NE PRIZNAJU JE SVE EVROPSKE ZEMLJE – Gde se može, a gde ne može sa indijskom verzijom AstraZeneke koju daju u Srbiji
Kada su stupili na snagu početkom meseca, evropski digitalni kovid sertifikati hvaljeni su kao dokument koji će olakšati putovanja osobama vakcinisanim protiv korona virusa, ali se stvarnost pokazala daleko komplikovanijom.
Zeleno svetlo dobile su samo vakcine odobrene kod evropskog regulatora, a dok su se svi pitali da li će i kada Evropska agencija za lekove (EMA) aminovati Sputnjik V i Sinofarm, mnogima je promakla činjenica da odobrenje nije dobila ni AstraZeneka proizvedena u Indiji, koja je tokom proleća davana i u našoj zemlji.
Kovišild, vakcina koju po AstraZenekinoj licenci proizvodi indijski Institut za serum, do sada je putem programa Kovaks ili direktno isporučena u više od 100 zemalja sveta. Uprkos tome što je po sastavu potpuno ista kao Vaksevrija, AstraZenekino cepivo proizvedeno u EU, ona nije na spisku vakcina koje donose putne privilegije.
Počekom marta “Rojters” je izvestio da evropski regulatori vrše proveru indijskih fabrika u kojima se proizvodi Kovišild, sa ciljem da to cepivo dobije dozvolu za uvođenje u EU tržište. To se, međutim, nije desilo, što su iz EMA krajem marta potvrdili za “Blic”.
U međuvremenu je Indija apelovala na Brisel da odobri vakcine poizvedene u toj zemlji – Kovišild i Kovaksin – čak je zapretila da će Delhi “uspostaviti recipročnu politiku za priznavanje EU digitalnog kovid sertifikata”, ali su ti napori do sada bili neuspešni.
Na sajtu EMA navedeno je da je ovaj regulator odobrio vakcinu Vaksevrija kompanije AstraZeneka, dok se njena identična bliznakinja Kovišild ne pominje ni među odobrenim, ni među cepivima čije se odobrenje trenutno razmatra. Na spisku odobrenih fabrika koje proizvode AstraZeneka vakcine nalaze se pogoni sa adresama na teritoriji EU, Amerike i Velike Britanije – ali nijedan sa adresom u Indiji.
Imajući u vidu da EU više nema problem sa nestašicom vakcina i potrebu da u što hitnijem roku nabavi doze (moguće objašnjenje zašto je odobrenje ruskog Sputnjika V već mesecima na “stend baju”), male su šanse da će se situacija uskoro promeniti.
Iako su evropski “kovid pasoši” prvenstveno namenjeni kretanju unutar EU granica, oni su na neki način postali norma i za ulaske putnika iz trećih zemalja. Ovakva pravila utiču na stotine miliona ljudi koji su primili Kovišild, pre svega u Aziji, Africi i na Zapadnom Balkanu. Afrička unija već je uputila protest zbog diskriminacije putnik sa tog kontinenta.
Gde se može, a gde ne može sa Kovišildom?
Dodatnu zbrku unosi to što, pored opšte direktive iz Brisela, svaka država članica ima slobodu da prihvati putnike vakcinisane bilo kojim cepivom, sve dok je ono im odobrenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO), što Kovišild ima još od februara. U slučaju “indijske AstraZeneke”, mnoge zemlje su iskoristile ovo pravo da rade po svom, što znači da osoba vakcinisana Kovišildom, na primer, može da uđe u Grčku, ali ne i u Francusku.
Gotovo polovina od 31 evropske države koje koriste evropski kovid sertifikat odobrila je Kovišild, pisao je “Heltpolisi Voč” sredinom meseca. Među 15 zemalja koje su prihvatile “progresivniju” vakcinalnu politiku su Austrija, Bugarska, Finska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Letonija, Holandija, Slovenija, Španija i Švedska, a sličnu odluku je nedavno najavila i Belgija. Island i Švajcarska, dve od četiri članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) koje poklapaju svoje politike sa EU, takođe prihvataju Kovišild vakcine za putovanja, kao i Velika Britanija.
Sa druge strane, mnoge države (Francuska, Italija, Poljska, Kipar, Malta, Danska…) odučile su da strogo slede upustva Brisela i prihvate samo vakcine koje je odobrila EMA – AstraZenekina Vaksevrija, Moderna, Fajzer i Džonson i Džonson.
Detaljnije podatke o tome koja evropska država je odobrila Kovišild ili to uskoro namerava teško je pronaći. Na sajtu visaguide.world se može pogledati koja destinacija prihvata koju vakcinu protiv korona virusa, a pretraga se može izvršiti i za Kovišild.
Zašto Kovišild nije odobren?
U komentarima “Heltpolisi Voč” zvaničnici EU rekli su da indijska AstraZeneka ne može biti automatski uključena u digitalni kovid sertifikat, jer indijska verzija nikada nije formalno odobrena od evropskog regulatora.
– Za razliku od Vaksevrije, Kovišild nikada nije dobio odobrenje Evropske agencije za lekove – rekao je portparol EU, ponavljajući da je konačna odluka na svakoj zemlji pojedinačno.
A EMA nije mogla da odobri ovu vakcinu zbog toga što ona nije dobriila odobrenje za stavljanje u promet na EU tržištu, što joj je neophodno pošto se ne proizvodi na evropskom tlu. S obzirom na to da u slučaju Kovišilda fokus bio na snabdevanju Indije i drugih zemalja koje nisu u mogućnosti da dobiju druge, skuplje i teže za čuvanje vakcine, ranije nije bilo razloga da se to odobrenje traži.
Iako je Kovišild biološki identičan evropskoj verziji, svaki proizvođač mora da dostavi svoje podatke o efikasnosti i, što je presudno, mora da zatraži odobrenje kod nadležnih organa. Institut za serum još nije objavio kompletne rezultate ispitivanja. (Blic)
