TUŽAN TREND U SRPSKIM ŠKOLAMA: Drugarima iz klupe skeniraju odjeću pa ih ponižavaju jer roditelji NE MOGU DA IM PRIUŠTE skupo i markirano: Da li je uvođenje uniformi rješenje?
Početak nove školske godine doneo je staru glavobolju roditeljima, posebno onim srednjeg i slabijeg materijalnog statusa. Školska dvorišta danas izgledaju kao modne piste poznatih brendova, a podsmehu su izložena deca čije porodice ne mogu da priušte tako skupu garderobu. To je danas i jedan od povoda za vršnjačko, verbalno i psihičko nasilje.
Trend među jutjuberima “koliko košta autfit”, preselio se i u škole. Đaci masovno koriste aplikacije za skeniranje QR kodova na garederobi, zagledaju etikete kod vršnjaka kako bi se uverili da li je nešto “orginal ili fejk”.
Porodice srednjeg i nižeg socijalnog statusa našle su se pod ogromnom pritiskom – kako deci da obezbede da se “ne razlikuju od svojih vršnjaka”. Koliko je to teško najbolje znaju mame i tate koji imaju dva ili tri đaka u kući. Početak septembra obično za njih znači i podizanje novog kredita kako bi decu pripremili za polazak u školu.
Da u odevanju učenika nešto ozbiljno “škripi” svesni su svi – roditelji, nastavnici, direktori škola. Skoro sve osnovne i srednje škole pred početak školske godine dale su jasne instrukcije šta je dozvoljeno, a šta ne nositi na časovima. U kodeksu oblačenja stoji da su zabranjene helanke, kratke majice, bermude, ali i trenerke, dukserice sa kapuljačama.
U jednoj prestoničkoj školi u centru grada grupa roditelja pokrenula je peticiju da se uvedu uniforme, kako bi se smanjile socijalne razlike među decom. Zagovornici uniformi kao jednog od rešenja svesni su da to neće ići tako lako. Pozivaju se na razvijene zemlje poput Francuske, Norveške, Kanade, gde su uniforme obavezne u svim školama. Đaci obično imaju letnju i zimsku uniformu, uglavnom majice i dukserice sa amblemima škole.
A da li uniforma iziskuje više novca za roditelje? Tanja koja se sa porodicom odselila u Francusku, kaže da joj je bilo mnogo skuplje da spremi dva tinejdžera za školu u Srbiji, nego plaćanje uniforme u jednoj privatnoj školi u Francuskoj.
“Sa uniformama je mnogo lakše, možda tako ne izgleda na prvi pogled. Kupim na početku školske godine pantalone, po tri majice i dukserice od škole i rešila sam celu školsku godinu. Ne razmišljam šta će ujutru da obuče. U Srbiji sam se mučila prvo tokom kupovine koju će majicu, koju duksericu da kupe. Izluđivalo me ono njihovo ‘to nije u trendu, to niko ne nosi, smejaće mi se u školi’. Ovako je mnogo lakše”, priča Tanja.
Niška škola u kojoj su nastavnici prvi poneli uniforme
U niškoj OŠ “Radoje Domanović” učenici još ne nose uniforme, ali su ih pre njih obukli nastavnici i učitelji. Tako su prvi u Srbiji uveli ovaj kodeks oblačenja za zaposlene.
U ovoj školi se intenzivno razgovaralo da se i učenicima uvedu uniforme, ali je korona sve zaustavila. Nadležni kažu da ohrabruje što su đaci i roditelji pozitivno reagovali na mogućnost uvođenja uniforme.
Prvačići u toj školi ove godine od opštine Medijana dobili su majice i bluze u plavoj boji, koje rado nose na časovima. Dušica Tričković, direktorka škole kaže da su prepozali “razne stilove oblačenja” i da se stalno vodila polemika šta je pristojno, a šta nije.
“Odlučili smo da kao ozbiljna institucija imamo svoj kodeks oblačenja. Da budemo jednaki po oblačenju, a različiti po načinu metoda i oblika rada sa decom. U tome smo uspeli. Doveli smo do višeg nivoa pristojnosti i podizanju ugleda prosvetnih radnika”, navela je ona.
Za vraćanje uniformi u škole Tričković kaže da je potrebna dobra priprema. Navodi da su o tome razgovarali sa učeničkim Parlamentom, da su oni dali svoja idejna rešenja, kakve bi uniforme voleli da nose.
“Ovde govorimo o lepom i pristojnom oblačenju, a neka se razlikuju po načinu kritičkog mišljanja, empatije, solidarnosti, humanosti, poštvanju različitosti…bez prestiža ko nosi kakve patike i kako je obučen”, rekla je ona.
Socijalne razlike među decom i ko nosi kakvu garderobu, da li je brendirana ili ne u toj školi su prepoznali kao mogućnost za vršnjačko nasilje. Zato su krenuli sa tom idejom o uniformama. U toj niškoj osovnoj školi među prvima su ukinuli mobilne telefone na časovima. Prezadovoljni su efektom te mere. Kako kažu sada se deca više druže, smanjeno je digitalno nasilje.
“Efekti su da se deca druže, da je bolja saradnja sa roditeljima, ne preskače se nastavnik u komunikaciji. Smanjili smo digitalno nasilje. Preporučujem i roditeljima da se deca uspavljuju uz omiljenu igračku ili knjigu, a da telefoni budu dalje od kreveta”, navela je Tričković.
Šarčević: Uniforme smanjuju socijalne razlike
Jedan od najvećih zagovornika povratka uniformi u školi bio je bivši ministar prosvete Mladen Šarčević. On je nedavno rekao da su socijalne razlike u društvu sve veće, a da one u školi, među decom, ne smeju da budu toliko vidljive. Uniforme smanjuju socijalne razlike, ali i smanjuju nasilje u školama.
Kaže da mu je drago što sada “sazreva” sve ono za šta se zalagao dok je vodio resor prosvete, da mnogi sada shvataju zašto su uniforme važne. One su odavno našle svoje mesto u Norveškoj, Francuskoj i mnogim drugim zemljama u svetu.
“Uspeo sam u mandatu da u oko 60 odsto škola uvedemo uniforme. Da je bilo kontinuiteta u sprovođenju te politike danas bi bili na 80 do 85 odsto škola sa uniformama. Govorili su ‘to košta, to je skupo’. Košta više kada roditelji kupuju detetu duks za školu. Pokrenuli smo akciju da sve tekstilne škole šiju uniforme, da se kupi materijal. Išli smo na to da se formiraju đačke zadruge”, priča Šarčević.
Objašnjava da je uvođenje uniforme pedagoška mera, a ne samo da se brišu socijalne razlike.
“Podržavam uvođenje đačkih uniformi. To može biti veoma stilizovano. Odluka za škole koje su uvele uniforme bila je da to budu majice, duksevi. Naravno saglasnost moraju da daju nastavničko veće i Savet roditelja. Moja je bila preporuka da se formira opštinski Savet roditelja da bi se prevazišle slabosti ovih školskih, jer na njih mogu da utiču direktor škole i mnogi drugi”, naveo je Šarčević za Euronews Srbija.
(Euronews Srbija)
