Govorio “Hoću da idem kod tate”: Mladić pokušao samoubistvo u Nišu zbog duga za struju i straha
Teška sudbina zadesila je Dušanku Cvetković iz niškog naselja Brzi Brod koja je kulminirala pokušajem samoubistva njenog dvadesetdvogodišnjeg unuka, jednog od šestoro dece njenog pokojnog sina Bojana, ratnog vojnog invalida preminulog prošle godine. Njih sedmoro živi od Dušankine penzije od 15.000 dinara plus još 20.000 dinara, koliko dobija na ime tuđe nege i pomoći za decu.
Unučići bi trebalo da naslede očevu penziju, ali postupak ostvarivanja ovog prava je još u toku. Nagomilali su im se dugovi od kojih je najveći onaj za struju od 1.300.000 dinara, pa Dušanka tvrdi da je nemaština bila razlog što je njen najstariji unuk doneo kobnu odluku koja se pukom srećom nije završila njegovom smrću.
Bojan je noćas oko 3.45 sati skočio sa trećeg sprata porodične kuće sa visine od oko šest metara, ali je pao na gomilu granja koje ga je zaštilo od teških povreda i to naočigled Dušanke.
– Stalno je govorio: “Hoću da idem kod tate”…. Valjda je smatrao da ne može da se izbori sa ovakvim životom. Brinuo se da će nam Centar za socijalni rad oduzeti decu, govorio je da ih neće dati ni za živu glavu. Juče su ga pozvali da dođe, ne znam šta je tačno bilo, ali sam videla da je modar i da je sve izgrizao usta – opisuje Dušanka događaje koji su prethodili pokušaju samoubistva.
Objašnjava da je legla da spava, a da je njen unuk ostao da sedi sa svojim drugom.
“Ne mogu više!”
– Čula sam ga da viče “Ne mogu više!“. Istrčala sam, ovaj njegov drug kaže “Nemoj da ga diraš, neće da skoči”. Istrčala sam iz kuće da mu odozdo doviknem da ne radi to, ali bilo je kasno. Videla sam ga kako leti ka zemlji. Da sam znala šta može da se desi, zakovala bih prozore – priča Dušanka.
Kaže da joj je sada najbitnije da on bude dobro, a da će se sve ostalo valjda rešiti.
– Još nismo platili ni pogrebnu opremu za mog sina, čekamo tu penziju. Strahujemo da će nam struja biti isključena svakog dana. Najvažnije je da mi deca ostanu na okupu, da ih ne razdvajaju, da ostanu sa nama – zaključuje zabrinuta starica.
Osim dvadesetdvogodišnjaka koji je pokušao da se ubije, sva ostala deca su maloletna. Najmlađi su blizanci stari devet godina, dok ostalo troje imaju 13, 15 i 17 godina. Imaju majku, ali ona ne živi sa njima.
CSR: Bolje da ostanu zajedno
Kako saznajemo, Centar za socijalni rad intenzivno se bavi ovom porodicom.
– Taj mladić je juče bio u Centru za socijalni rad, odazvao se pozivu na razgovor s obzirom na to da je u toku postupak za postavljanje staraoca njegovoj braći i sestrama. On je zainteresovan da preuzme starateljstvo nad svima njima jer je jedini punoletan. Centar postupa u najboljem interesu ove porodice, u tom smislu ispituju se njegovi kapaciteti, odnosno sposobnost da brine o porodici. Prva ideja je bila da budu smešteni po hraniteljskim porodicama, ali je uzeto u obzir da je bolje da ostanu zajedno – navode naši sagovornici upoznati sa ovim slučajem.
Kako saznajemo, Centar je u više navrata isplaćivao jednokratnu novčanu pomoć ovoj porodici, kupovao namirnice, a deca su dobila i paketiće za Novu godinu.
Kako nam je potvrđeno, još nisu ostvarili pravo na porodičnu penziju pokojnog oca, taj postupak je u toku.
Izvor:Telegraf
