“RIKAO JE KAO ŽIVOTINJA, LIZAO MI VRAT” – Još jedna žrtva trenera jahanja Miloša Đukića u potresnoj ispovesti : “Ušao je i nabijao se u mene, zaledila sam se od straha”

Imala sam 17 godina kada je trener jahanja Miloš Miša Đukić pokušao da me siluje. Legao je preko mene i rikao kao životinja – kaže u ispovesti za „Blic“ Anđela Belović (21).

Trebalo je da prođu četiri teške godine ćutanja da bi Anđela otvorila dušu i skupila hrabrost da kaže kroz kakve užase je prošla dok je trenirala jahanje u Konjičkom klubu MBM u Lipovici.

Ohrabrilo je saznanje da nije jedina kojoj se to dešavalo. Kada je čula da je Đukića prošlog leta devojčica (15) prijavila da je ljubi na silu, presekla je i odlučila da više ne ćuti. Zajedno sa Katarinom Šolajom (29) čiju je ispovest „Blic“ ranije objavio i još nekoliko devojaka, odlučila je da Đukića prijavi policiji.

Kako joj je jahanje ušlo u krv…

Roditelji su je vodili u Konjički klub MBM od kad je imala tri godine. Sa 13 je, kaže, postala redovna na treninzima kod trenera Miloša Miše Đukića. Svakog dana je bila u klubu, po ceo dan.

-Radile smo tamo, držale časove, čistile štalu. Nekada sam bila sama, nekada je bilo još 10 devojčica. Volele smo konje više od svega na svetu, ništa nam nije bilo teško – priča Anđela Belović.

Kaže da se u početku nije dešavalo ništa strašno. Na Miloša, ili kako su ga sve devojčice i dečaci zvali Mišu Đukića gledala je kao na dedu, jer svog nije imala.

– On je imao takav odnos sa nama. Zvao nas je posle škole, raspitivao se za ocene, kako nam je bilo na časovima, pomagao nam je. Svađala sam se s roditeljima, govorila sam im da njima ne mogu da govorim stvari koje mogu da kažem Miši. Prosto, takav smo odnos imali s njim. On nas je opustio, bilo nam je normalno da mu se poveravamo – navodi Anđela Belović.

„Moraš da sv*šiš da bi dobro jahala“

„Moraš da svr*iš“, rekao mi je prvi put kada sam imala 15 godina. Nisam tada znala šta to znači. Jašem, a on me zaustavi nasred treninga i zove me da dođem, a onda mi kaže:

“Znaš, moraš da trljaš svoju čavku o prednji kraj sedla, da svr*iš, da se opustiš.“ Identične rečenice je govorio svim devojčicama. Onda mi je, kao pokazivao kako treba to da se radi i koristio priliku da me dodiruje. Nisam u tom trenutku znala da je to zlonamerno. Mislila sam da je to deo treninga. Verovala sam mu – priča naša sagovornica.

“Koristio je svaku situaciju da bi sa devojčicom ostao sam”

Pošto Anđelina baka živi blizu kluba, trener se nudio da je vozi posle treninga kod nje. Prvi fizički kontakt dogodio se kada je imala 16 godina.

– Sećam se bila sam u boksu, spremala sam konja. On je ušao i nabijao se u mene.

Zaledila sam se i samo su mi išle suze, puštao je zvuke kao životinja, rikao mi je u uvo…. Lizao mi je uvo, vrat… Zaledila sam se, nisam znala kako da se ponašam – navodi Anđela Belović.

Kao i svaka žrtva seksualnog uznemiravanja, mislila je da je kriva za ono što joj se događa, da je nasilnika isprovocirala garderobom ili nekim gestom. Imala je 17 godina kada je Miloš Đukić pokušao da je siluje dok su bili sami u klubu.

– Zavlačio je ruke, skidao me, ležao je preko mene, nije mi dao da dišem…. Srećom, naišao je neki čovek i bukvalno me spasio. Miša je ustao i meni kroz zube rekao da ga čekam. Bila sam zaleđena, nisam znala šta da radim. Da taj čovek nije došao, on bi mene silovao. Pobegla sam tada iz sobe. Sakrila sam se u boks s konjem, on me je tražio, čula sam kako nežnim glasom govori: “Ćomika, gde si, dođi da se mazimo…“ A ja sam gledala na sat i gledala kad će naići autobus koji je tada išao na svaki sat, da bih pobegla… Uspela sam – prepričava strašnu scenu kroz koju je prošla 2018. godine sedamnaestogodišnja Anđela Belović.

Ubrzo su počeli prvi psihički problemi zbog svega što je proživela.

– Mislila sam da sam kriva i da sam ja to dozvolila. Sigurna sam bila da se samo meni dešava.

Đukić je devojčicama koje su imale veze pravio ljubomorne scene. Imala sam 17 godina kada je to krenulo. Tražio je da mu pričam šta radim s tadašnjim dečkom. A mi smo se još držali za ruke. Pravio je smicalice da raskinemo. Kao, dečko mu je nešto grozno rekao o meni. I moj tadašnji momak bavio se konjičkim sportom, poznavao ga je.

Anđela nije još bila punoletna kada je odlučila da ode iz kluba.

– Nisam mogla više. Pritisci, ljubomora, nasrtaji… Bila sma poreplašena… Otišla sam.

Morala sam da ostavim sport, konja kojeg volim, drugarice za koje sam vezana jer sam sve vreme van škole provodila u klubu, ali zaista više nisam mogla da izdržim – kaže ona.

“Shvatila sam da moram da pričam o tome”

Posle dve godine je rekla je tadašnjem dečku, ali nije naišla na podršku.“Dešava se, šta da se radi“, rekao je i time stavio tačku na priču.

– Kad sam krenula na terapije shvatila sam da bih se sigurno drugačije ponašala na ulici da mi je neko to uradio. Imala bih neki stav, branila bih se. Ali ovako kad nekoga znaš, drugačije je, ne znaš kako da se postaviš. Roditelji su me učili kako da se branim ako me neko napadne na ulici, kad se vraćam kući sama. A ovo sad, kao član porodice … nisam se snašla – navodi ona.

Onda su počele lične, unutrašnje borbe ove devojčice.

– Rekla sam majci tek krajem prošle godine, shvatila sam koliki je to uticaj imalo na mene, na moje detinjstvo, odrastanje, odnose. Kad sam došla do zida, rekla sam mami i uslovila sam je da ne sme ništa da uradi , „jer će to biti kraj“. Tako sam izgovorila. Tati do skora nisam smela da kažem, mislila sam da će ubiti Mišu. I oni su mu verovali. Nisam htela da uništim porodicu ni da moj tata ide u zatvor zbog nekog – kaže Anđela Belović.

Kad sam krenula na terapiju, shvatila sam da moram da pričam o tome, poverila sam se sadašnjem dečku koji mi je pružio puni podršku i pomogao mi je da se izborim sa svojim emocijama. Onda sam se spojila sa ostalim devojkama i postalo je lakše. Pao mi je teret s leđa koji sam do sada nosila sama. I zato želim svim drugim devojkama i devojčicama da poručim da što pre razgovaraju sa roditejima i potraže pomoć psihiloga. Najgore je, najopasnije kad si sam – kaže Anđela Belović.

(Blic)