Novopazarska bolnica – Na jednog pacijenta stigne još 10 članova familije

On je rekao da su dve preminule osobe iz Novog Pazara i jedna iz Tutina, a da se trenutno u toj bolnici nalazi 177 pacijenata.

“Nismo vraćali ljude iz bolnice, svakog čoveka koji ima ozbiljan problem hospitalizujemo, zbog čega je ovaj broj prijema malo veći. Transportovali smo tri osobe”, rekao je on.

{module Oglas 1 – 2020}

Đerlek je kazao da borba traje i da postoji ogromna podrška građana iz Novog Pazara, kao i da u taj grad dolaze donacije sa svih strana.

“Juče smo od ministarstva zdravlja dobili dva sanitetska vozila, dobijamo još dva vozila od naših Pazaraca Mirsada Jahovića i Adema Ljajića”, rekao je Đerlek.

On je podsetio da bolnica ima opremu, ali da se stvari troše u enormnim količinama i da će primiti svaku donaciju.

Đerlek je naglasio da bolnici ne treba novac, već sredstva i aparati.

Precizirao je da se očekuje još 25 zdravstvenih radnika koji treba da dođu u Novi Pazar na reagovanje ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Na jednog pacijenta stigne još 10 članova familije

Situacija u Novom Pazaru, od srede, kada je Opšta bolnica, prema kojoj gravitira više od 100.000 stanovnika iz ovog grada, Tutina, okoline… sa svih 320 ležajeva uspostavljena u kovid bolnicu, uz pomoć 35 lekara i medicinskih radnika iz cele Srbije sa iskustvom iz prvih redova borbe protiv virusa korona, mnogo je optimističnija.

{module Oglas 0 – 2020}

Od ključnog značaja je to što je konačno uspostavljen sistem po kome su odvojene takozvane zelene od crvenih, odnosno covid zona, organizovane ambulante, laboratorija za testiranje, snimanje pluća, kao i trijažna ambulanta iz koje se pacijenti upućuju na dalje lečenje.

A, kako kaže koordinator bolnice Mirsad Đerlek, pre svega je situaciju promenio dolazak lekara i medicinskih sestara i tehničara.

Naime, veliki broj medicinskog osoblja ove bolnice u međuvremenu je zaražen i izbačen iz stroja, a dva lekara u kovid ambulanti, koliko ih je bilo do pre samo par dana, nisu uspevali ni brzo, ni adekvatno da savladaju povećani priliv pacijenata.

Puni efekti svih ovih koraka u, do juče prebukiranoj, bolnici mogu se očekivati narednih dana, jer mnoge pojedinosti preciznog sistema po kome funkcioniše jedna kovid bolnica još se uspostavljaju i rade u hodu, uz asistiranje lekarske ekipe iz Kraljeva i Kragujevca.

U sve ovo osvedočila se ekipa Tanjuga, koja je sa dr Đerlekom sinoć ušla u crvenu zonu bolnice, na dva odeljenja, na kojima je smešteno šezdesetak pacijenata, od kojih je sedam na respiratoru…

Iako još uvek traje preuređivanje pojedinih blokova, covid pacijenti su zbrinuti u sobama sa po tri do 10 postelja.

Po hodnicima „crvenih zona” prolazi samo medicinsko osoblje pod zaštitnom opremom, koja se oblači po posebnom protokolu, uz direktna uputstva medicinskog osoblja iz Kragujevca i Kraljeva, a podrazumeva uniformu, skafander, četiri para rukavica, dve maske, zaštitne naočare, hiruršku kapu preko koje je kapuljača od skafandera, vizir, kaljače za noge i čizme.

Zaštitna oprema oblači se neposredno pred ulazak u crvenu zonu, a iz crvene zone izlazi se hodajući unazad, sa prekrštenim rukama na grudima.

{module Oglas 2 – 2020}

Na izlazu je medicinska sestra ili tehničar, koji nose opremu trećeg nivoa zaštite, a pomažu pri svlačenju i odlaganju iskorišćene opreme u vreće za sanitarni otpad, kao i dezinfekciji osoba koje su izašle i to prskanjem hlorom i alkoholom.

Ekipa Tanjuga nastojala je da ne naruši privatnost pacijenata koji primaju terapiju, mir koji vlada u sobama.

Neki od pacijenata poznaju dr Đereleka po glasu, jer je od skafandera nemoguće videti ljude koji ovde pružaju pomoć.

Jedan pacijent na infuziji traži da mu se olakša kašalj, njegov sused govor u našem pravcu, jer vidi kameru, kao da želi da u javnosti “pomogne” lekarima: „Ne mogu da stignu, sve je puno, prebukirano, ali i mi pacijenti moramo malo da razumemo i da se strpimo. Dali su mi tablete, imamo kiseonik, zbrinuti smo“.

On je jedan od 55 pacijenata u crvenoj zoni internističkog bloka, koji je još uvek u fazi prilagođavanja funkcionalnoj kovid bolnici.

„Pokušali smo da obezbedimo našim pacijentima sve što smo mogli i da im smanjimo tegobe. Respiratora imamo 18, svi rade, pun nam je magacin robe, a ono što nam je do danas nedostajalo su kadrovi”, kaže Đerlek.

Rad lekara i sestara pod zaštitnom opremom je izuzetno težak, po izlasku potpuno mokri, pokušavaju da se rashlade i osveže, a ekipa Tanjuga se uverila da su stručni lekari, sestre, tehničari najpotrebniji ovoj bolnici, a da medicinske opreme i lekova ima i više nego što je potrebno.

Na ulasku u odeljenje intenzivne nege, gde su najteži pacijenti, i gde je na respiratorima sedam ljudi, od kojih troje na mehaničkoj pumpi, prolazi se ista procedura oblačenja, a skoro svako koga su Tanjugovi izveštači susreli, u prolazu, s nadom pita: “Jeste li vi lekari koji su došli…?”.

Nažalost, tokom boravka u ovom delu bolnice ekipa Tanjuga zatekla se u trenutku kada je još jedan pacijent izgubio bitku sa virusom korona.

Tešku tišinu na odeljenju intenzivne nege prekida samo šuštanje skafandera i zvuci respiratora.

U bolničkom krugu, ispred zgrada, iako je bilo već oko 21 sat, veliki je broj građana.

Stižu pacijenti na testiranje, snimanje pluća… Bolnica radi celu noć.

Policijske ekipe kontrolišu svakoga ko ulazi i u najuži krug puštaju samo pacijente.

Veliki broj članova porodica, rođaka pacijenata, međutim, tiska se ispred trijažne ambulante, ispod prozora internističkog bloka pokušavaju da komuniciraju sa svojim najbližim…

Jedan od ovdašnjih lekara kaže: “Ovde na jednog pacijenta stigne još deset članova familije”.

Zaustavljaju dr Đereleka, on strpljivo sluša, daje uputstva, ponavlja imena i brojeve soba koje mu diktiraju, kaže “doći ću lično”, zove odeljenja, urgira da se dokumentacija o juče preminulom pacijentu iz Tutina što brže obezbedi porodici…

„Ubeđen sam i uveravam građane Novog Pazara i Srbije da ćemo sa snagom i energijom koju sam video kod svojih kolega, kao i kod kolega koji su došli iz pola zemlje, sa opremom koju imamo, punim magacinom i materijalom koji imamo, uspeti da pobedimo ovo zlo“, govori Đerlek, ispraćajući ekipu Tanjuga ispred upravne zgrade bolnice.

Izveštači agencije pozdravljaju se i sa policajcima i devojčicom Eminom, koja sa tatom čeka mamu, medicinsku sestru ispred odeljenja intenzivne nege, ne znajući kada će ona izaći… a kojoj su dali masku, jer se i ispred bolnice i u njenom krugu mogu susresti ljudi bez zaštitnih maski.

Svi razgovori vođeni tokom popodneva sa građanima Novog Pazara i tamošnjim lekarima, vrteli su se oko pitanja ko je i šta je krivo za rasplamsavanje zaraze u Novom Pazaru i gde su greške novopazarske bolnice, od licitiranja šta je opasnije – proslave, kafići, verski i predizborni skupovi.

Na kraju se su, međutim, svi sveli na samo jedno, koje se razmenjivalo od juče: “Kako vama izgleda, čini li se vama da je stanje već danas bolje…?”.

Dr Petrović iz Kraljeva: Verujem da se naša pomoć već vidi

Doktorka Tanja Petrović, anesteziolog iz Kraljeva, jedan je od medicinskih radnika koji su stigli u Novi Pazar da pomognu Opštoj bolnici u ovom gradu i ovde je od ponedeljka, a veruje da se već vidi neki boljitak u odnosu na situaciju koju su zatekli.

Ona u razgovoru za Tanjug objašnjava da je u pazarsku bolnicu u međuvremenu ušao virus i da je zaražen veliki broj lekara, sestara i tehničara, pa veliki broj pacijenta koji se u kratkom vremenskom periodu obratio lekarima nije mogao biti brzo opserviran.

„Lekari nisu mogli da postignu sve. Ljudi su jako puno čekali, jer dva lekara, koja su bila na trijažnoj kovid ambulanti, zaista nisu mogla da postignu sve to“, kaže doktorka Petrović.

Dodaje da se ona, kao i mnoge njene kolege koje su stekle iskustvo u kovid bolnicama tokom pandemije virusa korona, odazvala na pomogne Novom Pazaru, svesna da će njeno iskustvo, koje je stekla u KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu, ovde biti od koristi.

U toj kovid bolnici, kaže imala je priliku da uči od najboljih kako se zbrinjava jedna velika epidemija nepoznatog uzročnika.

„To je bilo ogromno iskustvo i sada sam došla ovde da pomognem ljudima“, kaže doktorka Petrović, koja je razgovarala sa ekipom Tanjuga u trenutku kada je isticao 12 čas njene smene i neprekidnog rada, uz jednu času vode, jer, kako kaže, ovde se vodi bitka i sa vremenom.

Biti lekar, kaže, nije zanimanje, taj posao se ne radi, on se živi…

Pretpostavlja da većinu njenih kolega upravo to opredeljuje u trenucima kada je zaista kritično da krenu i pomognu svom narodu.

„Mislim da se već donekle vidi boljitak. Već nema gužvi, nema pacijenata koji čekaju, tako da je to naš mali, skroman doprinos ovom gradu“, priča.

I doktorka Petrović, kao i sve njene kolege, kod kuće ima porodicu koja je čeka, a kako je ispričala, biti lekar je isto kao što je biti vojnik.

S obzirom da je anesteziolog, doktorka Petrović se susreće sa najtežim slučajevima, kao i sa mogućnošću najgoreg scenarija, odnosno smrtnih ishoda, a kako kaže, poslednji trenutak reanimacije doslovce predstavlja borbu za život.

Navodi da se lekari, dok i najmanja šansa postoji, ne predaju i da se ne mire sa smrću.

Mnogi su u uverenju da lekari oguglaju na smrt, a dr Petrović objašnjava koliko je to pogrešno:

„Ne, nismo. Mi smo samo u tim trenucima dobro istrenirani da ne gubimo glavu kada je svi gube. To je naš posao, a onda sledi odloženi stres, kad dođemo kući i proživimo sve to“.

(Tanjug)