instrument – ona je služila kao tajni prenosnik. U harmonici su se skrivali papiri, novac, kao i alati za obijanje automobila. Harmonikaš je bio ključni faktor u ovoj operaciji, jer je ulogu “muzikanta” koristio da nesmetano prolazi kroz carinske kontrole, dok je iza njega stajao čitav sistem trgovine ukradenim vozilima.
Danas ova priča postoji više kao urbana legenda, ali je ostala urezana u pamćenju kao podsećanje na vreme kada su kriminalci koristili domišljatost kao najopasniji alat. Zbog svoje bizarnosti, ovaj sistem krađe nikada nije bio uhvaćen u celosti, a njegove komponente su ostale u senci tog haotičnog vremena.
Iako danas deluje kao deo prošlosti, ostaje zanimljiv podsetnik na to kako su kriminalci uspeli da iskoriste sav prostor između tranzicije i pravde, gradeći čitave sisteme koji su obuhvatali i kreativnost i bezakonje.
