NAPOKON OTKRIVENO OTKUD CRNI PANTER U SRBIJI? Upozorenje iz ZOO VRTA: “Ne glumite heroje, pozovite policiju”

Za famoznim crnim panterom traga se od 12. novembra kada je divlja zver snimljena kod Banje Junaković.

Alohtona zverka već skoro mesec dana gostuje u našoj zemlji, ne da se uhvatiti još od trenutka kada je prvi put viđena u okolini Apatina.

Biolog “Vrta dobre nade” Kristijan Ovari, u razgovoru za portal Srbija Danas, objašnjava na koji način crni panter preživljava u ovakvim uslovima, čime se hrani, ali i kako treba postupati ukoliko se sa ovom životinjom nađete oči u oči.

S obzirom na to da nije pouzdano odakle je došao i čiji je, ne može se sa jasnoćom govoriti o podvrsti ove divlje mačke. Ipak, čitavu situaciju treba posmatrati sa velikom dozom opreza.

Ovari tvrdi da zoološki vrtovi ne manjkaju takve životinje na inventaru, preciznije, beg crnog pantera nije registrovan ni na području Srbije, ni Hrvatske, a ni Mađarske, te u naše krajeve, mogao je doći samo kao posledica ilegalne trgovine ili šverca.

– Svaka podvrsta ima neki predeo koji nastanjuje, neki leopardi jako dobro podnose hladnu klimu, pa na primer, za njih, naši klimatski uslovi ne predstavljaju veliki problem. Ono što je zanimljivo jeste da je crna boja uglavnom tipična za one podvrste koje nastanjuju tropska područja, zato što se oni lakše snalaze u šumama, to im u suštini daje neku kamuflažnu prednost – objašnjava Kristijan Ovari.

Ipak, za sada, ne može se sa preciznošću govoriti šta se dešava sa mačkom koju su ljudi viđali kod nas. Budući da smo ne tako davno imali situacije da se susretnemo sa lavom u Subotici, pa i divljom svinjom u centru Beograda, Ovari navodi da raznorazne divlje životinje na ovaj ili onaj način, ulaze u naše živote, i ne treba isključiti ni ovu mogućnost, iako nije sto posto identifikovano da je u pitanju leopard.

Međutim, ukoliko je reč o leopardu, Ovari kaže da je on u svojoj prirodi tajnovita životinja, zavlači se, sakriva se, lovi noću, izuzetno je oprezan, pa u tom kontekstu njega je teško detektovati.

NE TREBA PRAVITI HEROJA OD SEBE

– Ja ne sumnjam u stručne ekipe na terenu koje danonoćno tragaju za njim, ali u pitanju je jako veliki prostor na kom može biti. Ipak, najviše je do građana, ako ga sretnu, ne treba niko od sebe da pravi heroja, jer ako je provociramo, to svakako može da bude jako opasna životinja. Najbolje je pozvati policiju, a oni će pravovremeno odreagovati onako kako treba, pogotovo ako se pokaže da je opasnost objektivna po nečiji život, objašnjava Ovari, pa upozorava:

– Ako se građani sretnu sa crnim panterom, nikako mu ne treba okretati leđa, jer on uvek napada s leđa. Dokle god ga držite ispred sebe, on će se dvoumiti da li da vas napadne ili ne. Smireno i polako napustiti prostor tako što je životinja uvek ispred vas.

– U suštini, najbitnija je naša mimika tela, taj neverbalni govor, jer ako mi krenemo da bežimo, možemo lako izazvati životinju, pogotovo ako uzmemo u obzir to da je ona nas videla da dolazimo još pre nego što smo stigli tamo, a nije reagovala, samim tim, neće reagovati ni ako vidi da se mi povlačimo. Moramo je držati ispred sebe da ne bismo upali u veću nevolju.

HRANI SE ONIM ŠTO SA SIGURNOŠĆU MOŽE DA SAVLADA

– On je grabljivac, hrani se drugim životinjama, zečevima, fazanima, sitnijim životinjama koje može da ulovi, međutim, ovako u urbanim uslovima, neće da zazire od toga da ulovi i psa i mačku, bilo šta od domaćih životinja što je sitnije, znači sve ono što sa sigurnošću može da savlada.

Ono što je jako važno naglasiti, jeste da ne treba gubiti iz vidokruga da je u pitanju jedna ugrožena životinjska vrsta, a njih je u prirodi jako malo. Svaka jedinka je izuzetno vredna i značajna, kako sa genetičkog, tako i sa ekološkog aspekta, a biolog Kristijan Ovari, skreće pažnju i na druge situacije od kojih strepimo:

– Ako razmislimo realno,  u modernim urbanim gradovima, u tom mraku, danas nema klasičnih medveda, vukova, pantera i drugih zveri, tu postoje drugi predatori koji i te kako mogu da budu opasnost, oni kojih bi se trebalo mnogo više paziti, nego jednog zalutalog crnog pantera.

Podsetimo, priča o ovoj divljoj zveri na našim prostorima, započeta je 8. novembra kada se navodi da šetka od grada do grada, gde je prvi put viđena u ataru sela Sonte, kod Apatina. Iako je prošlo skoro mesec dana, pažnju građana i dalje drži, i pored toga što ništa nalik ovoj životinji nije uočeno sa jasnoćom.

Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine istražila je i okolinu Banje Junaković, s obzirom na to da je panter, nakon sela Sonte, viđen i u ovoj oblasti. Ponovo u centar pažnje, prema navodima meštanina ovog mesta, crni panter dolazi s pričom o njegovoj pojavi u Feketiću. A kao naredne lokacije, navode se i Vrbas i Srbobran. Ipak, ne zna se dokle neumorni panter može stići, s obzirom na to da ova životinja graciozne, ali agresivne prirode, samo tokom noći može da pređe i do 30 kilometara.

(Srbija danas)